Zvezdin uspeh iz Barija danas se romantizuje! Jugović otkrio tajnu Dejovog isključenja u Tokiju, pa ispalio: Arkanov Obilić me je uništio!

Sa Crvenom zvezdom bio je na krovu Evrope i sveta. Kasnije je tokom prebogate karijere najveći trag ostavio u Seriji A, a gde god je igrao imao je tu privilegiju da svlačionicu deli sa najboljim svetskim fudbalerima iz devedesetih godina prošlog veka.

Vladimir Jugović jedan je od najboljih srpskih fudbalera svih vremena, ali u javnosti nikada nije eksponirao proprcionalno značajem koji je imao na travnatom tepihu.

Posle dugo vremena, legendarni reprezentativac Jugoslavije dao je opširan intervju hrvatskom „Index-u“ u kojem je izneo brojne zanimljivosti iz karijere tokom koje je nosio dresove Sampdorije, Juventusa, Lacija, madridskog Atletika, Intera, Monaka…

- Osvojio sam dve Lige šampiona, igrao sam još dva finala. Sa pet različitih klubova sam stigao do polufinala. Imao sam sreću da sam u svakom klubu u kojem sam igrao nastupio barem u polufinalu nekog evropskog kupa. Sa Zvezdom, Juventusom, Interom, Laciom, Sampdorijom, Monakom... Gde god da sam igrao, ostavio sam neki trag. Važno je ne zaboraviti da sam igrao u svim tim klubovima u vreme kad su mogla da nastupaju samo tri stranca i ne moram da vam govorim kakva je bila konkurencija i koliko je teško bilo upasti u sastav – počeo je Jugović, pa otkrio kako je pre dolaska u Crvenu zvezdu mogao da završi i u redovima najvećeg rivala.

- Malo je nedostajalo da završim u Partizanu. Zvali su me, želeli da me dovedu, ali sam bio navijač Zvezde i to je prelomilo. Bilo je drugačije vreme, sastav je bio drugačiji i nije bilo lako izboriti se. U Zvezdi sam imao najnormalniji fudbalski put. Najpre sam igrao za omladince i protiv Sarajeva smo osvojili titulu prvaka Jugoslavije. Dobili smo ih 6:1. Za prvi tim sam debitovao tek kasnije, kada sam se vratio iz vojske.

Priča sa Jugovićem nije mogla da prođe bez podsećanja na najveće uspehe srpskog i jugoslovenskog fudbala – osvajanje titula prvaka Evrope i sveta.

- Znaš kako ja gledam na to? Kada se napravi jedan veliki rezultat, onda se čitava priča romantizuje. Čitav taj uspeh Zvezde danas se romantizuje. Mislim da je tada u pitanju bio samo splet raznih okolnosti, puno više nego što je nešto bilo planirano i sistemski građeno. Ali, to je samo moje mišljenje. Da li je Robi došao planski? Nije. Da li je Belodedić stigao planski? Nije. Jesam li ja došao planski? Kod nas se takve stvari i takve priče predimenzioniraju i romantizuju pa neki ljudi često znaju sami sebi da pridaju puno više zasluga od onoga što je zapravo bilo. Iza svakog uspeha stoji neka priča, samo je razlika u tome ko tu priču priča i ko na kojoj istini insistira. Zvezda je bila dobro organizovan klub i ako je planski bilo da se proda Piksi da bi se sledeće sezone osvojila Ligu šampiona, onda neko ko je to odlučio očigledno je bio genijalac. 

Jugović je nekoliko meseci posle trijumfalnog pohoda u Bariju postala i klupski šampion sveta, savladavši u Tokiju čileanski Kolo Kolo, sa igračem manje posle crvenog kartona Dejana Savićevića i uz dva postignuta gola maestralnog veziste koji je tada proglašen i za igrača utakmice.

- Uvek se ističu ta dva gola, a ljudi zaboravljaju da sam ja često tresao mreže iz drugog plana. U prvoj sezoni u Seriji A za Sampdoriju sam postigao 11 golova, što za igrača na mojoj poziciji nije baš mala stvar. Što se tiče tog finala u Tokiju, treba reći da smo od 40. minuta igrali sa igračem manje, a baš sam nedavno čuo da je Dejan Savićević namerno dobio crveni karton. To je u jednom intervjuu rekao naš tadašnji golman Zvonko Milojević. Navodno je razlog bio to što je branio Milojević, a ne Dejanov veliki prijatelj Dragoje Leković. E sad, to ne mora da bude tačno, samo kažem ono što sam pročitao.

U opširnom intervjuu Jugović je pričao o svakoj stanici impresivne karijere, te zvezdama poput Dešana, Vijalija, Del Pjera, Zidana, Ronalda, Nedveda, Neste, Sinjorija… s kojima je u delio svlačionice, istakavši u jednom trenutku kako mu je jedan potez njegovih Srba značajno uticao na pad karijere.

Igrajući za madridski Atletiko, u prvom kolu Kupa UEFA 1998. godine sastao se sa Obilićem koji je tada bio u vlasništvu Željka Ražnatovića Arkana.

- Uništili su mi skočni zglob. Morao sam da igram povređen, a kada na takvom nivou igraš nedovoljno spreman i u bolovima, onda se veže povreda na povredu. Ode mišić, pa ode zadnja loža, pa ode koleno... Nekada ne treba biti predobar. Čovek se često žrtvuje za ekipu i napravi puno stvari na svoju štetu umesto da nekad gleda samoga sebe – ispričao je Jugović, pa dodao:

- Šta je bilo, bilo je. Događa se. Taj igrač Obilića koji me je povredio, kasnije je rekao u jednom društvu u kojem su bili neki moji prijatelji, da je to uradio namerno jer su dobili zadatak da Žuninja i mene izbace iz igre. Čovek je uleteo u mene na trideset metara od našeg gola, u situaciji koja ni po čemu nije bila opasna za njih. Jasno je bilo da je to uradio namerno. Na kraju krajeva, to su reči dečka koji je mene povredio – ispričao je, između ostalog, Vladimir Jugović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi