Za mene je moj otac - deda! Ispovest Milice Pavlović: Najviše me boli što me baka ne prepoznaje

Pevačici Milici Pavlović život je zadao težak udarac. Još u najranijem periodu detinjstva, majka ju je ostavila kod baka Rade deke Vladimira u mestu Donji Bunibrod kraj Leskovca. Baka i deka su joj pružili srećno detinjstvo i njih zapravo doživljava kao svoje roditelje, jer su je upravo oni i odgajili.

Deku Vladimira je izgubila pre dve godine, a sada se sa velikom pažnjom i posvećenošću brine o baki koju je smestila u starački dom u srpskoj prestonici kako bi joj bila bliže, o čemu je portal 24sedam prvi pisao.

- Moja baka je za mene primer jedne neverovatno snažne, poštene i najdivnije žene na svetu. Naučila me je da kroz život idem podignute glave, da je važno da budem poštena i lojalna, jer ću samo tako umeti da budem zadovoljna sobom kad padne noć i legnem u krevet. Njena životna priča je veoma dirljiva - priča Milica i otkriva kakav je bio život njene bake:

Antonio Ahel/ATAImages

- Kao mlada bila je sluga u bogataškoj kući i radila je samo za hleb i vodu, ali je to nije napravilo lošom i pokvarenom osobom, već ju je naučilo da ceni prave vrednosti i sve što dobije od života. Često mi kaže da sam ja njoj poklon s neba zbog svega što je preživela u mladosti, te da joj je život mojim uspehom vratio i nagradio je za sve što je propatila. Odrasla sam pored te žene, učila od nje i mislim da je to moj najveći životni blagoslov.

Otkako je nju i baku napustio njen deda, kaže da se sve promenilo i baku je morala da dovede u Beograd. 

- Sve se promenilo, sve je potpuno drugačije. Dok mi je deka bio živ, njih dvoje su bili zajedno u Bunibrodu i bila sam mnogo bezbrižnija u životu. Znala sam da su zajedno, koliko se vole, koliko ne mogu jedno bez drugog i to je činilo da budem mirna i spokojna. Nakon dedine smrti, koji je bio moja najveća podrška u životu i oslonac cele naše porodice, ništa više nije bilo isto. Nisam mogla baku da ostavim samu u našoj porodičnoj kući, već sam je preselila za Beograd - kaže ona i dodaje: 

ATAImages/Antonio Ahel

 

- Pošto zbog prirode svog posla često nisam u zemlji, zatrpana sam obavezama od jutra do mraka, najbolja opcija bila je da baku smestim u gerontološki centar na Bežanijskoj kosi kako bi svakog dana imala negu i brigu kakva je neophodna, a da meni bude znatno bliže i da mogu uvek da je viđam. Ljudi koji rade u pomenutom domu toliko su divni, posvećeni, plemeniti. Ne znam šta bih da nije njih, zahvalna sam im iz dubine duše za sve što rade za moju baku i mene, kao i za sve druge starije ljude.

Njenoj baki je ustanovljena Alchajmerova bolest, koja je rezultirala time da je Rada gotovo i ne poznaje. 

Instagram printscreen/senoritamilica

 

- To je za mene trenutno najbolnija tema u životu. Bolest je uzela maha. Srce i duša me bole zbog toga što me moja baka ne prepoznaje. Ona je moje zlato, moja duša, moje sve na svetu i mnogo je strašno kada prilikom svakog viđanja s njom, moram da se iznova upoznajem i pokušavam da je podsetim ko sam. Da sam ja ćerka njenog sina, njena unuka. Njena Milica. Njena pevačica - priča Milica i objašnjava kako provode njih dve vreme:

- Sama činjenica da sam doživela da neko ko mi je najbitniji na svetu postane dementan veoma je teška i potresna, izbegavam da pričam i razmišljam o tome, ali očigledno da u životu postoje stvari koje ne možemo da biramo i na koje ne možemo da utičemo. Prilikom svakog našeg susreta trudim se da doprem do nje, da se priseti da sam ja njena Milica, ali svako novo viđanje donosi iste momente. Ali onda kad me prepozna, kad se seti, to je neprocenjivo i ne mogu da opišem taj osećaj kako me ljubi, grli... Svaka reč koju mi uputi za mene je velika kao ceo univerzum.

Instagram printscreen/senoritamilica

 

Kako nije odrastala uz majku i oca, uvek je isticala da su joj baka i deka više nego dovoljno menjali te uloge, a sada je otkrila kakve joj uspomene budi sećanje na detinjstvo. 

- Bila bi laž kada bih rekla da nisam primećivala razliku između druge dece i sebe, ali isto tako bih slagala kada bih rekla da se baka i deka nisu potrudili da mi pruže apsolutno sve što mi je bilo neophodno – ljubav, brigu, pažnju. Moj otac se ne ljuti kada mu kažem da je za mene moj otac – moj deda. I to je jednostavno tako. Njih dvoje, Rada i Vladimir, bili su moj oslonac, moja porodica, dali su sve od sebe da me lepo vaspitaju i da mi nikada ništa u životu ne nedostaje.

ATAImages/ A.A./24sedam/Danilo Krša

 

Pavlovićeva je otkrila i kakav odnos neguej sa porodicom koju je formirao njen otac u Švajcarskoj nakon što se razveo od majke?

- U odličnim smo odnosima. Moj otac i maćeha baš su na dan izlaska albuma „Posesivna“ došli do Beograda da se vidimo. Proveli smo divno popodne u mom stanu. Uz ručak smo preslušavali nove pesme i rekli su mi da su mnogo ponosni na mene. Moj otac ne voli medije i zato vešto izbegava sve što ima veze sa šou-biznisom - ispričala je Milica u intervjuu za „Story“. 

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi