Ćemo o teškom odrastanju: Roditelji su ostali bez posla, pa smo raznosili mleko i preživljavali od toga

Pevač Amel Ćeman Ćemo imao je veoma teško odrastanje, odrastao je u Beranama, a kako kaže, jedino prve četiri godine života pamti kao lepe, a sve ostalo je prošlo u katastrofama i besparici. 

Kako su njegovi roditelji bili nezaposleni, on je bio primoran da što pre počne da zarađuje, te je kako kaže, rano ušao u kafanu. Ćemo je otkrio najdublje i najintimnije priče o detinjstvu u Crnoj Gori osamdesetih i devedesetih godina.

ATAImages/Antonio Ahel

- U Beranama je bilo vrlo lepo do nekog perioda, do 1989. godine, ja pamtim mnogo, imao sam četiri godine kada su bile zimske Olimpijske igre u Sarajevu, sećam se tog prenosa iako sam imao samo četiri godine. Jedini period mog života koji pamtim kao lep, od buđenja, odlaska u školu, upoznavanja učitelja, portira, to je sve bio taj period osamdesetih, a sve posle toga je bilo katastrofalno. Počela je da nam se raspada zemlja i do dana današnjeg nam se ništa lepo nije dešavalo. U Beranama je bilo lepo odrastati, volim Berane, Beograd i Solun, tu najviše boravim. Od 1989. kreću burne stvari, pa devedesete, pa inflacija, taj bezvredni dinar koji smo imali u našoj zemlji - kazao je on, a potom opisao kako je izgledao njegov život u nemaštini.

- Roditelji su ostali bez posla tada, bilo je pitanje kako preživeti i ja bukvalno nisam nosio obuću koja mi se sviđala, nego ono što mi roditelji kupe. Oduševljavao sam se iako mi se sviđala, ako sam se stideo da to nosim. Znao sam da moji roditelji to nemaju, pružili su mi maksimum i ja sam se pravio da je to nešto najlepše što sam dobio. Počeo sam sam da zarađujem, rano sam ušao u kafanu.

ATAImages/ A.A.

 

Parola - snađi se. Pošto su izgubili posao, njegovi roditelji su kupili krave, a potom raznosili mleko i tako preživljavali.

- Mi smo se preselili na periferiju grada, tata je kupio krave. Nije imao gde da se zaposli, ni on ni majka. Oni su držali krave, a brat i ja smo raznosili domaće mleko i živeli smo od toga. Prodavali smo mleko i tako smo zarađivali za život za celu porodicu.

Antonio Ahel/ATAImages

 

Iako mu je tada bilo teško i stideo se, danas sa ponosom priča o tome. 

- Jeste sa te tačke gledišta, a sa ove ništa. Tada me je bilo sramota, kao da kradem nešto. Moji drugari su uživali, imali su više love. Sad kada odem u Ameriku i donesem 30 pari obuće i pitaju mi zašto, ja kažem: „Neka, neka imam”. O ovakvim stvarima niko ne bi pričao, ali ja nemam šta da krijem, izrastao sam u poštenog čoveka i hvala mojim roditeljima na tome - rekao je Ćemo, prenosi Kurir.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi