Petrić otkrio kada je ispunio životnu želju, pa progovorio o Stolici: Njemu je bilo teže, nikada ne zovu kada je lako!

Od momenta kada je Gordan Petrić preuzeo Partizan, igra crno-belih u oba takmičenja, Superligi i Ligi konferencija, raduje navijače. Iako je stigao u teškom trenutku, kada su već eliminisani iz Lige Evrope i serije poraza u domaćem prvenstvu, Petrić je zadobio poverenje navijača, što se odrazilo na igru tima.

Nakon što je Ilija Stolica napustio klub zbog slabih rezultata, Petrić je u kratkom roku uspeo da stabilizuje ekipu, koja je sa njim na klupi, bez poraza.

U razgovoru za televiziju "K1", otkrio je da mu se želja ostvarila kada je postao trener u "svom" Partizanu.

- Moja želja je bila da postanem trener Partizana. Nikada vas niko neće zvati kada je sve u redu nego kada su problemi i kada se dešava to što se dešava. Goran Pandurović me je pitao dva dana pred utakmicu koju smo imali u Novom Sadu 'Ako danas potpišeš da li bi vodio Partizan sledeću utakmicu u nedelju?'. Ja sam rekao 'da'. Supruga je jedva čekala da ja izađem iz kuće. Stolica je imao težu situaciju nego ja. Došao sam kada je odigran neki broj utakmica. Mnogo je igrača otišlo, mnogo je igrača došlo. Drugačije je. Samo sam smanjio pritisak i opustio igrače - progovorio je o prvim danima među crno-belima Gordan Petrić.

Petrić ima odličan odnos sa igračima, što se moglo videti i u proteklom kolu na gostovanju u Surdulici.

- Za uspeh je veoma važno da postoji dobar odnos između trenera i igrača. Nedavno smo imali situaciju u Surdulici, teren je slabiji, blato je bilo. Prilaze mi saradnici i pitaju šta da menjamo da bismo 'zatvorili' utakmicu. Odgovorio sam im 'Šta da menjamo, kad vodimo sa 2:0? Mogu da menjam samo ako se neko povredi, a pogledaj i teren i blato. Okrenuo sam se tada ka jednom igraču i rekao da neću da ga ubacujem u igru po ovom blatu, da ga ne bih 'uvalio'. Na to mi je odgovorio 'Šefe, nemojte, molim vas'. Treba na takvom terenu da se snađe tih desetak minuta, vređaće njegovo umeće zvižducima i povicima, prošao sam kroz to hiljadu puta, zato znam koliko je dobar odnos bitan.

Inače, malo je poznato u javnosti da je Petriće u detinjstvu bio na "raskrsnici" između fudbala i košarke, ali je tada poslušao savete oca i izabrao fudbal.

- Bio sam bolji košarkaš nego fudbaler. Prelomila je poslušnost prema ocu, nekada je to tako bilo. Kada ti otac ili nastavnik fizičkog kažu da ideš tamo da treniraš, moraš da slušaš. Tada mi je rekao da sutra idem na trening u OFK Beograd. Nema tu hoću ili neću. Morao sam. Trenirao sam uporedo košarku i fudbal i video sam da idem u pravcu fudbalera. Sa 14 godina sam trenirao, sa 16 i po sam zaigrao u prvom timu - prisetio se Petrić.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi