"Stanem pored puta da dođem sebi": Aleksandra Prijović iskreno o odrastanju na dve adrese i nasledniku

Aleksandra Prijović ostvarila je veliki uspeh tokom 2023. godine, te se mnogi pitaju kako uspeva da uskladi privatan i poslovni život. Međutim, pevačica tvrdi da joj je sin na prvom mestu, te da se ne dovodi u pitanje slobodno vreme kada je reč o malom Aleksandru.

- Ja ne želim da budem u kući i da ne idem u igraonicu sa svojim sinom, na prvom mestu mi je on. A kada su igraonice u pitanju, kao i svako dete, on jedva čeka, i šta da kažem, da ide sa bebisiterkom, da ide sa bakom, ja da ne idem sa njim - kaže Aleksandra.

ATAImages/Antonio Ahel

Baka i deka su joj velika podrška

Na skoro sve nastupe sa njom odlaze najbliži članovi porodice, a posebno mesto imaju njeni baka i deka, te je čak i pred solističke koncerte u Beogradu našla vreme da im se posveti.

- Mi smo za prvi koncert, nas dve, otišle da vidimo kako će ona da se obuče. I onda smo birale za svaki dan kombinacije. Ja sam pored svih mojih muka šta ću da obučem išla - sa osmehom kaže Aleksandra i nastavlja:

- Ali je meni, iskreno da kažem, koliko god sam, naravno, želela i trudila se sa mojom stilistkinjom Tijanom i koliko god da smo razmišljale kako ja treba da izgledam na koncertima, šta treba da obučem, meni je, ipak, najlepše bilo to, kada sam ja išla sa njom da kupim, da nađemo šta će baka da obuče. Oni su ljudi skromni, baka je rekla ne, ne, ali, kupile smo te kombinacije, i ona je toliko bila zadovoljna. Uživale smo, taj dan je bio prelep.

24sedam/Katarina Mihajlović

Majka najveći kritičar

Aleksandra tvrdi da dobro podnosi kritiku, a najveći kritičar joj je majka Borka, što i nečudi s obzirom na to da je i ona pevačica. 

- Pa ja znam od koga ću da prihvatim kririku, uglavnom znam. Polazim uvek od sebe, pa onda, možda, malo više verujem ljudima nego što treba, ali, opet kažem, moja namera je uvek dobra i pozitivna, ako neko nema takvu, njemu na dušu. Volim sa svakim da popričam, volim svakome da dam savet i volim da meni neko da savete. Neke ljude koje poznajem, na primer, godinama, ne viđam često, volim da mi kažu iskreno. Mislim, danas će ti svako reći, kada si uspešan: "Ej, sve ti je super, mnogo si lepa, super ti je frizura"... Inače, sad kad je fizura u pitanju setila sam se bake koja je toliko ljuta što sam se ošišala, ne može da podnese, ona je samo htela da imam dugu kosu, tako da, eto, u mom slučaju i baka ne može da prećuti ništa.

Na njenom koncertu nizale su se slike iz detinjstva, a jedna od njih je i kuća u kojoj je odrasla. 

- Tu sam ja spavala između bake i deke, kada bih došla kod njih. I, to mi je najdraže bilo kad je hladno, oni uzmu flašu i stave vrelu vodu i onda grejem noge između njih. Posle dvadeset i nešto godina, kada odemo Filip, Aki i ja, spavamo u tom krevetu. Kada legnem u taj krevet, tako nekako osećam neki mir, valjda je to nešto iz detinjstva - kaže iskreno Aleksandra, pa dodaje da njen sin često spava sa roditeljima. 

- Ne ponekad, on spava sa nama zato što je od prvog dana Filip želeo. Kada je bio beba, bio je u krevecu prvih par meseci dok nije malo ojačao, a onda kao i svako dete, da dođe, da dođe, mi smo to dozvolili. Sad, da li je to dobro, nije dobro, uopšte neću da ulazim u to, ja znam da meni ništa lepše ne postoji od toga kada legnemo nas troje, kad je on između nas. Jeste da me je par puta tako udario u nos, ne znam, raskrvari mi usnu, pa me udari u leđa, vrti se dok spava, prosto je nemiran dok spava, ali, opet, ja sam se navikla i na to - kaže Prijovićka.

ATAImages/M. M.

Odrastanje na dve adrese

Poznato je da su njeni roditelji razvedeni, ali to nije uticalo da Aleksandra bude podjednako bliska sa obe familije, te joj je detinjstvo prožeto uspomenama u odlascima kod oca i povratka u Beli Manastir.

- Baka i deka su živeli, i dalje žive, u Bajši, to je jedno selo, pored Bačke Topole, a ja sam odrasla, mislim odrasla, ja ne znam ni kako da objasnim ljudima, išla sam u školu u Belom Manastiru gde sam živela sam majkom i dekom, tu sam išla u školu, u zabavište i tako dalje, ali sam svaki, praznik, rođendan, kad god sam mogla, ja sam išla isto tako, kod tate, bake i deke. Tako da ja ni ne mogu da kažem gde sam više provela vremena, jer sam bila tu i tamo stalno. I, meni je, na primer, jako drago kada se prisetim trenutaka danas, kada prođem tim putem, gde su baka i deka mene vozili, gde su dolazili po mene, to je na granici, mislim, 200-300 metara od granice, pa stanu pored puta, i tako skoro svaki vikend. To je godinama i godinama tako bilo, mene mama doveze preko granice, i onda se mi vozimo do Bajše, pa onda nazad. I sada kada prođem tim putem, onda zovem baku na kameru, onda plačemo i ona i ja kada se prisetimo. Zaista, tako ti neki trenuci, da mi je neko, mislim, sada, kada imam toliko godina, i kada sam već nešto i prošla, da mi je neko rekao da ću proći tim putem i da ću plakati, da neću moći da vozim, i da ću stati pored puta, da dođem sebi... Toliko čovek, što je stariji, nekako, više, da kažem, ja bar, kažem po sebi, što sam starija, ja nekako više čeznem za tim detinjstvom. Zaista, koliko god, mislim, meni su svi tu, hvala Bogu, jedino deka, mamin otac, on je preminuo, kažem, ja uživam u svemu ovome, imam, naravno, svoju porodicu, supruga, dete, svi su živi, zdravi, hvala Bogu, mama, tata, ali, ja kada odem kod bake i deke u selo, i kada prođem tim nekim putem kojim sam prolazila sa njima, to za mene... Mnogo sam emotivno osetljiva, zašto stalno pričam o njima, jer, osećam i želim da oni sada, kada sede kod kuće, i gledaju moje intervjue, želim da znaju da sam i te kako svesna šta su sve uradili za mene, i, znam koliko uživaju u svemu ovome, i koliko su srećni kada ja njih pomenim svaki put - priča Aleksandra.

ATAImages/Antonio Ahel

 

Sa kolegama na Vi

Mnoge kolege sa kojima ima saradnje ili je privatno bliska svedočili su tome da im Aleksandra i dalje persira.

- Ne, nisam prešla na ti. Kada sam imala nekih 9-10 godina, kao i svaka devojčica, želela sam da uradim nokte. Mama kaže gde ćeš ti mala si još ne možeš da radiš nokte, a ja sam ih grickala tada i ona mi kaže pošto je pokušala na razne načine, mazala mi, znate, ono gorko, sve pokušala, nema šanse, rekla mi je: "Ako budeš pustila ti noktići malo da porastu evo ja ću da te odvedam". I, prođe mesec dana, meni porastu nokti, nisam ih pojela, i mi odemo kod te njene drugarice, i ja sam u jednom trunutku njoj rekla ti, bolje da ne pričem šta se desilo - sa osmehom kaže Aleksnadra i dodaje:

- To je možda bio jedini put kada sam dobila od majke, i hvala joj na tome zato što je meni to osnovna kultura, posebno starijima od sebe, naravno, ja i kada vidim i mlađeg nekoga kažem Vi, ali za mene je to osnovna kultura, i kažem, hvala na tome što me je tada naučila pameti.

ATAImages/Antonio Ahel

 

Zapostavila obrazovanje

Zbog toga što je rano počela da se bavi muzičkim poslom zapostavila je školu, ali je i ranije govorila o tome da bi želela da jednog dana to nadoknadi.

- Meni je mama govorila, ne, polako, sve u svoje vreme, mala si. Tako se namestilo da sam ja upoznala jednu ženu koja je meni tada bila frizerka na takmičenju, i kada moja majka nije tu onda je ona brinula o meni jer sam ja počela da radim, zakazivali su mi nastupe negde sa 17-18 godina, nisam živela ali sam išla tamo-vamo ali kada sam bila u Beogradu bila sam kod nje zato što je mama imala poverenje. I, možda mi je najdraže što tada, kako kaže ono kad si mlad i lud, ja nisam bila željna izlazaka i nisam išla u Beogradu ono što svaka devojka prođe, ali dobro ja sam pevala pa nisam izlazila. Mislim naravno majka, porodica, učili su me kako treba u životu ali ti kad si mlad ja sam slušala samo ono "pazi šta radiš". Gledala sam kako moja majka živi, a to je da ona odradi svoj posao i dođe kod mene, njoj je najbitnije da bude sa porodicom, da bude kući i sa svojim ocem i sa mnom, njoj je to bila najveća sreća isto tako sam i ja onda od te neke petnaeste, šesnaeste godine kada sam krenula da radim koliko god sam radila samo sam želela da nekako meni mama na kraju dođe, pa da ja vidim baku i deku. Nisam bila željna da ja izlazim nego samo da radim ovaj posao i da snimam pesme, da napredujem, da nešto naučim - priča Aleksandra.

ATAImages/Antonio Ahel

Zajednički momenti njenih roditelja

Nakon što su njeni roditelji razveli, retko su se susretali, te su ovakvi momenti Aleksandri posbno nedostajali. 

- Pošto se moji roditelji ne viđaju često, skoro pa se nikad ne viđaju, i, na mom koncertu su bili svi zajedno, i... Eto, taj trenutak. Ja razumem, i svako živi svoj život, i kada neko ne može zajedno ni ne treba da bude zajedno, i to je sve okej, ali ja kao neko ko je uvek maštao o tome da imam veliku porodicu, nisam imala, i onda oni u kakvim su odnosima već bili, svako je otišao svojim putem, i nekako nisu mogli zajedno... i posle toliko godina, sada na koncertu, posle koncerta, mislim da je u Nišu bilo, da su bili svi zajedno. I tata sa suprugom, i majka, svi su bili tu na istom mestu, što se desilo možda dva, tri puta - iskreno kaže Aleksandra koja je rasplakala sve u studiju - rekla je ona za Blic.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi