Slovenci ne trpe strance bolje od sebe: Mandarić za 24sedam objasnio kako mu je u Ljubljani ubijana ljubav prema fudbalu

Najpoznatiji fudbalski investitor srpskih korena Milan Mandarić već pola godine prikuplja energiju da bi krenuo u svoj novi poduhvat posle sedam godina u Olimpiji i nikako da dovoljno napuni baterije za taj sledeći korak u karijeri.

Period u Ljubljani je izgleda žestoko potrošio njegovu ljubav prema fudbalu i strpljenje za biznis. Ko je pratio put od 90-tih u belgijskom Standardu i francuskoj Nici, do preuzimanja engleskog Portsmuta, pa kasnije Lestera i Šefild Venzdeja, taj će se žestoko načuditi kada vidi da je iz njegovih usta uspelo da izađe priznanje da mu je velika ljubav i poslovna preokupacija danas došla preko glave.

Odmah se razočarao u ljude koje na početku rada u Olimpiji video kao svoje saradnike, a danas se čudi kome je odlučio da prepusti Olimpiju. Želeo je da se izvuče što pre, iako je znao da će tako Izneveriti svoje pravilo da klubove ostavlja samo u sigurne ruke pouzdanih vlasnika. Danas ne samo da je uplašen za budućnost "zmajčeka", već se i sa novim vlasnicima nalazi na sudu, jer davno su im prošli rokovi da izvrše obaveze iz kupoprodajnog ugovora.

I nije samo Mandarić osetio na svojoj koži "čudan" karakter nemačkog investitora Adama Delijusa i njegovih najbližih saradnika.

Robert Prosinečki je napustio klub rečima da u svom životu nije sarađivao sa većim prevarantima. Pre njega otišao je Savo Milošević koji je pravdu zatražio na sudu. Kao da se za šest meseci potpuno urušio sistem koji je američki Srbin zajedno sa svojom desnom rukom i sestrićem Rankom Lončarom gradio tokom sedam godina u Olimpiji...

Privatna arhiva

- Nije normalno sve što se dešava oko mog bivšeg kluba. Puno klubova sam kupio i prodao, svaki bih posao završio bih sa nekoliko advokatskih stranica u ugovoru... Ali, u ovom slučaju su došli čudni ljudi. Prave velike greške, ne poštuju očigledne stvari kao što su ugovori. Ne znam više ni šta je njihova misija. Oni su nekoliko meseci pre preuzimanja kluba proveravali sve podatke i koliko sam i gde ja ulagao novac.

Posle svega čini mi se da su oni došli neprimljeni i bojim se da će Olimpija završiti u dosta lošoj situaciji. To je sramota. Ja nemam više želju da se tamo vraćam, hoću samo da vratim život koji sam nekad imao - priča za 24sedam Milan Mandarić i podseća na nedavni upad navijača na zvanične konferencije kluba:

- Navijači često nisu u pravu, ali oni su deo fudbala. Novi ljudi kad dolaze moraju da ubede svoju okolinu da je projekat dobar za klub i da za to zatraže podršku i pomoć okoline. Problem je da među njima nije bilo komunikacije. Zato se desilo da navijači prekinu konferenciju predsednika kluba i da mu psuju majku...To je sramota za klub, grad, sve ...

Niste verovatno zamišljali da se preko suda borite za svoja potraživanja, ali je to bio izbor druge strane?

- Da, oni još nisu izmirili obaveze koje su preuzeli. Oprostio sam im ogroman novac, 25 miliona evra koje sam uložio, mislio sam da ova prodaja bude dokapitalizacija i da mi se podmire samo osnovni troškovi u vrednosti između milion i milion i po evra. Ja sam po ulasku platio 4.000.000 evra, dogovorio sam se sa čovekom za dva dana obavili transakciju i primopredaju, ušao sam u klub u kojem nije bila jedna olovka. Obavio reorganizaciju i krenuo dalje. Ovi su odlučili da krenu stranputicom i zato smo završili na sudu. Neću im ništa oprostiti, ali moram se suditi za nešto što nije za suđenje. Nemam drugog izbora!

Dobro se opekao i vaš igrač iz Portsmuta Robert Prosinečki?

- Robi nije ni trebao da ulazi u posao s njima. Bio je moj igrač, dobri smo prijatelji tolike godine, znao je koliko sam cenio i njega i njegovog oca, ako je želeo da radi u Olimpiji trebalo je da uradi to kada sam ga ja zvao. Da sam saznao na vreme, odgovorio bih ga od dolaska, ali nije mi se javio, poslušao je neke ljude i eto sad, postao je žrtva negativnosti u Olimpiji.

U Srbiji se poslovnost Slovenaca drugačije percepira, odavno postoji to verovanje da su i geografski i sa biznis manirima bliži razvijenom delu Evrope od nas, a na vašem primeru se vidi da to nije baš tako?

MN Press

- Kada sam kao klinac planirao da odem u Ameriku i da tamo počnem da radim, otac mi je govorio "nemoj sine tamo, tvoja Amerika je Slovenija". Te reči sam dobro zapamtio, pa kada me je malo uhvatila nostalgija odabrao sam da se vratim u Sloveniju. Nije mi bila namera da ostanem sedam godina, jer se nikad nisam zadržavao toliko dugo u prethodnim situacijama kada sam radio u Engleskoj.

Ali ... Znate sada mi prilaze ljudi i priznaju da sam pomogao u Olimpiji, pa se i ja zapitam gde su svi bili da me ranije podrže kada mi je pomoć bila potrebna. Kad ih pitam to, oni iskreni mi sami kažu da je to u krvi Slovenaca da ne vole kada neko sa strane dođe i pokaže im da je bolji od njih. Ja sam, recimo, na jednoj srpskoj televiziji ispričao vic koji sam čuo od Slovenca, pa sam posle toga upao u problem.

Vic je o bogu koji je stvarao zemlju, pa je bio srećan kako je stvorio lepu Austriju, Švajcarsku i Sloveniju. Kada je od gore video Sloveniju rekao je da je preterao stvorivši toliku lepotu, tako da je napravio balans spuštanjem grupe Slovenaca da žive tu. Kada je emitovana emisija sa mojom šalom, jedan me Slovenac zove tri-četiri puta, vređa, svašta mi govori dok ja nisam izgubio strpljenje i rekao mu  "znaš, šta, ti si jedan od onih iz grupe spuštenih u Sloveniju". Onda me konačno ostavio na miru. Slovenija je fantastično lepa zemlja, ali su me ljudi razočarali.

Kakvi su bili oni sa kojima ste razgovarali pre dolaska?

- Svi su se izmakli, niko se nije držao obećanja. Grad ništa nije pomogao, svoj novac su dali za košarku i hokej. Da li su im ti sportovi bili važniji, da li im je tako naređeno, ne znam. Možda su oni sve to uradili zato što sam ja stranac, za njih Amerikanac i Srbin, mada ja nikad nisam bio opterećen bilo čijim poreklom. Važan mi je bio samo ko je kakav čovek i da imamo zajednički jezik, ostalo me ne interesuje.

Da li vam je Olimpija ubila želju da se vratite fudbalu kao vlasnik nekog kluba u Srbiji ili negde u regionu?

- Iskreno, ubijen mi je entuzijazam, trebaće mi vremena da ga vratim. Ne bih za sada ništa, iako volim srpski fudbal. Bio sam saradnik Crvene zvezde kada su dolazila dva velika igrača kao što su bili Dragan Stojković Piksi iz niškog Radničkog i Mile Belodedić iz Rumunije, pomogao sam tada koliko sam mogao, ali sada sebe ne vidim u nekom klubu.

MN Press

Iskustvo Save Miloševića je isto bilo gorko?

- Oni su se u slučaju Miloševića poneli nehigijenski. Doveli su svog čoveka dve nedelje pre nego što su ga otpustili. Taj trener je čekao u hotelu da oni Savi saopšte da nije više poželjan. Kad sam čuo da postoji mogućnost otkaza, ja sam ih pozvao tražio da sednu za sto i dogovore se s njim. Objasnio sam im da je Savo vrlo ugledan čovek, nikad se ne zna za šta će im opet zatrebati. Ipak, rešili su da me ne poslušaju. Napravili su oni na svoj način.

Savo je u Partizanu za kratko vreme afirmisao nekoliko mladih fudbalera iz omladinske škole, podigao je vrednost i strancima totalnim anonimusima..

- Moj najveći problem sa trenerima je bio taj što nisu slušali ono što je bila moja misija. Tražio sam baš to, da afirmišu mlade fudbalere, jer oni sutra povećavaju vrednost kluba. Recimo, izuzetno sam cenio ljudske kvalitete Igora Bišćana, ali nije sledio ono što sam ja želeo. Njegov oslonac su bili stariji igrači. Ja mu kažem "Igore, ti si odličan čovek, dobar trener, ali nećeš da me poslušaš da pustiš mlađe da više igraju". Mladi igrači su kapital, od njih klubovi žive. Zato smo se rastali sa Igorom...

Profimedia

A kako se onda u vašu misiju uklapao Marko Nikolić?

- Najbolje! Marko je bio idealan! Divan čovek i trener. Žao mi je što se desilo nešto zbog čega smo morali da se raziđemo. Ja sam se protivio toj odluci, ali onda su me pritisli sa svih strana pa je i on sam došao kod mene. Još se sećam kako mi je rekao "predsedniče, ja nisam rasista, ali moram da idem, jer ne mogu da gledam kako vas maltreriraju".

Kad god odem u Beograd moram da ga vidim ako je tu, on mi je ostao u fantastičnoj uspomeni. On mi je doneo prvu titulu već u prvoj godini. Ostalo je bez njega da odigramo još šest utakmica, ali da ga nije bilo kada su se vodile glavne bitke teško bismo došli do tog uspeha. Jedinog igrača kojeg je doveo bio je Miroslav Radović, a on nam je mnogo pomogao na tom putu ka tituli. Što se tiče Marka Nikolića i svega oko njega, samo bih ga kovao u zvezde.     

Zbog Piksija pomisli na povratak u Srbiju

Šta mislite o dolasku u FSS?

- Znate šta, teško bih bilo šta započeo, a posebno tako odgovoran posao kao što je predsednik FSS. Tu stvarno treba da bude veoma precizna osoba, a ako ćemo iskreno taj sistem, koliko vidim, dobro funkcioniše. Doveli su najboljeg mogućeg selektora. Piksiju kapa dole i ako bi me išta moglo da stimuliše to je onda da sarađujem sa jednim takvim sportskim karakterom. Ali, ne bih se lako odlučio na taj korak. Zovu me i Englezi, žele da pregovaraju i Italijani, Španci... Možda ću jednog dana da osvanem na nekoj od tih adresa, ali ne u dogledno vreme.

MN Press

Niste još bili u Španiji i Italiji, gde biste pre?

- U Španiju, zbog kvaliteta života, ali i ogromne ljubavi navijača prema tamošnjim klubovima. Italija ne zaostaje, ali Španiji dajem prednost.

Šta kao navijač Srbije očekujete od reprezentacije na Mundijalu?

- Biće teško, izazovi su ogromni, ali ako iko svojim karakterom i fudbalskim znanjem može da pomeri stvari unapred, onda je to Piksi. Drago mi je da jedna takva veličina ima šansu da se i kao trener predstavi svetu na vrhunskom nivou. Zaslužuje najveću moguću podršku svih nas.

Zaslužuje, ali smo svedoci da se reprezentacija slabo gleda, zašto?

- Ne znam razloge, ali svakome mora da bude jasno da je prolaz na Svetsko prvenstvo veliki uspeh za Srbiju i taj rezultat zaslužuje pažnju svih koji vole reprezentaciju.

Možda se sve dešava zato što FSS nema prvog domaćina?

- Ja sam vaspitan tako da neću ništa reći ako nema šta lepo da kažem. Međutim, kada je FSS u pitanju nije tako. Ovde se stvarno moraju reći lepe stvari, jer svedoci smo svi da su stali iza jednog selektora, a bez takvog stava organizacije prolaz na SP ne bi bio moguć. Mora se ceniti timski rad - rekao je Mandarić za 24sedam.

BONUS VIDEO:

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi