Siniša je svakog dana sa nama, ne prihvatamo da ga nema! Emotivna ispovest Dražena Mihajlovića o slavnom bratu, pomenuo i Novaka!

Danas se navršava tačno godinu dana od preranog odlaska Siniše Mihajlovića. Legendarni fudbaler i trener preminuo je nakon duge i teške borbe sa leukemijom i ostavio porodicu, prijatelje i navijače da tuguju.

Tokom teške borbe koja je krenula u leto 2019. godine, Miha je više puta savladao rivala, ali je onda tog decembarskog dana, jednostavno bio jači i slavio u najvažnijem meču.

O Siniši je, u velikom intervjuu za Telegraf, govorio njegov brat Dražen i otkrio kako je tekla životna borba.

- Nažalost, posle te, da kažem, te strašne dijagnoze, došla je još strašnija. Kada su utvrdili uopšte o kojoj se leukemiji radi, pošto ima više tipova, podtipova, imao je tu nesreću da je dobio tu najgoru, gde je procenat izlečenja zaista jako mali - rekao je Dražen, pa dodao:

- On je kroz čitav život bio borac, nikad nije odustajao. Došao je dotle dokle je došao samo zahvaljujući sebi, nije imao pomoć nikoga. Sve što je uradio, uradio je sam. I kroz taj sport, kroz fudbal je naučio da jednostavno mora da se bori. Mora da se bori, utakmica nikad nije izgubljena. Dok god postoji jedan procenat šanse, moraš da se boriš. Tako je to i prihvatio i krenuo je u tu svoju borbu. Na sreću, imao je podršku i kluba. I to što je iz bolničke postelje radio, vodio treninge, vodio utakmice, to ga je nekako držalo i malo skretalo misli na drugu stranu.

Kako je naveo, veliku podršku u teškim danima, Miha je dobijao od Novaka Đokovića.

- Sećam se kada je Nole bio, to je, zahvaljujući zajedničkoj prijateljici, Ljubici Komnenić. Ona je master šef, ona je šef svim ovim Mišelinovim šefovima koji daju ocene za restorane. Ona dobro poznaje Noleta i zahvaljujući njoj, Nole je stigao tamo u bolnicu, napravljeno mu je iznenađenje. Ja sam znao, bio sam taj dan tamo prisutan. Onda sam ga sreo, taman sam se vratio. Siniša je taj dan otpušten iz bolnice u Bergamu i otišao sam dole do apoteke da uzmem te lekove koji su mu potrebni dok je kod kuće.

- Vratio sam se gore i sreo sam Novaka u holu, u prostoriji pred taj deo, taj koji je sterilan, gde se ulazi zapakovan. Upoznali smo se tu i zamolio sam ga da mu odnese i lekove u sobu, pošto nisam mogao da budem u sobi, već ih je bilo dosta, to su sobe sterelne da jedno lice, možda i nijedno, može da bude pored tog ko se leči od takvih bolesti. A Nole, mislim da je putovao za Španiju i da je sleteo u Bergamo na tom putu za Španiju, ostavio je svoju porodicu, suprugu i decu da čekaju u avionu dok je on otišao do Siniše u bolnicu. To je još jedna stvar koja govori u stvari o Novakovoj veličini kao čoveka. Nisu oni bili da kažem nekakvi prijatelji, poznavali su se iz sveta sporta, čuli su se nekoliko puta, videli su se nekoliko puta u Rimu dok je Nole bio na Mastersu, slali su poruke jedan drugome, podrške i svega. To je što se tiče Noleta.

Emotivno je Dražen nastavio da govori o bratovoj borbi i tome da i godinu dana kasnije, ne prihvata da nije tu.

- Svakog dana je teško, ali on je tu, ne prihvatamo da ga nema, dok ga spominjemo, dok pričamo o njemu, dok se dešavaju neke stvari, on je tu prisutan sa nama i biće tako dok smo mi živi, ja i moja deca i njegova deca - istakao je Mihajlović i na kraju brata opisao pomoću jedne reči:

- Sada mogu da ga opišem kao anđela. Anđela, čovek sa dobrom dušom i velikim srcem...

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi