U životu Dušana Vlahovića nije sve bilo med i mleko: Saveti Franka Riberija su mi mnogo pomogli, želim da budem najbolji na svetu!
Sjajni srpski napadač govorio je i ciljevima sa Fiorentinom
Za Dušanom Vlahovićem luduje pola Evrope, dok mu se ona druga polovina divi.
I dalje se ne zna gde će nastaviti karijeru, ali, onaj ko bi želeo da pregovara sa čelnicima Fiorentine, mora da pripremi milione.
U velikom novogodišnjem intervjuu, za Politiku, Dušan je govorio o danima slave i planovima koje je jasno zacrtao za 2022. godinu.
Krajem decembra, Vlahović je uspeo da po broju golova u jednoj takmičarskoj sezoni stigne Kristijana Ronalda, obojica su dali po 33.
Pročitajte još:
- Uspeh u fudbalu uvek zavisi od glave. Često umem da kažem da, kad je reč o preprekama na putu ka željenom uspehu, obično smo sami sebi najveći neprijatelji. Sada kada je, nadam se, taj najteži put pređen, mogu da kažem, bar što se mojih planova tiče, da sam uspeo u svemu što sam postavio kao cilj. Međutim, spadam u grupu onih ljudi koji se nikad ne zadovoljavaju trenutnim stanjem. Uvek tražim više, to mi je u prirodi. Možda sam mogao i više i bolje, ali, svakako, mnogo mi znači što sam stigao Ronalda. Biti danas rame u rame s takvim fudbalerom svakako je velika čast - kazao je najpre srpski napadač.
Mnogi smatraju da je Ćezare Prandeli imao veliku i važnu ulogu od dolaska Vlahovića u Firencu..
- Malo-malo pa se prisetim tog čoveka. U njemu su skupljene sve najbolje ljudske vrline. Često se čujemo. Naravno, ne postoje reči koje bi mogle da opišu moju zahvalnost tom divnom čoveku. Jednog dana je došao, pozvao me je na sastanak i rekao mi da ću dobiti šansu. Dobro se sećam njegovih reči podrške i da će, šta god da se desi, biti uz mene. U prvih pet utakmica nisam dao gol. Bilo je teško, jer od napadača se uvek očekuju golovi. Nakon tih utakmica dao mi je još veću podršku, stavio me kao prvog izvođača za penale. Baš krajem decembra dao sam gol Sasuolu, pa opet još jedan, pa Juventusu. Tako je sve krenulo.
A onda je rešio da, iako već formiran igrač, ode u Primaveru, iz prvog tima u konkurenciju sa klincima, što je sve iznenadilo.
- Ja nikad nisam imao taj problem, iako su neki ljudi do sada imali pogrešnu sliku o meni, da sam prepotentan ili arogantan. Ja se na terenu uvek borim za sebe i svoju ekipu. Možda su moje reakcije nekad i preterane, ali sve što radim, to činim u službi mog tima kako bismo ostvarili što bolje rezultate. S mnogo emocija ulazim u svaku utakmicu, a van terena sam sasvim druga osoba. Nisam imao nikakav problem da se spustim stepenik niže, ako je to za moje dobro - istakao je Vlahović.
Zatim je mladi fudbaler govorio o reprezentativnom uspehu i direktnom plasmanu na Svetsko prvenstvo u Katar, te energiji koju je uneo novi selektor Dragan Stojković Piksi.
- Sigurno je da smo napravili veliki uspeh. Dokazali smo da imamo kvalitet i da smo ozbiljna ekipa koja može u Kataru da napravi veliki rezultat. Mister je doneo novu energiju, stil igre i napadački fudbal. To ubeđenje da smo mi najbolji, to je preneo na sve nas. Da možemo da igramo sa svima, da možemo da pobedimo svaku reprezentaciju. Da se mi pitamo. Da svaku utakmicu idemo na pobedu, da pobeđujemo sa stilom. Otac mi je pričao da je selektor bio velemajstor fudbala. Doneo nam je sigurnost, a ona je najbitnija za grupu.
Porodica je stub svega
Na prvom mestu moja porodica. Roditelji i sestra. Mnogo sam vezan za porodicu. Mnogo mi znače njihova ljubav i podrška. U ne baš lakim trenucima, kad je sve moglo da pređe na drugu stranu, kad su me potpuno obuzele emocije, kad sam prolazio kroz najteže momente, tu su bili i moji najbolji drugovi. U ne baš lakim momentima svima, posebno mladom fudbaleru koji je u drugoj zemlji, potrebni su ljudi koju mogu da mu pomognu da izoštri određene snage ili da se kreće kroz određena problematična područja. To su moji prijatelji za čitav život. Ne zaboravljam ljude koji su bili uz mene kad mi je bilo teško. Bez njih, oca Miloša, majke Gordane i sestre Anđele, babe i dede, sve bi sigurno bilo drugačije i teže. Imam sreću da sam okružen dobrim ljudima koji mi uvek daju lepu energiju.
Kako se trenutno jedan od najtraženijih fudbalera u Evropi nosi sa pritiskom i očekivanjima?
- O svemu se dogovaram s roditeljima i s mojim menadžerima. Imam sjajnu sezonu iza sebe, svestan sam da sam napravio ozbiljan korak u karijeri. Fiorentina nije mali klub, već veliki tim u Italiji, koji ima tradiciju, navijače, igrače. Ali, kao mlad igrač već sam se privikao na zemlju koja me je oberučke prihvatila. Razmišljao sam da sledeće sezone treba da se afirmišem kao igrač, da ponovim sezonu kao ovu, koja je bila kao iz bajke. I da s klubom izborim učešće u Evropi. Da imam još trideset utakmica u kontinuitetu. Nadam se da će ponuda biti još više - kazao je Dušan, da još jednom progovorio o promeni sredine:
- O tome sam se do sada više puta izjasnio. Ovde u Firenci se pravi neka lepa fudbalska priča. Imamo dobru ekipu, sjajne fudbalere, veliku podršku navijača. Sve to zaslužuje respekt. Šta će se desiti u narednom periodu, to samo Bog zna. Moja želja je da uvedemo Fjorentinu u Evropu, jer odavno nas nema u Evropi. Ne znam šta može da se desi preko noći. Videćemo.
Cciljevi za 2022. godinu?
- Želim da 2022. bude još bolja od prethodne, da budem najbolji na svetu i da dajem još više golova, da Fiorentina bude stalno u vrhu italijanskog fudbala.
Na kraju, Dušan se vratio na početak i progovorio o samom ulasku u fudbal.
Novak je moj idol
Moj idol je Novak Đoković. On je primer kako treba da izgleda najbolji sportista na planeti. Uvek je skroman, čvrsto stoji na zemlji i pored mnogobrojnih uspeha i trofeja. Veliki je vernik, čovek jakog karaktera i borbenog duha. Odlučan u svakom pogledu, neko ko iskreno voli svoju zemlju. Bio sam klinac kad je počeo da se penje ka vrhu. Znam svaki njegov uspeh, svaki njegov trofej. Novak je neko na koga bi trebalo da se svi zajedno ugledamo, on je naš najbolji ambasador u svetu.
- Moj put do vrha bio je trnovit. Nije sve bilo med i mleko. Sećam se, i ne stidim se toga, da sam trenirao u jednoj opremi. Nije me sramota da pričam o tome. Zato danas marljivo radim, ne samo da bi meni bilo dobro, već da bi se moja porodica danas osećala mnogo bolje nego pre. Novac nije najbitniji na svetu. Mene je nešto drugo vuklo ka uspesima. Želim da, kad jednog dana prestanem da igram fudbal, ljudi pomenu moje ime i kažu: „Vlahović je bio dobar igrač”.
Svete mu je delio ni manje ni više nego Frank Riberi, koji je imao znatno tešku životnmu priču.
- S Frankom Riberijem sam dosta razgovarao. Njegovi saveti mnogo su mi pomogli i to baš u najtežim trenucima. Pričali smo satima, gurao me je na treninzima kad mi je bilo teško. Govorio mi je stalno da sam dobar igrač, da moram da treniram, da će doći mojih pet minuta. Pre tri godine mi je rekao: „Dušane, ti sada imaš 19 godina, a ja 37. Nemoj da ti se desi da se jednog dana osvrneš i da žališ što nešto tada nisi uradio, a trebalo je. Vreme u fudbalu leti. Nemoj da dozvoliš sebi da ne treniraš, da se ne ponašaš kao profesionalac. Grabi svaki momenat, jer posle će biti kasno”. Iskreno, bila me je sramota da ne budem jači i bolji od čoveka koji je duplo stariji od mene. Ne da bih se takmičio s njim. Jer on je veliko ime, fudbalska gromada. Ti saveti su mi bili velika škola - zaključio je Dušan Vlahović, fudbaler o kome će se tek govoriti.
Bonus video:
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari