Dejan Stanković za Arena sport TV: Pobedićemo Partizan kada budemo mentalno spremni

Trener Crvene zvezde, u intervju za Arena sport TV, pričao je o ciljevima Crvene zvezde u nastavku sezone, prelaznom roku, dovođenju Edere iz Torina i povratku Duška Tošića na “Marakanu”. Otkrio je kako je intimno doživljavao svoje prve dane na trenerskoj klupi, sa kakvim se strahovima i tremom suočavao u prvim evropskim okršajima protiv Tirane i Omonije i koliko je verovao u svoje igrače kada su se našli u grupnoj fazi Lige Evrope.

Posle 43 utakmice na klupi Crvene zvezde, da li nekada pred spavanje prevrtite film?

– Dosta puta. I unapred, i unazad. To je jedno zadovoljstvo, svaka utakmica u Crvenoj zvezdi je priča za sebe. Kada pobediš, uživaš uveče u toj pobedi, jer već sutradan idu posao, novi rad, novo spremanje. A kada se okrenem iza sebe, moglo je sigurno bolje. U životu sam realista, pa sam zato zadovoljan postignutim. Težiću tome da idemo napred od februara, pa nadalje.

Koliko vam je bilo potrebno vremena da iz glave izbacite ugao gledanja kao igrač i da sve posmatrate kao trener?

– Morao sam prvo da prestanem da gledam kao navijač. Prvi momenti u Zvezdi, ta euforija prilikom pobede, jer Crvena zvezda ima taj “DNK” zbog koga samo pobede dolaze u obzir… Tako svaki navijač gleda na te utakmice, pa i ja. Zato mi je bilo potrebno vreme, da dobijem tu staloženost, da dobijem minroću da bih vodio utakmice. Svaki meč je iskustvo za sebe i na tome sam stvarno dosta radio i mislim da se to može primetiti.

Ima li razlike između prvog meča protiv Čukaričkog i 43. duela sa Radom?

– Sigurno da ima razlike, i biće ih ako pogledamo naredne utakmice. Sve je to jedan proces, put koji svako mora da prođe. Mislim da sam ja povlašćen što taj put prolazim sa mojom Crvenom zvezdom.

Kada se pogleda s kojim ste sve trenerima radili, od Eriksona, Mančinija, Murinja, Benitezom, Gasperinijem, Ranijerijem…

– Mihajlović!

Da, spomenućemo i Mihajlovića. Ko je taj od koga ste najviše naučili, ili je od svih stečeno pomalo?

– Svako od tih trenera imao je uticaj na mene tokom igračke karijere, počev od Eriksona, Mančinija, pa da se vratim i u mlađe kategorije gde su me vodili Toma Milićević, Pižon, pa Ljupko Petrović, pa selektori, Petković, Santrač, Antić… I onda Žoze Murinjo, Siniša Mihajlović, koji je za mene nešto posebno… Svi oni su na mene uticali, na moj rast tokom fudbalske karijere. Od svakog je dobijeno po nešto. Niko ne može da se totalano kopira, to može da te pretvori u “fejk”.

Kako vam je izgledala noć pred prvu utakmicu sa Čukaričkim?

– Bila je to specifična utakmica, sa mnogo pozitivne treme, sa mnogo straha, jer bez takvog osećaja utakmice ne možete dati svoj maksimum. Taj strah i trema vas drže opreznim. Nikad je neću zaboraviti. Hvala Bogu, tada je publika bila na Banovom brdu, i te emocije su zato bile neopisive. Takođe, moji momci su bili fenomenalni. Brzo smo otvorili utakmicu, i drago mi je što su Veljko Nikolić i Njegoš Petrović, dva mlada igrača u koje imam ogromno poverenje, pokazali na tom meču ko su i šta su.

Protiv Rada na Banjici ste overili titulu, prvu kao šef stručnog štaba?

– Da, ja sam nasledio “plus 11” od Vlade Milojevića. Nasledio sam tu grupu fenomenalnih momaka i tu bodovnu razliku koja mi je davala mirnoću pred četiri meča u paklenom rasporedu sa ekipama iz vrha. Imao sam mir da mogu da se snađem u tim prvim utakmicama. Brzo smo uhvatili ritam, ali je onda usledila korona, pa onda meč na Banjici. Bio je to jedan lepo utaban put, gde se video napredak.

Na leto su počele pripreme. Ambicije navijača bile su velike, posebno u Evropi. Kada ste razgovarali sa ljudima iz kluba, kakvi su prioriteti stavljeni pred vas?

– Crvena zvezda je klub koji zaslužuje da igra u grupnoj fazi Lige Evrope ili Lige šampiona, tako da je jedan od prioriteta bila Evropa. Ne može da se pobegne od te odgovornosti i izazova. Neko kaže da je to hrabro, ali ja sam u izjavi pred početak sezone rekao da mi idemo u Evropu i da “gađamo proleće” u Evropi. Mislim da je to ono što Zvezda zaslužuje.

Da li je prioritet bila Liga šampiona ili je bila dovoljna Liga Evrope?

– Sigurno da put u kvalifikacijama i ulazak u samu Ligu šampiona donosi mnogo više novca nego LE. Isto tako, tim ispadanjem od Omonije Zvezdi je uskraćeno dosta novca, ali mislim da je Liga Evrope odelo po meri za Crvenu zvezdu. Ja sam i pre govorio da se tu možemo takmičiti i da možemo da odigramo i nerešeno. Realista sam, možda se nekome to neće svideti… I u LE se takmičimo sa klubovima koji imaju mnogo veće budžete, kao što su Hofenhajm i Gent, a to je 85-90 miliona evra za Gent, malo više za Hofenhajm … I mi smo uspeli da u grupi osvojimo 11 bodova i da odigramo jedan takmičarski fudbal.

Na prvi pogled, put u kvalifikacijama nije bio toliko težak. Došla je utakmica sa Tiranom. Na papiru, Zvezda je favortit, ali mnogo toga je bilo specifičnog u jednom meču na protivničkom terenu. Kako ste vi doživeli taj meč?

– Zvezda je imala veliki hendikep što nije mogla da igra revanš, zar ne? Zato što mislim da bi Zvezda imala sigurno veće šanse da uđe u Ligu šampiona sa revanšom kao opcijom. Da, izašli smo rano iz priprema, dobili smo sve što vuče rizik jedne utakmice, pogotovu protiv ekipe kao što je Tirana. Nisu oni jači od nas, ali pritisak koji je nastao zbog znanja protiv koga igraš i koliki je ulog sigurno su učinili da ne izgledamo onako kako smo hteli. Bože moj, može da se desi jedno slabo veče i da prođeš dalje. Vraćamo se na jedno staro pitanje – da li hoćemo da igramo lepršavo sa mnogo prilika za gol i da ispadnemo ili ćemo da, možda, odigramo i loše, pa da nastavimo dalje takmičenje? Tu bih se nadovezao na meč sa Omonijom. Igrali smo tokom 60-65 minuta bolje, bili dominatniji, oni su promenili sistem i odnos prema igri i dovukli su nas do penala, na kojima smo pali. Ispali smo, mnogo mi je žao. Nesrećno smo primili gol u momentu kada smo igrali bolje. Momenat za izjednačenje je bio fenomenalan. Otišli smo na odmor sa egalom, pa je Ben posle u nastavku imao izvanredne dve šanse, pa još mnogo šuteva, ali nekada sve to ne bude dovoljno da se prođe dalje.

Dijego Falčineli je tek stigao, a izveo je penal. Preuzeo je odgovornost da šutira penal. Kakav je bio dogovor pre izvođenja penala?

– Kako se ko osećao. Zašto da ne? Igrači koji su želeli da šutnu penal sami su se javljali. Ako se osećaš sigurno, zašto bih ti ja to uskratio? Nije promašio penal samo onaj ko ga nije nikad šutirao. Sve je to fudbal i sve je to išlo u rok službe.

Tokom jeseni ste imali konstatne probleme na levom beku, jer niste imali pravu alternativu za Milana Rodića, a recimo, na krilima i u napadu ste imali “gužvu”?

– Rodić je imao povredu, pa koronu, ali sve što je odigrao bilo je fenomenalno. Mi smo uspeli igrajući nekada sa tri, nekada sa četiri igrača pozadi da anuliramo deficit “leve noge”.

Da li ste zadovoljni adaptacijom igrača na promene sistema?

– Jesam. Sve je fenomenalno! Menjali smo sistem i tokom jedne utakmice. Kada treba da spremamo taktiku za meč, pa gledamo da li će to biti tri ili četiri igrača pozadi, pet u sredini ili četiri, jedan napadač ili tri, oni to prihvataju bez problema. Samo je stvar koncentracije.

Kako je došlo do ideje da Vukanović igra na bočnoj poziciji?

– To je bila 3-5-2 ili 3-4-3 formacija. Bitno je da igrač ima samopouzdanje. Potrebno je pokazati veru u igrača, znati šta on može da donese kao čovek ako mu poveriš taj zadatak na terenu. Onda, uz mali trening, korekcije i pripremu meča, sve dođe na svoje mesto. Vukanović je bio odličan, odradio je muški posao u Gentu, kao i Ben protiv Hofenhajma u Beogradu. Možda će i ubuduće biti takvih iznenađenja.

Da li će biti neko od tih iznenađenja u Turskoj?

– Verovatno! Ali, polako, videćemo! Da namestimo sve kako mi želimo da bismo izvukli maksimum iz ekipe. Nikad ne bih tražio od igrača da uradi nešto što bi učinilo ekipu slabijom, što bi uticalo na smanjenje potencijala igrača, pravljenje štete njegovom talentu. Želim da adaptiram svakog momka na što bolju poziciju da bi mi on dao što više od sebe.

Od ove sezone u Superligi Srbije obavezni su tzv. bonus igrači – momci rođeni posle 1. januara 1999. godine. Da li je to na neki način problem za trenere i koliko vam je to donosilo dilema?

– Siguran sam da to pravilo može doneti mnogo srpskom fudbalu, jer svake nedelje ima 40 “bonus” igrača na terenu i 40 “bonus” igrača na klupi. Samo tako možemo napredovati. Možda se boljitak ne oseti danas, ali svakako ćemo Nikolića, Radulovića, Erakovića, Gavrića, Lazetića imati za budućnost. Ne treba da od jednog drveta ne vidimo celu šumu. Za par godina “bonus pravilo” može samo dobrog da donese našem fudbalu. Ja sam imao slatke muke, nikakvih poteškoća što se tiče “bonusa”.

Ulaskom i Erakovića u roster, planirali smo desetak utakmica, a bilo ih je mnogo više. Bilo je momenata kada smo morali da ga istrpimo, ali svi u klubu verujemo da je on profil jednog ozbiljnog igrača za Crvenu zvezdu. Ozbiljan defanzivac, sa mnogo prostora za napredovanje, ozbiljan momak, koji želi da radi i upija znanje. Isto tako mislim i o Nikoliću, Gavriću i Petroviću koji se iz utakmice u utakmice razvijaju, rastu i pokazuju potencijal. Mnogo još moraju da rade. Nikad nisam zadovoljan zato što sam siguran da mogu još više da idu napred. Politika Zvezde je da se bazira budućnost na mladima, a ja, kao neko ko je prošao omladinsku školu i ko je debitovao sa 16,5 godina, znma kakav je to osećaj. Samo ih treba istrpeti i verovati u njih.

Pominjete Erakovića, koji je najmlađi među “bonusima”. On je igrao protiv Partizana, pa je posle toga igrao protiv Hofenhajma, pa ga jedno vreme nije bilo. Da li je to bila vaša odluka da mu date šansu na jačim mečevima, pa da ga malo “ohladite”?

– Ja sam ga pustio, jer sam želeo da dobijem neki kvalitet za koji sam mislio da mi je bio potreban u datom trenutku. Protiv Partizana se desila jedna greška. Bože moj, tako se raste. U globalu, ceo meč protiv Partizana bio je sjajan. Protiv Hofenhajma je bio mnogo, mnogo dobar. Posle toga, zbog sastava i načina igre, nije bio u prvom planu, ništa specijalno se nije desilo. Imam tu sreću da mi je klub obezbedio dosta kvalitetnih igrača, tako da menjam tim po potrebi.

Mirka Ivanića ste potpuno “vratili u život”. Šta je Ivaniću nedostajalo ranije, ili šta ste mu nadogradili, da je on sada, uz Kataija, jedan od najboljih u timu?

– Mićko Ivanić je jedan odličan momak. Duša od čoveka. Njemu ne fali ništa. Samo mu treba dati poverenje. Profesionalac je u svakom smislu te reči, i bilo je potrebno samo stati iza njega i ukazati mu poverenje. Posle toga, vidi se šta kažu njegove brojke. One su sjajne, njegovi učinci su takvi da bi svaki trener poželeo takvog igrača. On je neko ko se adaptira na bilo koju poziciju u veznom redu, i široko, i iza špica, tako da sa Mirkom nemam glavobolje.

Njegova saradnja sa Kataijem je kao da su zajedno igrali godinama?

– Mislim da bismo za sve igrače to mogli da kažemo, ko god da igra pored Aleksandra Kataija.

Kakva je situacija sa njim?

– Pozitivna, dosta dobra. Ide sve to kako treba. Preskočiće prvi deo priprema, nadamo se njegovom brzom povratku i oporavku. On ide sa nama u Tursku, ali polako… Mnogo puta sam to podvukao, da je zdravlje na prvom mestu. Želim “nula” rizika kod svakog igrača, bilo da je reč o koroni ili običnoj povredi.

Koliko je Katai promenio fizionomiju igre ekipe?

– Mnogo. Kataija sam gledao u njegovom prvom mandatu i mislim da je ovo neki drugi Katai. Kako u svlačionici, tako i na terenu. Svoje liderstvo je stavio u službu tima, i to se oseća. Uživa ogromno poštovanje i igrača i mojih saradnika, videli su i navijači da se vraća nazad, što ranije nije bilo tako često. Žrtvuje se za ekipu, tako da je to jedan pravi vođa, jedva čekamo da se vrati nazad.

Šta je ekipi najviše nedostajalo u prvom delu sezonu. Da li je to možda jače takmičenje u domaćem prvenstvu?

– Dajem vam moju analizu situacije, onako kako mi u klubu to vidimo. Zvezda je protiv jedne superligaške ekipe dominantna, spustimo ih u nisku zonu i na rivala stalan pritisak vršimo, uz veliki posed lopte, pa zato nema tranzicije, nema tog trčanja i visokog ritma. Energija koju proizvedeš u Super ligi je negde oko 60 odsto dovoljna za evropsko takmičenje. Šta ćemo sa ostalih 40 odsto? Kroz trenažni proces je nemoguće stvoriti potrebnu energiju. Liga je velika, ima mnogo klubova. Nije na meni da to komentarišem, ja se jednostavno prilagođavam, radim svoj posa, ali jače utakmice su potrebnije svima. I zbog kvaliteta, i da bi mogao nešto da uradiš u Evropi.

Kada ste pravili projekcije pre grupnu fazu LE, da li je 11 bodova bilo negde u mislima?

– Iskreno, ne. Nije bilo! Ni kod mnogih nije bilo ni pola od toga. Mnogi nisu verovali, ali mi jesmo da ćemo ostati na proleće u Evropi. Sa koliko bodova? Neka projekcija je postojala. Fudbal je vrlo čudna igra, videli ste i sami. Fenomenalnih šest utakmica, negde si bio superiorniji, negde nisi, ali si uspeo da izdržiš i da dođeš do rezultata.

Vođstvo protiv Genta u Belgiji je, recimo, zahtevalo drugačiju strategiju?

– Naravno. Zašto bismo stajali visoko i rizikovali da dođe do izražaja njihova tranzicija, najopasnije oružje. Sa niskim blokom smo uspeli da iskontrolišemo rivala. U Beogradu nismo kalkulisali. Izašli smo visoko, rizikovali smo, i oni su stvorili tri mrtve šanse. Utakmica sa Liberecom u Beogradu je bila prekretnica. To je bio pečat ekipe, stručnog štaba i celog kluba. Tu je napravljen pozitivan “klik”, gde smo uverili sami sebe da rad donosi uspeh i da tim pravi razliku, a ne pojedinac. Od tada smo krenuli nagore!

Učinak napadača?

– Da, Falčineli je bio prvi špic. Od napadača očekujem golove, ali ih moramo staviti u priliku da to urade. Onda ima špiceva koji mnogo rade za ekipu. To je primer Falčinelija. Jedan pošten momak, igra sa mnogo odiracanja na terenu, ne staje 90 minuta, prava italijanska škola. Pored njega, golove su postizali Kataji, Ivanić… Očekujem još više.

Da li su stranci doneli ekstrakvalitet?

– Ben je najbolji stranac, unazad ne znam ni ja koliko godina. O njemu je sve rečeno, koliko o fudbalskim, toliko i o njegovim ljudskim kvalitetima. Sa Sanogom smo dobili jačinu, stabilnost, jednu ravnotežu u ekipi, mnogo nam znače njegovo iskustvo i snaga. Od Kange očekujemo više, on je momak koji mnogo zna, ali ušao je u sezonu bez priprema. U ovim pripremama i u narednom periodu od njega očekujemo mnogo, mnogo više. Učinak svih će biti znatno veći posle ovih priprema.

Da li je Simone Edera po vašem ukusu?

– Jedan lep igrački profil. Mlad momak, ozbiljna “leva noga”, ozbiljna igra u uskom prostoru, neko ko je sposoban da donese razliku na terenu. Ali nije samo on taj koga pratimo. Nećemo “divljati”, bićemo racionalni, da uzmemo ono što nam treba. Sa Bakajokom smo dobili na brzini, možda nam treba još jedan igrač za tri pozicije u napadu.

Da li dolazi Duško Tošić?

– Njemu su vrata Zvezde otvorena, on je Zvezdino dete. Jesmo pričali, videćemo da li će to da se realizuje. Zavisi od mnogo toga. Da, ima dobre volje, i sa naše strane i sa Tošićeve, ali dugačak je put od dobre volje do realizacije.

Da li želite još jednog levog beka?

– Zasad ne. Ostaće ovako kako je sad.

Protiv Partizana ste zabeležili dva remija i jedan poraz u Kupu. Koliko specifičnosti nosi derbi?

– Lepa i stresna utakmica, sve je to derbi. Više odgovornosti donosi treneru nego igračima, ali isti je žar i motivacija. Nismo uspeli da pobedimo u derbiju. Odigrali smo jedno fenomenalno prvo poluvreme u prvom derbiju, gde smo i mogli da realizujemo jednu od šansi i polušansi. Dobićemo u derbiju kada budemo mentalno spremni.

Kako prilazite igračima uoči te utakmice?

– Sve mogu da ti donesem, ali derbi moraš sam da spremiš. Specifična utakmica koju igrač mora samo da iznese. Spremamo se kao i za svaku drugu utakmicu. Pobedićemo kad budemo spremni, jer ako nismo uradili ono što smo se dogovorili i zato nismo pobedili, to znači da je postojala neka mentalna blokada. Ne bih rekao da je to bio fizički i tehnički problem. Zašto ih ne bismo dobili na proleće? Mi svoju strategiju na stvaramo za jednu utakmicu, već za 50 utakmica, i pri tome imamo svoje ciljeve: titulu, kup, LE, proleće u Evropi… Nije važno da li ćemo dobiti jednu utakmicu ili ne.

Da li biste doveli nekog igrača Partizana?

Pročitajte još

Dmitrović postigao dogovor sa novim klubom: Srpski golman ostaje u Primeri

Vlahović, igrač meseca u Firenci: Gol protiv Juventusa najlepši i najteži

Luka Jović ima ponudu iz Premijer lige

– Nisam razmišljao o tome. Partizan ima mnogo dobrih igrača, Natha, Asana… Suma je isto interesantan. Zdjelar je njihov motor! Ali, kažem, radimo na tome, radimo na našim ciljevima. Jedan od njih je i pobeda u derbiju.

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi