Pritisak u Partizanu kao u podmornici, crno-beli moraju u Roterdam sa barem golom prednosti! Aleksandar Ranković iz Holandije za 24sedam

Bivši fudbaler Rada, Vitesea, ADO Den Haga i Partizana, Aleksandar Ranković očekuje da ekipa Aleksandra Stanojevića večeras napadne Fejenord i da iz takve hrabre igre dođu do bilo kakve rezultatske prednosti pred revanš u Roterdamu za sedam dana.

Ranković se u intervjuu za 24sedam podsetio svojih poslednjih igračkih dana u Partizanu, provedenih baš pod trenerskim okom Stanojevića, ispričao zašto se rastao sa crno-belima i kako je odlučio da postane trener u Holandiji, gde danas radi kao asistent šefa stručnog štaba u Sparti iz Roterdama.

Profimedia

- Ne poznajem toliko Partizan da bih mogao da dam procenu njegovih šansi protiv Fejenorda, zato vam ovo kažem kao neko ko je iz fudbala i navikao je na stalnu borbu - ima šanse! Nije Fejenord Ajaks, nije čak ni PSV. Ako stavite po skener njihov tim videćete da tu postoji taj Kolumbijac Sinistera, koji igra po levoj strani i on je najbolji njihov igrač, i Til. Ova dvojica su dobri fudbaleri, ostali su tu negde, ali niko ni blizu vrednosti igrača jednog Ajaksa. Recimo, mnogo hvale Kokčua, ali nije to vrhunska klasa. Lisens igra centarfora, ali nije pravi špic. To dobro znam, jer sam mu bio trener u Viteseu i tada je više igrao po strani. Desno je Jahanbah, takođe solidan igrač, ali ne treba ga se plašiti - priča Aleksandar Ranković za 24sedam.

Šta su slabe tačke Holanđana?

MN Press

- Po meni su to dvojica centralnih defanzivaca. Spori su, a mislim da ni tehnički nisu naročito potkovani. Cela ekipa igra presing i visoko na delu terena protivnika, pa i ne možeš tako često da im uočiš minuse, ali dogode im se da ispadnu i protiv slabijih ekipa. Kad povučeš crtu vidiš dvojicu sasvim dobrih fudbalera i ostali koji su onako...

Koliko bi teren mogao da bude prednost Partizana?

- Morao da bude baš velika prednost. Neće oni biti izbezumljeni zbog ambijenta, jer kod sebe uvek igraju pred više od 60.000 ljudi, navikli su na pun stadion. Ali moraju da ih napadnu, kako znaju i umeju da obezbede bar gol prednosti, jer im sa nulom u revanšu nisu baš neke šanse. Kažem, imaju izuzetno vernu publiku, neće se uplašiti, ali treba iskoristiti veću motivaciju da pred svojim navijačima dođeš do pobede. U Roterdamu biće druga priča. Tada će njih nositi navijači. Mislim da je šteta što neće igrati Rikardo, svi ostali su koliko čujem u timu. Dakle, Partizan ima iskusan tim, većinu igrača preko 25-26 godina i to mora biti još jedna prednost crno-belih.

Koliko poznavanje rivala od Kvinsija Meniga može biti važno timu i treneru Stanojeviću?

- Da, Menig je izašao iz Ajaksove škole, igrao je protiv Fejenorda i to će biti još jedna zanimljivost ove utakmice. On je uz Markovića jedan od onih koji mogu brzinom da stvore probleme sporijim igračima pozadi.

Da li se mogu uporediti AZ koji je 2019. godine igrao protiv Partizana u Ligi Evrope i ovaj tim Fejenorda?

- Mogu, jači je bio onaj AZ od ovog Fejenorda. Bez dileme. Trener je isti Arne Slot, odličan stručnjak. Insistira na napadačkoj igri, pravi se pritisak odmah posle izgubljenog poseda, ali je AZ imao bolje pojedince: Stengsa, Boadua, Kupmejnersa i videli smo svi kako su prošli mečevi sa Partizanom.

FK Partizan

Aleksandar Stanojević je bio poslednji trener u vašoj igračkoj karijeri. Kako ga pamtite?

- Sale je ostavio na mene super utisak. Vidite, prošlo je od naše saradnje deset godina a i danas se setim njegovih detaljnih priprema za svaku utakmicu i samo pomislim na kojem je sad nivou ako je tada radio tako studiozno. Ja iskreno mislim da je on sigurno dostigao još jedan nivo više od onda kada sam ja bio njegov igrač. Izuzetno je ozbiljan, posvećen poslu i ekipi, jedan trener koji dominira u ekipi, pravi primer naše trenerske škole...

Da li se ta procena "pravi primer naše trenerske škole" treba shvatiti pozitivno?

MN Press

- Shvatiće je ko kako hoće. Svi mi koji smo odrasli u srpskom fudbalu smo od najmlađih kategorija do prvog tima imali takve trenere koji su voleli da dominiraju u odnosu na igrače. Znate, ono, "zna se ko je šef" i šef ima svoje metode kako uspostavlja autoritet. Toga, recimo, nema u Holandiji. Ovde se ide u drugu krajnost. Ne viče se na igrače, već se insistira na nekom zajedništvu i prijateljskom odnosu trenera i igrača. Da psujete? Taman posla, gledali bi vas kao budalu.

Zanimljivo je da su prošle godine dok ste bili prvi trener Ado den Haga na holandskom ESPN napravili jedan dokumentarac o vama i da tada u svlačionici niste bili toliko holandski trener, više ste se držali srpski...

 

 

- Hahaha, da! Zanimljiva situacija. Igrali smo kup utakmicu, jedno smo se dogovorilli i pripremali, a drugo igrali. Uleteo sam besan u svlačionicu, već su mi i mnoge druge stvari u klubu došle na vrh glave, čekalo se samo da eksplodiram. Nisam ni obraćao pažnju da se to snima. Uglavnom, izjednačimo u poslednjem napadu golom golmana i na kraju prođemo dalje na penale. Posle me zovu ovi sa ESPN i kažu "tražimo vašu dozvolu da emitujemo materijal za dokumentarac, nama bi značilo da ide sve". Bilo mi je jasno odmah šta im je zanimljivo, ali dao sam im dozvolu jer to sam ja na snimku, ne umem da se foliram!

MN Press

Da se vratimo na vašu epizodu sa Partizanom i Stanojevićem. Moglo bi se reći da je ona neslavno počela sa Šamrokom?

- Tačno, desio nam se Šamrok, posle toga sve je krenulo od lošeg ka gorem. Vrlo brzo sam shvatio da nije to nešto što je meni potrebno u poslednjoj godini aktivnog igranja. Otišao sam i od sportskog direktora Alberta Nađa zatražio raskid ugovora, da zaustavimo mučenje. Niti je Partizan imao koristi od mene takvog, niti sam ja bio srećan.

Šta je ili ko je bio toliki problem osim tog ispadanja iz Evrope?

- Niko lično! Ja sam stvarno ostvario odličan odnos sa igračima. Sjajni momci. Prema meni su svi iz kluba bili fini, ne mogu da grešim dušu. Sa Saletom sam se od ranije poznavao, jer je on jedno vreme trenirao sa mnom u Radu. Došao sam već preiskusan da bi moglo da me iznervira to što jednu utakmicu odigram, pa me na nekoliko nema nigde. Sve sam prihvatio, jedino nervozu svuda oko ekipe nisam mogao da podnesem. Niko da se nasmeje danima...

MN Press

Baš tako sumorno?

- Ja kad sam pričao mom bratu kako je on mi je govorio "postao si mnogo fin kao da si Holanđanin". Stvarno nije bio problem to što sam se ja navikao na drugi način rada i života, ali nisam mogao da trpim pritisak ko da sam član podmornice, a ne igrač fudbalskog tima. Bio sam tri godine u Viteseu, pa sedam u Ado, pre toga 90-tih sam igrao za Rad, a svi se sećamo kakvo je to vreme bilo. Jednostavno, sa tolikim stažom na samom kraju nisam hteo da razmišljam da li će navijači ući na Zemunelo i šta će biti kad uđu. Da se ne vraćam na to....Mogao sam da ćutim i sačekam kraj ugovora, ali sam odabrao da se vratim u Holandiju.

Otkud ideja da dođete u Partizan? Je l to želja iz dečačkih dana?

- Nije, to je želja da se vratim kući posle mnogo godina u inostranstvu i da u gradu gde sam rođen i počeo da igram, stavim tačku. Bio sam željan kuće, porodice, drugova. Onda mi se javio direktor Mladen Krstajić, pozvao me kod sebe u kancelariju na razgovor i ja sam prihvatio ponudu da dođem, odigram jednu sezonu u velikom klubu. Nije se završilo kako sam želeo. Pomislim ponekad na taj period, ali ništa slično ne mogu da pronađem u Holandiji. Evo sad sam sa timom koji je poslednji na tabeli, ne ide nam, ali sve se rešava u potpunom miru. Taj pritisak u srpskom fudbalu nije mi jasan i ne znam zašto je nametnut igračima i trenerima, što neko misli da će u takvom stanju timovi bolje funkcionisati.

Kako ste po povratku prihvaćeni u Holandiji?

Profimedia

- Kad sam završio sa Partizanom, otišao sam u ADO. Bukvalno sam pokucao na vrata direktora kluba i rekao da nemam jasnu predstavu o tome čime ću da se bavim, ali da bih voleo da sebe isprobam kao trenera, da vidim da li se tu pronalazim. Dobio sam pola  godine da se pokažem, mesto u stručnom štabu omladinske škole i tako je počela moja trenerska karijera.

Bili ste u ADO prvi trener, pre toga pomoćnik u Viteseu i Sparti. Holanđani su pisali o vašem burnom odnosu u Hagu sa trenerskom legendom Martinom Jolom?

- Ne mogu da prežalim što nisam poslušao svoj instikt i odmah napustio sve kad sam osetio da od dogovorenog ništa neće biti. Jol i ekipa su me pozvali da vodim tim računajući da sam neko ko je bio dugo u klubu kao igrač i da sam tu započeo trenerski posao, pa ću tako imati kredit kod navijača. Obećali su mi kvalitetne mlade igrače i iskusne povratnike, a igrao sam sa decom iz kluba i mladićima iz treće i četvrte lige. Zbog toga sam imao svakodnevne svađe sa Jolom, a nisu me oterali na početku, jer sa takvim timom dobijem Venlo u gostima, pa opet posle nekoliko poraza dođemo čudom do bodova i izgube povod za moju smenu. Kada su to učinili, nisu mi rekli u oči, već su mi saopštili preko menadžera, a to pokazuje sa kakvim sam ljudima morao da sarađujem.

Sada ste pomoćnik Henku Frejzeru u Sparti sa kojim ste radili i ranije u istom klubu i Viteseu. Šta vam je plan za budućnost?

Profimedia

 

- Najverovatnije odlazimo baš iz razloga što klub nema nikakvu ambiciju. I ovde je jedno bilo dogovoreno na početku, a sasvim drugo odrađeno. Sparta je pravila čudo u protekle četiri sezone i onda je uprava odlučila da proda najbolje igrače i ne dovede prave zamene za njih. To je ukratko uzrok naših problema, tako da ću morati da razmislim šta ću dalje. Moguće je da nadtavim sa Frejzerom, a možda bih mogao u inostranstvo. Privlači me samostalni rad.

Kako komentarišete igre Dušana Tadića u Ajaksu?

- Ma, on je bog! Od toga kako trenira, kako se ponaša na terenu, van kluba, kakve izjave daje, on vam je ovde zaslužio status fudbalskog božanstva. Toliko golova i asistencija svake godine, pa školovanje te dece oko sebe u Ajaksu, vidite koliko njih je otišlo za 60-70 milona evra!? Tadić je jedna od najboljih pojava u istoriji tako slavnog kluba kao što je Ajaks, a kad pogledate doveli su ga za obeštećenje od 13-14 miliona evra. Mora se priznati i majstorstvo bivšem direktoru Marku Overmarsu, jer on je arhitekta ovog tima i uspeha. On je povlačio poteze, dovodio prave igrače, a mladi iz omladinske škole su planski ubacivani tako da danas imate klinca Timbera koji je verovatno najbolji štoper Evrope i uskoro ćete ga gledati u nekoj Barseloni za novih 70 miliona evra.

Profimedia

Koja je tajna Ajaksove škole?

- Tajna je u 20 miliona evra budžetu za omladinsku školu. Kupuju sve najvrednije što postoji u Holandiji i okolini, stvore zatim sito iz koga ispadnu dvojica vrhunskih igrača u generaciji. Ali, verujte da se mnogo toga ne bi desilo da nije Tadića u Ajaksu. Čuli ste za onu frazu "produžena ruka trenera", ljudi su prestali da je koriste jer se otrcala od neumerenog trošenja, a sad smo dobili Tadića u Ajaksu, koji je i više od toga.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi