„Uzeo sam 700.000 maraka, otac je hteo da me ubije!" Ćira pamti i dan-danas: Nisam znao šta ću!

Pre nego što se proslavio u „Ritmu srca", Dejan Ćirković Ćira svirao je gitaru u rok grupi „Ulični pacovi". Sa njima je osvajao i nagrade, sve dok nije sreo jednog komšiju iz Aleksandrovca, koji je zahvaljujući narodnoj muzici osamdesetih ozbiljno dobro zarađivao. 

- Gledao sam mog komšiju kako svira narodnjačke tezge svakog vikenda i donosi pare kući. I jednom ga ja pitam da sviram sa njim, čisto da vidim kako je, da zaradim nešto i on pristane. Meni je bilo dovoljno samo da sviram, koliko god da mi da, bio sam mlad. I to je trajalo jedno godinu dana, sve dok me nije pozvao bubnjar Pinter da sviram sa njim neku tezgu. Ako mi je komšija davao 50.000 maraka, ovaj mi je davao više i ja pristanem da odem – sećao se on jednom prilikom, prenosi „Grand onlajn", da bi zatim i objasnio kako mu je jedan takav „poslić" uneo nemir u odnos s ocem. 

„Bio je siguran da sam ja te pare ukrao!"

Dejan Ćirković Ćira, ATAImages/Antonio Ahel

– Tad su bili aktuelni ispraćaji u vojsku i, radili smo petak i subotu i, posle dva ispraćaja ja kući umesto 50.000 donesem 700.000 maraka. To su bile ogromne pare, nisam znao ni šta da radim sa njima. Otac je hteo da me ubije. Pitao me je gde sam ukrao pare, bio je ubeđen da sam negde ukrao... Govorio sam mu da sam svirao, a on je tvrdio da je to nemoguće, da to za dve noći zaradim i to svirajući gitaru. To je tada bilo njegove dve plate - pamti još uvek Ćira, kom su se potom baš osladili narodnjaci. 

Zato, nastavio je da nastupa i po drugim proslavama. 

- Tad sam samo svirao, drugi su pevali. Šta bi tek bilo da sam tad pevao?! – istakao je za pomenute medije, pa dodao kako je u međuvremenu nastao „Ritam srca", sa Žikom Jakšićem. 

Kasnije i na nagovor Saše Popovića, započeo je svoju solo karijeru. 

„Ako ne probam, kajaću se..."

Dejan Ćirković Ćira, ATAImages/ Antonio Ahel

– Video je nešto kod mene, da sam lud na bini. Tad mi je rekao: „Slušaj, moraš da snimiš nešto sam. Dođi u ZAM, probaj“. ja sam odbijao, ali sam 2000. godine ipak odlučio da idem. Već je tad počelo da gazde diskoteka i klubova dovode po jednog muzičara, bend mu je bio skup, a nas je bilo mnogo, četvoro. Nismo mogli da se razdvojimo, iako su gazde insistirale da što manje ljudi nastupa. I meni tad padne na pamet da ipak probam sam. Pozovem Sašu, pitam ga da li i dalje misli da mogu da snimim sam pesmu i dođem u ZAM. To je bilo u januaru, a u avgustu sam svaki dan ustajao, legnem i razmišljao da li da idem ili ne. Ovamo sam imao orkestar sa imenom, nastupao sa najvećim bendom, ali ako ne probam kajaću se. I tako je krenulo – zaključio je Ćirković. 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi