"Dobri momak Gordon" postao "dobar trener Petrić": Čovek koji je u Humsku vratio duh iskrene "partizanštine"
Još jedna potvrda o značaju trenera u modernom fudbalu
Uobičajeno je da "medeni mesec" novog trenera i ekipe u raspadu potraje par nedelja. Nakon te šok terapije koja bi donela sitne ili nešto veće koristi ponovo bi se vraćao period koji bi iskušavao iznova vezu trenera, igrača i kluba.
Ovo nepisano pravilo, međutim, ne važi u slučaju Partizana i Gordana Petrića! "Medeni mesec" odavno je prošao, a veza crno-belih, Petrića i njegovog stručnog štaba svakog dana je sve čvršća. Petrić pokazuje da je sazreo, da nije samo "dobri momak Gordon", već da je suprotno očekivanjima većine postao "dobar trener Petrić".
Da, dobar trener Petrić! Ponovimo to nekoliko puta, okajmo grehe, pozovite prijatelja "grobara" na kafu, pivo ili jednostavno na telefon ako nemate vreme za kafanu i tu jedan drugom priznajte - "nismo mu verovali kada je dolazio, ali on nam je dokazao da je dostojan"! Biće vam lakše, a i čovečno je priznati grešku! Sve do Kelna moglo se govoriti o slučajnosti, o pozitivnom dejstvu "šok terapije" smenom Ilije Stolice. Od Kelna stvari se moraju drugačije posmatrati.
MN Press
Partizan definitivno ima trenera! Za dva meseca podigao je tim na fizičkom planu, igračima je dozirano ubrizgavao samopouzdanje u vene, a prekidi nisu više ono zbog čega se "grobarima" počne da steže nešto u grudima dok protivnik ide do korner zastavice da ga izvede.
Pročitajte još:
Bolji dokaz za to ne treba tražiti od Kelnovih 20 (prvi meč devet, sinoć 11) kornera za 180 minuta igre! Isto se može zaključiti za centaršuteve sa boka koji bi dolazili u kazneni prostor Aleksandra Popovića posle povratnih lopti. Neko je morao sve to da uvežba sa fudbalerima, skoro istim onima koji su se mučili da savladaju ovu slabost još kod Aleksandra Stanojevića. Taj neko zove se Gordan Petrić!
Logično, od bivšeg štopera se očekivalo da stvar "zateže" od odbrane.
A zategao je tako da Igor Vujačić sinoć izgleda kao Rafael Varan iz svojih najboljih dana u Real Madridu, dok Sveta Marković još raste i tek treba da dosegne zenit. Najlošiji deo ekipe sa početka sezone postao je čvrst temelj za budućnost. Za Petrićevih dva meseca igru su podigli do ozbiljnog evropskog nivoa, ali postoji prostor koji treba da savladaju da bi stigli do željenog stepena perfekcije. To je onaj deo koji mora da popuni Marković, jer od Vujačića ne treba tražiti više nego što je pružio protiv Kelna, posebno u beogradskom meču. Uvek blizu svog rivala, za korak ispred kada lopta ide ka njemu, ne petlja previše, što opet ne znači da nema mirnoću kod pas igre i da se sve svodi na bezvezno ispucavanje lopte iz opasne zone.
Mora se, jednostavno, istaći, ne sme se prećutati, da upola manje lopti do protivničkih špiceva stiže zato što ispred Partizanove poslednje linije igra vrlo dobri Hamidu Traore. Ne izgleda lepo, na prvi pogled je trom, sa očiglednim viškom kilograma. Osim tog estetskog pitanja, koje se u igri ne postavlja i ne postoji, zaslužuje sve pohvale za mirnoću, borbu i požrtvovanje. Silom prilika deluje previše defanzivno, iako je izvorno "osmica" koja voli da bude bliže protivničkom golu, međutim, prihvatio se posla i Petrićevih zadataka i odrađuje ih srčano, gotovo bez greške.
MN Press
Bibars Natho može da se ljuti koliko god hoće, ali onaj od sinoć i onaj protiv niškog Radničkog ili Novog Pazara od sredine jula, to nisu dva ista igrača. Onaj u julu jedva je imao snage za kraj prvog poluvremena, onaj od sinoć uklizavao je u 85. minutu! Ako je zbog nespremnosti na početku sezone kompromitovao svoj profesionalizam, onda i ovde treba notirati da kapiten selekcije Izraela ponovo liči na fudbalera i to vrhunskog, koji ima igru i za napred i za pozadi. Od takvog Natha svi će imati koristi, a možda najviše mlađi fudbaleri, koji ne treba da traže uzora izvan svoje svlačionice.
Pogrešno bi bilo posmatrati Petrićev rad isključivo kroz napredak tima u defanzivnoj fazi igre ili ga oceniti samo kao izuzetnog psihologa, što on, definitivno, jeste. Njegov napadački alat u taktičkoj pripremi ima ideju, ona se u mnogome podudara sa konceptom Save Miloševića dok je u timu bilo Asana, Sume i Sadika. To znači, pritisak od sredine terena i zatim brza tranzicija kada se osvoji posed, sa potunom slobodom za Dijabatea, Meniga i Rikarda u poslednjoj trećini da iskoriste svoju igračku inteligenciju kad završavaju napad. Kod Rikarda se polako razvija osećaj za saradnju sa ostalima, mada mu je protiv Kelna urođena sebičnost bila u službi rezultata. Zadržavao je loptu, driblao uglavnom uspešno, na kraju se do te mere istrošio noseći na leđima najmanje jednog štopera da je po prvi put od kako je u Partizanu poželeo izmenu u 70. minutu.
MN Press
Partizan se sigurno vratio iz mrtvih i još jednom istoriji ostavio dokaz svoje neverovatne vitalnosti! Taman kad su mnogi pomislili da mu nema više spasa zbog pogrešne kadrovske politike i onakve uprave, pojavio se niotkuda Petrić donevši sa sobom duh iskrene partizanštine. I nije ga čuvao za sebe, već je znao kako da ga prenese na tim, kako će on reflektovati energiju sa terena ka navijačima i kako će sve zajedno uticati da se uspravi ponos navijača!
Ko je mogao da nasluti ovakav preporod! Niko! Budimo iskreni do kraja, pa kad se već kajemo zbog nepoverenja u novog trenera, recimo i to da je Petrić iznenadio Petrića! Sigurno je on verovao u sebe i posle deset otkaza, ali i on po prvi put živi bajku o ružnom pačetu koje se pretvara u lepog labuda!
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari