Kada žene vode glavnu reč: Poslednje zajednice koje neguju tradiciju i kulturu matrijarhata u svom gotovo nepromenjenom obliku

Da i danas u svetu postoje usamljeni slučajevi gde žene vode glavnu reč, svedoči način života nekoliko plemenskih zajednica, koje se možda smatraju poslednjim matrijarhatima na svetu.

Mosuo

Mosuo narod je etnička grupa koja živi u kineskim regionima Junan i Sečuan, pored Tibeta. Dugo izolovani od drugih delova Kine i faktora koji su uticali na druge kulture, oni i danas čuvaju svoje institucije i običaje unutar zajednice. Procenjuje se da kinesko pleme oko 2.000 godina neguje tradiciju i kulturu matrijarhata u svom gotovo nepromenjenom obliku.

U ovoj grupi naroda, deca uzimaju prezime majke, sa kojom žive celog života. Domaćinstvima upravljaju matrijarsi, često baka, a nasledstvo ide od majke do ćerke. Ženska glava donosi sve glavne odluke u domaćinstvu, uključujući i one finansijske, a žene često obavljaju sve, za zapadne pojmove, „muške“ poslove.

Takođe je poznato da praktikuju jedinstveni oblik braka poznat kao „šetajući brak“. U ovom sistemu par u vezu ulazi uzajamnim pristankom. Partneri ne žive zajedno i svako ostaje u domu svoje primarne porodice. Ne postoje nikakve ekonomske veze. Svako dete koje se rodi iz ovakvog odnosa, odgaja majčina porodica, iako otac može učestvovati u životu deteta, naravno u dogovoru sa majkom i njenom porodicom. Shodno tome, detetovi ujaci su često deci jedine očinske figure.

Muškarci, međutim, nisu potpuno bez obaveza. Zaduženi su za sve što je u vezi sa smrću, uključujući sahrane i ubijanje životinja. Takođe imaju određenu političku moć, mada žene imaju veću. Razni izvori ukazuju na to da su muškarci u ovom društvu, uprkos svemu, zadovoljni životom u carstvu žena.

Minangkabau

Pročitajte još:

Ugovoreni brak – ne tako davno, bio je uobičajen u mnogim kulturama: U obzir se uzimali vera, karijera, izgled, bogatstvo, čak i astrološki faktor

Minangkabau je najveće matrijarhalno društvo na svetu. Ovo domorodačko pleme Indonezije u regiji Sumatra čini 4,2 miliona članova. Vlasništvo nad zemljom, kao i prezime, prenosi se sa majke na ćerku, dok su muškarci umešani u politička pitanja. Jedan od faktora koji je doveo do nastavka matrijarhata među pripadnicima Minangkabaua je uloga dalekih zemalja ili dijaspore. Muškarci obično napuštaju domovinu u potrazi za poslom i obrazovanjem, a žene su zaduže za vođenje svakodnevnih aktivnosti zajednice, uključujući i vođstvo.

Bribri

Bribri je autohtona zajednica koja živi u regionima Kostarike i Paname. Pleme Bribri ceni i poštuje žene, te im je društvo uređeno prema matrijarhalnom principu. Samo žene mogu naslediti zemlju među Bribrijima, kao i pripremiti ritualni kakao za upotrebu u ceremonijalne svrhe. Kao i druge zajednice ovog tipa, organizovane su u klanovima, koje sačinjavaju proširene porodice, a određeni su preko majke ili ženskog člana. Tačna populacija Bribrika nije poznata, ali se procenjuje da njihov broj iznosi između 12.000 i 35.000. Poreklo matrijarhata među Bribrijima vezano je za legendu koja kaže da je Sibu, bribrijski bog, u prošlosti ženu pretvorio u kakao. Iz tog razloga samo žene mogu pripremiti sveti kakao napitak.

Umoja

Umoja je svahili reč koja u prevodu znači jedinstvo. Za razliku od drugih matrijarhalnih zajednica, Umoja je utočište za žene koje su se suočile sa bolestima patrijarhalnih društava. Selo je 1990. godine pokrenula Rebka Lolosoli, a prvi članovi bili su žrtve silovanja od strane britanskih vojnika koji su u to vreme bili u Keniji. Iako je prvo bilo zamišljeno kao utočište za žrtve silovanja, selo Umoja danas pruža utočište ženama koje žele pobeći od bilo kakve vrste nasilja, bilo da se radi o silovanju, porodičnom nasilju ili dečjem braku. Danas, Umoja broji 47 stanovnica i 200 dece. Žene vode obližnji kamp za turiste, prodaju rukom izrađeni nakit i ostale rukotvorine i održavaju edukativne performanse u obližnjim selima kako bi upoznale i druge žene s pravima koja imaju. Muškarcima je zabranjen pristup centru. I dok mnoge žene iz Umoje kažu kako ne mogu zamisliti ponovni život sa muškarcem nakon života u selu, ima i onih koje kažu da im se muškarci i dalje „sviđaju“ i da žele da imaju decu. U njihovoj kulturi, imati decu je mnogo važnije nego biti u braku. Brojka od 200 dece, koliko ih trenutno živi u ovom selu, pokazuje da žene i dalje traže veze izvan sela, i to je činjenica koja veoma zabavlja muškarce iz okolnih naselja, prenosi The Guardian.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi