Radosavljevićevi rođaci i danas pamte koliko je njemu na početku bilo teško: Nije krenuo od nule, već iz minusa!

Rođaci Milančeta Radosavljevića iz Bariča govoreći o muzičaru i pevaču u okviru jedne emisije za njega su imali samo reči hvale. Radosavljević je, prema njihovim rečima, spontan čovek, koji slavu nikada nije jurio. 

Muziku je, svakako, "živeo", a popularnost ga je "vremenom sama stigla i svakako ju je zaslužio". Kada je počinjao, naime, nimalo mu nije bilo lako. 

- Jedan jako spontan čovek koji, ja kažem, on nije jurio karijeru i slavu, njega je slava sama stigla, iskrenim radom. On je čovek koji muziku nosi u srcu i njemu je grlo samo alat, a on peva iz duše - počeo je u emisiji "Metar moga sela" Milančetov brat, napominjući da "je njegov put do zvezda bio prilično trnovit". 

- Njegovi počeci su bili nezamislivi za današnje vreme. Tada nije ni bilo ozvučenja, nije bilo razglasa kao sada, pevalo se akustično. I, sad, zamislite kad on uzme harmoniku, stavi na leđa, ide sedam, osam, 10 kilometara, na primer, u Vranić i, svira 12 sati i vrati se noću kući. To su bila teška vremena i on je počeo od, kako sam kaže: "Nisam ja počeo ni od nule, ja sam počeo od minusa" - prisetio se on. 

Drugi Radosavljevićev rođak ispričao je priču za koju smatra da najbolje opisuje pevačeve kvalitete. 

"Retkost je to!"

- Mogu da ispričam jednu priču koja govori o njegovim ljudskim kvalitetima. Bilo je to 2020. godine, u vreme ove pandemije, u punom jeku koronavirusa; ja sam dobio neku nagradu za dramu u Požarevcu, nagradu Slobodana Stojanovića. Višeslav je trebao da me vodi da primim tu nagradu i Milanče, kad je čuo, on se oduševio i kaže: "Je l' mogu i ja da idem sa vama, da se radujem". Možeš misliti, da se raduje. Mi smo inače i rođaci, ali možete li u sadašnje vreme da razmislite i da dođete do toga koliko ima ljudi među nama koji se iskreno raduju uspehu nekog drugog? To je stvarno veoma, veoma retko - istakao je on. 

Milanče Radosavljević, ATAImages/Antonio Ahel

Prve komšije, takođe, o njemu su govorile isključivo u superlativu. Za njega "kada bi ga neko prvi put video, nikada ne bi pomislio da je zvezda" - kažu da u rodni kraj uvek normalno dođe, pomogne kome i šta treba, a često i zapeva tokom kakvih slavlja. 

Jedna komšinica, štaviše, naglasila je da je i kao mladić znao da pobere sve simpatije, u svakom smislu. Devojčice su ga i te kako volele. 

- Devojčice? Nego šta su, bre. I dan-danas i još i kad peva, on sve o babama, te ide na bazene, te ovo, te... Mangup... - prokomentarisala je bila ona s osmehom na licu. 

Važio je i kao mlađi za vrednog čoveka, iz dobre porodice. 

(Blic)

Bonus video: 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi