Građani u centru Beograda poručili: Obojenoj revoluciji je kraj! Srbija pobeđuje!

Samo dan nakon sahrane srpskog heroja generala Ratka Mladića, na Trgu republike u Beogradu okupili su se građani kod štanda Srpske napredne stranke, odakle je poslata jasna poruka protiv blokada i političke destabilizacije zemlje.

Centrom prestonice odjekivalo je „Srbija, Srbija“, dok se na snimku koji se širi društvenim mrežama vidi grupa građana okupljena u samom srcu Beograda.

Autor snimka poručio je da je „obojenoj revoluciji došao kraj“, uz ocenu da građani žele mir, stabilnost i normalan život, a ne nove blokade, podele i sukobe.

Okupljanje je usledilo svega dan nakon sahrane generala Ratka Mladića, na koju su došle stotine hiljada ljudi da mu odaju poslednju počast. Među njima nisu bili samo Srbi – od generala su se oprostili i zahvalni Hrvati i muslimani, ljudi koji nisu zaboravili šta je za njih učinio tokom ratnih godina.

Dok je nepregledna masa dostojanstveno ispraćala generala, deo nevladinog sektora i blokaderi ni mrtvom Mladiću, ni njegovoj porodici, ni ljudima koji su došli da ga isprate nisu dozvolili mir. Psovali su, pljuvali i vređali i generala i narod na sahrani, podižući tenzije u trenutku kada je trebalo pokazati makar minimum ljudskog pijeteta prema mrtvom čoveku.

Tu se nisu zaustavili. U javnost su ponovo slali poruke kojima se Srbija i srpski narod predstavljaju kroz etikete zločina i genocida, praktično stavljajući na stub srama i ljude čiji je jedini „greh“ bio to što su došli da isprate čoveka koga smatraju svojim herojem.

Picula bi da određuje Srbiji koga sme da isprati

A onda se, još pre sahrane, oglasio i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula.

Picula je poručio da prisustvo predstavnika srpske vlasti na sahrani „nije nevažno“, jer će, prema njegovim rečima, pokazati stepen njihove „identifikacije“ sa Mladićevim zločinima. Govorio je i o „toksičnim napadima“ na presudu Haškog tribunala, a od Evropske unije zatražio „adekvatnu“ reakciju, ponovo potežući tezu o „velikosrpskoj agresiji“ na Hrvatsku, BiH i Kosovo.

Dakle, nije se raspravljalo samo o istoriji ili haškoj presudi. Srpskom državnom vrhu praktično je unapred ispostavljen politički račun zbog samog odlaska na sahranu.

I upravo su takve poruke deo blokaderske scene u Srbiji oberučke prihvatile. Dok su stotine hiljada ljudi ispraćale generala, iz istih krugova stizale su osude i uvrede, gotovo u istom političkom ključu u kojem je govorio Picula. Otuda i „piculići“. Otuda i „prodali su veru za večeru“.

Jer građanima Srbije Tonino Picula neće određivati kako će da žive, koga će da poštuju, na čiju će sahranu da odu i kakvu će politiku da biraju. O tome se ne odlučuje ni u Zagrebu, ni u kabinetu evropskog izvestioca, niti na ulici pod blokadama – već u Srbiji i na izborima.

Zato je „Srbija, Srbija“, koje je samo dan kasnije odjekivalo centrom Beograda, za okupljene imalo mnogo šire značenje.

Bila je to poruka da ne žele da im budućnost kroje blokade, politički pritisci i strani tutori. Poruka da im je dosta podela i stalnog dizanja tenzija. I, konačno, poruka onima koji Srbiju već gotovo dve godine pokušavaju da zaustave:

Obojenoj revoluciji je kraj. Srbija hoće mir, stabilnost i budućnost – i Srbija će o sebi odlučivati sama.

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi