Mirka Vasiljević se u velikoj životnoj ispovesti prisetila odrastanja bez oca i detinjstva u Nemačkoj: Na ovome je posebno zahvalna majci!

Glumica Mirka Vasiljević gostovala je u jednoj emisiji gde je u iskrenom razgovoru otvorila dušu o detinjstvu, roditeljima, deci i selidbama, kako onim kada je bila mala, tako i o ovim kasnije koje su usledile zbog supruga fudbalera.

Poznato je da je glumica rasla bez oca koji je nastradao, ali muške figure joj nisu nedostajale u životu, jer je imala brojnu porodicu. Učitelj je bio jedan od bitnih autoriteteta, teča, kao i brat koji jeste mlađi, ali je bio prisutan sve vreme u njenom životu.

- Imala sam dosta sreće u životu da sam bila okružena i još uvek sam okružena velikom porodicom, da je ta porodica upravo moja snaga, moj vetar u leđa, moja sreća, moje bogatstvo jer i kada se uzdižem i kada padam oni su tu uvek uz mene jer život je takav on amplitudalno ide gore-dole kod svakog čoveka. Kada znate kome pripadate i gde pripadate onda ste poprilično sa obe noge na zemlji jer oni mogu iz srca i da vas pohvale i da vam izmame osmeh na licu i da vas podrže, a umeju i da vas iskritikuju kada ne radite dobro jer naravno sa strane mogu mnogo bolje da vide nego mi sami koji smo u tom trenutku u toj nekoj situaciji. Ja njima bezrezervno verujem, veoma smo vezani. I decu sam naučila tako da su kroz odnos sa njima, vreme provedeno sa njima i kroz naše razgovore isto tako jako vezani za njih tako da znam da ako mene nema, ako sam na poslu ili u bilo kojoj životnoj fazi, oni su uvek tu uz njih i za njih - počela je Mirka.

ATAImages/ Antonio Ahel

Ime dobila po ocu

Mirka je ime dobila po ocu koji se zvao Mirko Vasiljević, a u primarnoj porodici svo troje imaju početnu slovo "M". I njena deca danas nose imena koja bi mogla da se povežu sa nekim ljudima, ipak, glumica kaže da se to dogodilo sticajem okolnosti.

- Sticaj okolnosti je to, ali na kraju sve ima svoje zašto. Meni je bilo interesantno što sam kroz svoje detinjstvo u vrtiću imala jednog dečaka koji je bio mlađi od mene par godina, on se zove Andrej. Bio je presladak mali dečak sa krupnim očima i tako umiljat i ja kako u tom momentu nisam imala brata koga sada imam, Bogu hvala, i za kog sam jako vezana, ja sam njega osećala kao svog brata i stalno sam ga vukla po tom vrtiću, gde ja tu i on. Brinula sam se o njemu kao mama iako sam i ja bila devojčica, ali eto kroz par godina ja dobijam sina i on se zove Andrej. I, tek kroz neko vreme ja shvatam da sam imala Andreja koji je meni bio jako bitan u životu.

Porede je sa Adrijanom Limom

- Ćerka se zove Adrijana, a meni često kažu da podsećam na Adrijanu Limu, ali nije to zbog nje nego eto opet sticajem okolnosti, opet je to ime upleteno u mom životu. U onsovnoj školi sam imala Mihajla Mučibabića sa kojim sam sedela u klupi, koji je bio izvanredan dečko, i dan danas je, i uvek sam govorila: "Mihajlo, sutra kada bih imala sina, volela bih da bude kao ti, tako stamen, prav, uči, šmeker, dobar drug..." i eto treći sin se zove Mihajlo. A Anika, njeno ime je došlo delom iz literature, ali delom su i deca to odlučila. Njih troje su tek osetili šta je beba sa njom jer oni su po godinu dana razlika i kada su sebe već osvestili svi su već bili tu, Vujadin i ja smo dozvolili njima da oni to izaberu jer tek sa njom osvešćuju šta je mlađa sestra, beba jer njih troje su u isto vreme bili u pampersu, nosili cucle, pili na flašicu i ostavljali sve to isto i prerastali u dečake i devojčice tako da je Anika njima sada vrlo zanimljiva jer osećaju šta je to kada je neko mlađi - kaže glumica.

ATAImages/Antonio Ahel

Ponosna je na svoju majku

Mirka je jedino dete svoje majke, koja ima veoma odgovoran posao. Ona je kontrolor leta, međutim, Mirki to nikada nije predstavljeno kao nešto bitno.

- Meni je mama uvek davala primer da čovek treba da bude vredan, da bude pošten, da bude radan, posvećen, prisutan, da daje svoj maksimum i da će se to u nekom momentu sigurno isplatiti i da ćete osetiti da ste na pravom putu. To je bio neki njen put, nešto što je nju interesovalo. Bogu hvala imala je i snage i volje i želje i sreće da je na tom putu i dan danas, da se kao devojčica školovala za to i da je ostala u tom poslu i da je vrhunski stručnjak u svom poslu jer ona i dan danas uči, sada završava doktorat i ja sam beskrajno ponosna na nju, a isto tako je dozvolila da ja budem svoja, da idem putem umetnosti koja njoj nekako nije bliska, da me podrži, razume i da uvek bude tu i kada se hvalim i kada sam ljuta i kada sam nervozna i kada sam nesigurna, da bude tu i da sa mnom razgovara o toj nekoj oblasti koja njoj nije bliska. Gledajući nju i odrastajući sa tetkom i sa bakom koje su ipak drugačije, svoje, tako i ja sa svojom decom koji god put da izaberu ako je pravi i pošten ja sam tu da ih podržim - ističe glumica.

Živela je kod babe i dede u Nemačkoj

Pored mame tu su i baka i deka za koje je Mirka veoma vezana, a tako je bilo od najranijeg detinjstva kada je čak živela kod njih u Nemačkoj i išla tamo u obdanište.

- Veoma sam vezana za baku i deku i mislim da su mojoj deci oni na prvom mestu pa sto mesta prazno, pa svi mi. Majka, tetka, teča, svi i dalje rade i imaju još dosta dugo do penzije tako da su u pomoć u inostranstvu dok smo živeli najviše priskočili baka i deka, jer su oni bili u penziji pa su tako i oni razvili odnos sa mojom decom. Iako su to prabaka i pradeka oni ih zovu bako i deko - kaže Mirka i dodaje:

- Ja sam dete devedesetih i te moje prve godine, od rođenja do neke četvrte-pete godine su u našoj zemlji nažalost bile malo nestabilne, a kako je mama tada imala porodiljsko i gledala je i trudila se da mi pruži najviše što može i najviše što zna, bilo joj je najnormalnije kada je ovde bilo toliko problema i nestašica osnovnih potreba da prosto eto odemo kod njih i budemo sa njima.

ATAImages/ Antonio Ahel

- Mama ih je isto tako bila željna jer je su oni ceo svoj radni vek proveli u Nemačkoj, a ona je bila u Srbiji, viđali su se za raspuste tako da su i njoj naravno nedostajali, tada je taman bila prilika da što više vremena provedu zajedno, sa druge strane tamo nije bilo porblema da li ima mleka, pelena, hleba, tih nekih osnovnih stvari koje su bile potrebne u tom momentu. Meni je bilo divno tamo jer za mene je to nekako bilo normalno, ja sam se tako rodila, tako sam živela, bilo mi je zanimljivo to menjanje sredine, malo sam sa bakom i dekom, malo dođem ovde i budem sa svojim društvom, govorim na našem jeziku, onda odem tamo, malo se mučim sa nemačkim, ali eto hvala im, tada je to meni možda bilo malo teško i nezgodno, ali danas sam im zahvalna na tome zato što govorim taj jezik - priča Mirka.

Njene vaspitačice su bile vaspitačice i njenoj deci

- Vrtić je bio zanimljiv jer ja sam išla i u Srbiji u vrtić u koji su kasnije išla i moja deca i iste vaspitačice su nam bile tako da se one šale da sam ih napravila na bake jer su bile meni vaspitačice, pa bratu, pa mojoj deci, evo sad će i najmlađoj ćerci biti. A ja sam išla u vrtić i u Nemačkoj i kada sam bila tamo snalazila sam se i nogama i rukama. Pokazivala sam na telefon, tada su još bili oni sa brojčanikom koji se okretao, a ja sam govorila: "Mama, telefoniren, telefoniren", jer sam želela da imam kontakt sa mamom da ne budem u tom vrtiću jer ne govorim taj jezik. Ali kao i većina dece, brzo se sve to prevaziđe tako da sam se jako brzo snašla pa sam uživala i u Srbiji u vrtiću i tamo - ističe Mirka.

U Topolskoj 18 snimala "Ljubav, naviku i paniku"

Sa pet godina Mirka je postala model i voditeljka dečije emisije, išla je u školu "Ruđer Bošković" a kasnije upisala i školu za talente te deluje kao da je to bilo samo rad i disciplina.

- U tim srednjoškolskim danima ja nisam imala mogućnost kad hoću, šta hoću i kako hoću, da sam onako potpuno relaksirana, da pubertet radi svoje, da svi imaju razumevanja zbog tog puberteta zato što sam celu srednju školu snimala seriju "Ljubav, navika, panika". Pre podne sam bila u školi, a od dva-tri sam dolazila u Topolsku 18. U taj stan gde smo snimali seriju i bila na snimanjima do nekih devet uveče i onda od devet do jedanaest sam nadoknađivala ako sam nešto propustila u školi ili se spremala za novi dan jer moja porodica je bila striktna da škola mora da se završi bila ja najpoznatija glumica ili ne bila, ostala u tom svetu ili ne ostala, škola mora da se završi, da je to jako bitno i da je to moja primarna obaveza u tim godinama i ako to sve zadovoljim sve ovo što dolazi sa strane kao moja želja, volja, oni će biti tu da podrže i da mi pomognu ali škola pre svega. Ja sam znala da tu nema igre i šale, da će to stvarno biti tako a takve sam isto informacije dobijala od ljudi sa snimanja tako da nisam nikoga želela da razočaram. Želela sam da budu zadovoljni, da budu ponosni, da svoje obaveze odradim kako treba i da ne sekiram svoju porodicu tako da sam bila štreber, učila sam i bila kako treba. Danas naša deca idu u istu školu u koju smo Vujadin i ja išli, većinom su im isti profesori tako da se deca žale i kažu: "Vrlo često nam kažu kako je mama mogla, kako je mama učila, sad morate i vi", tako da sam eto možda napravila deci malo tu nezgodnu situaciju ali to je za njihovo dobro, izguraće - objašnjava Mirka u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović".

ATAImages/Antonio Ahel

(Blic)

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi