Dve Željkove odluke su promenile istoriju Partizana! Da se nije „suprotstavio“ profesoru Nikoliću, Istanbul se nikada ne bi dogodio!

Dva meseca je prošlo od kako se Željko Obradović vratio na klupu Partizana, a interesovanje evropskih medija za jedan od najzenzacionalnijih poslova u košarkaškom svetu ovog leta isto je kao i prvog dana.

U svemu prednjače Grci, koji naširoko povlače paralele između onoga što je bilo pre 30 godina i sadašnjosti. Tamnošnja „Gazeta“ bila je u poseti Partizanu, gde je u trofejnoj sali, pored najvrednijeg pehara u istoriji kluba iz Humske, sa tadašnjim mladim centrima crno-belih, a danas funkcionerima, Mlađanom Šilobadom i Zoranom Stevanovićem evocirala uspomene na Željkovu debitantsku sezonu i pohod na evropski vrh.

– Mogu reći da Obradović radi sa istom energijom kao pre 30 godina. Divno je videti da ima istu želju, strast i energiju, kao na prvom treningu. Divno ga je videti ponovo ovde među nama – kazao je Šilobad, koji je baš tog leta, kada je Obradović iz patika uskočio u trenersko odelu, došao u Humsku iz Crvene zvezde.

Za razliku od Šilobada, Stevanović je godinu dana proveo sa Obradovićem kao saigrač.

– Bilo je čudno i drugačije videti ga u novoj ulozi, ali brzo je uspeo da se dokaže kao odličan trener, pa nije bilo teško naviknuti se na tu promenu. Željko je znao da će u jednom trenutku postati trener, ali verovatno nije očekivao da će to biti tako brzo – rekao je nekada veoma korpulentni centar i prisetio se kako je izgledalo predstavljanje Žoca kao novog trenera pred dojučerašnjim saigračima.

– Trenirali smo u Hali sportova, Željka su doveli sa aerodroma, gde je sa reprezentacijom trebalo da otputuje na EP, i rekli: „Momci, ovo je novi trener!“ Istovremeno smo obavešteni da je Milenko Savović (Obradovićev kum koji je nedavno preminuo) biti sportski direktor, dok će profesor Nikolić pomagati Željku u prvoj sezoni.

Obradovićev prvi govor kao trenera pred ekipom pamti se kroz jednu anegdotu.

– Iako nisam bio na prvom treningu, jer sam sa Nikolom Lončarom i Željkom Rebračom bio s mladom reprezentacijom na SP, kasnije sam kroz razgovor sa saigračima saznao šta se dogodilo. Rekao im je: „Momci, sada sam vaš trener. Još smo prijatelji, to ćemo uvek biti, ali odsad ćemo imati drugačiji odnos.“ Sećam se da je u to vreme Obradović često išao u diskoteke i barove sa Ivom Nakićem, pa mu je rekao: „Vidi, ne možeš više da ideš u barove (smeh)…Gotovo je, zaboravi ih!“ – ispričao je Šilobad.

Partizan u sezoni pred nama slavi veliki jubilej, 30 godina od najvećeg uspeha u istoriji srpske košarke. U debitantskoj sezoni na klupi Obradović je osvojio prvu titulu, od svojih devet, prvaka Evrope. A malo je nedostajalo da se veličanstvena istanbulska noć nikada ne dogodi. Jer, profesor Aleksandar Nikolić nije bio za to da mlada ekipa (prosek godina 21.7) igra u elitnom kontintalnom klupskom takmičenju.

– Otkriću vam, profesor je smatrao da te godine ne moramo da igramo Evroligu. Bili smo nova ekipa, trebalo nam je vreme. Verovao je da veliki evropski turnir nije za mladu ekipu poput tadašnje Partizanove.  Ali Željko je bio protiv: „Idemo da igramo!“. Čekale su nas kvalifikacije protiv mađarskog Solnoka, zbog embarga nismo mogli da igramo u Beogradu. Obradović je smatrao da obe utakmice treba da igramo u Mađarskoj. Profesor Nikolić nije hteo ni da čuje: Ne, ne, ne! Izgubićemo. Ne možemo tamo da igramo dva meča, nećemo imati sreće.“ Na kraju smo ih oba puta pobedili sa 20-25 razlike. Niko nije očekivao da ćemo uraditi nešto tako dobro – ispričao je Šilobad.

Istorijska sezona crno-belih pamtiće se po mnogo specifičnosti. Zbog sankcija, domaćini u Evroligi su bili u madridskom predgrađu Fuenlabradi, na putu do F4 samo su jedan meč igrali u „Pioniru“, a, upravo zbog obaveza profesora Nikolića, pripremni period su odradili u Trstu.

– Bogdan Tanjević je u tom periodu trenirao tamnošnji Stefanel, a profesor je i tamo radio kao savetnik, zbog čega je bilo lakše da obe ekipe rade u istom mestu. Jednog dana, profesor je bio prvo na njihovom treningu, a posle je nastavio rad s nama. Počeo je da nam priča na italijanskom. Gledali smo Željka, a on nam je rekao: „Samo sačekajte, neka se niko ne usudi da ga prekine!“. Bilo je nezamislivo da profesora neko prekine. Pričao nam je deset minuta, misleći da još govori igračima Stefanela. Kada je završio, okrenuo se i pitao: „Da li me razumete?“ Željko je samo rekao: „U redu je profesore…“ – prisetio je Šilobad.

Stevanović je otkrio da je tokom te sezone, u jednom trenutku, zbog povreda puno igrača bilo van trenažnog procesa, pa je Obradović znao da se skine u opremu i odradi trening kao deo tima, dok je profesor Nikolić, između ostalog, imao zadatak da mu pokaže kako da kontroliše svoj temperament i emocije.

– U prvoj godini je napravio neke greške, ali to je i logično. Mnogo je naučio od profesora…

Imao je jedan od utemeljivača srpske košarke veliki uticaj i na samu ekipu.

– Bilo je sjajno što smo pored sebe imali najveće ime jugoslovenske košarke. S njim je bilo gore kada pobedimo, nego kada izgubimo. Više je pričao posle pobeda – rekao je Stevanović, a Šilobad se nadovezao:

– U porazima je govorio nekoliko stvari koje smo dobro uradili, ali posle pobeda govorio je samo o greškama. Pokušavao je da nas drži „na zemlji“.

U veoma opširnom intervjuu prisetili su se Šilobad i Stevanović kroz šta je sve ekipa prošla na putu do evropskog trona, u trenutku kada je građanski rat kucao na vrata Jugoslavije. Roditelji Saše Danilovića su bili u Sarajevu, Ivo Nakić, čija je porodica bila u Rijeci, radovao se pobedama samo kada oko njega nisu bile kamere, dok je brat Zorana Stevanovića, kako je sezona odmicala, završio na prvim linijama fronta.

– Tri, četiri meseca nisam imao vesti o njemu, kada sam saznao da je dobro, osetio sam veliko olakšanje. Bili smo mladi, praktično deca, i trudili smo se da imamo pozitivne misli, da ostanemo zajedno. Uz Željka i profesora je bilo lakše, jer smo stalno pričali o životu.

Zbog svega što se u državi dešavalo, Đorđevićeva trojka u finalu protiv Huventuda dobila je još više na značaju.

– Srpski vojnici koji su bili na frontu, kada su saznali šta se dogodilo u Istanbulu, počeli su da pucaju u vazduh i da slave. Možda bi sutra bili mrtvi, ali u tom trenutku o tome nisu razmišljali. Osetili su ogroman ponos. Na Novom Beogradu je bilo mnogo vojnih veterana, masovno su počeli da pucaju, ne iz pištolja, već iz automatskog oružja… Mnogi su mislili da je rat stigao u Beograd – kazao je Šilobad, kojem se naredno pitanje odnosilo na povratak Partizana u Evroligu pod Obradovićem.

Pročitajte još

TEMA NEDELJE: Povratak Obradovića u Partizan je daleko veća stvar od samog sporta

Obradović, povratnik u Partizan – Neverovatna karijera najvećeg evropskog trenera svih vremena

Takav čovek, takav trener: Bogdanović za 24 sedam o Obradoviću, imao je ponude iz Evrope, ali je on izabrao svoj Partizan

– To je najveće očekivanje. Imamo vrhunskog trenera, koji ima iskustvo, ali mu treba vreme. Važno je da smo na dobrom putu. Videćemo, biće uzbudljivo. Moramo da budemo strpljivi da bismo se vratili takmičenju s najboljim igračima i klubovima u Evropi.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi