Iskoristite moć dobrih mikroorganizama – umesto pravljenja deponija, kompostirajte otpad

Psiholog po struci Kristina Karanović je veliki ljubitelj prirode. Ali kod nje to nije fraza – ona zaista živi tako da pomogne u očuvanju prirode.

O njoj ste već mogli da čitate na našim stranicama i o njenoj akciji koju je pokrenula na Facebook stranici „Udomi teglu“. I udomljen je veliki broj tegli, flaša i mnogih drugih stvari.

Još jedan veoma važan način očuvanja prirode je pravljenje komposta a Kristina nam je objasnila šta je kompost:

-Kompost je zemlja koja je nastala pametnim odlaganjem zelenog otpada iz naše kuhinje, u kombinaciji sa smeđim otpadom, grančicama, lišćem, zemljom. To znači, da će se zemlja stvoriti sama od sebe ako joj stvorimo uslove za to –  od strane „dobrih“ mikroorganizama. Nalaze se u zemlji i kreirajući pogodne uslove za njih, od otpada iz kuhinje, prave zemlju. I taj proces je fantastičan.

Kristina kaže da kompostira već skoro dve godine i da su zahvaljujući tome, ona i suprug, od dve tone otpada napravili toliko komposta.

Veoma jak razlog postoji zašto da počnemo da se bavimo kompostiranjem:

-Ovako su radile naše babe i dede, zašto da ne radimo i mi? Naše prababe, pradede, čukunbabe i čukundede…oni nama nisu ostavili deponije. Oni su kompostirali otpad. Oni su ovo znali.

No, svi mi smo puni izgovora:

-Kompostiranje ne oduzima puno vremena, zapravo biće vam potrebno onoliko koliko je vremena potrebno i za bacanje smeća. To je potpuno besplatno i ne zahteva nikakvo ulaganje. Mnogi misle da je nemoguće kompostirati u stanu jer to sigurno smrdi što je potpuno pogrešno. Zapravo, kompost miriše prijatno na šumu posle kiše.

Za sve one koji žele da se bave kompostiranjem, Kristina je za čitaoce 24sedam pripremila mali vodič koji će pomoći svim početnicima a svi joj se mogu obratiti i preko Facebook stranice.

Izgovori i činjenice

-Kada smeće ode na deponiju, ne postaje zemlja i ne razgrađuje se

-U našoj državi ovo pitanje nije rešeno

-60% otpada čini organski otpad koji bi vrlo lako mogao da se kompostira

-Svaki čovek godišnje napravi oko 500 kilograma (pola tone) organskog otpada, koji bi mogao da kompostira

-U našoj zemlji samo oko 5% otpada se reciklira
-U Japanu ili Austriji reciklira se preko 98% otpada?
-Kompostiranje je 60% rešenja, koji sada svako od nas može da preduzme, a jako je lako.

Koji su benefiti kompostiranja?

-Smanjivanje deponija

-Nećete kupovati toliko džakova za smeće kao do sad

-Manje odlazaka do kontejnera

-Vršite pozitivan uticaj na okolinu

Ali tu su i psihološki benefiti:

-Osećaćete sreću kada vidite rezultat onoga što ste sami stvorili.

–Učenje po modelu: vaš komposter će videti i drugi, komšije, rođaci – i od vas će naučiti o tome.

-Altruizam – radite nešto potpuno nesebično i za dobro planete, i budućih generacija.

Da biste počeli sa kompostiranjem u svom stanu ili kući, potrebni su vam:

-Komposter (može da se kupi, a može i da se napravi od plastične kante)

-Grane i karton (koje idu na dno). Ne palite lišće, grane itd. – kompostirajte ih

-Zelena materija i braon materija; u razmeri 1:1

Braon materiju čine suve sirovine: piljevina, pepeo, grane, suvo lišće, papir, karton i novine.

Zelena materija je otpad koje želite da kompostirate: ostaci voća i povrća, talog od kafe i čaja, baštenski otpad i slično.

Što više usitnite otpad koji kompostirate – pre će se kompostirati i pretvoriti u zemlju. S vremena na vreme je potrebno promešati I prevrnuti kompost.

Šta se stavlja:

-Šta god vam padne na pamet od odpadaka iz kuhinje: ljuske od krompira, šargarepe, paškanata, krastavca, peteljke od paradajza, listovi kupusa ili zelene salate koji su se osušili, peteljke spanaća, blitve… Kore lubenice, dinje, čokov kukuruza, kukuruzna svila, omot kukuruza… Ljuskice semenki… Čačkalice, štapići od sladoleda, pamuk, vatica, kompostabilni truleks, lan, lufa, natron vrećice…kore banane -možda inače smrde u klasičnom smeću, ali u komposteru je sasvim drugi slučaj. Ljuske od jaja, soc od kafe, čaj – greota je baciti.

Šta ne ide u kompost

-kuvana jela, ostaci od mesa, mleka, sira, mrtve životinje, plastika, staklo, metal, lekovi, časopisi u boji na masnom papiru, mačiji I pseći izmet, hemikalije – bilo šta što nije prirodno.

Rezultat: Visoko kvalitetna zemlja!

Šta na kraju da radite sa kompostom?

Iskoristite ili, poklonite nekom ko gaji cveće ili ima baštu.

Jedino što ćete se zapitati je: Zašto nisam krenuo pre?

Ne znam ni jednu osobu koja je počela i pokajala se.

Možda će vam i ovo biti interesantno:

Za manje smeća i više sreće

Za pranje veša potreban vam je samo jedan kesten

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi