Tužnih godinu dana bez Đorđa Balaševića: Ispoštovana svaka reč iz čuvene „Slovenske" (FOTO/VIDEO)

19.02.2022

11:45

4

Kantautor je preminuo 19. februara 2021. godine. Sahranjen je bio u nedelju, 21, na Novom groblju u Novom Sadu. Grad je tog dana proglasio Dan žalosti

Tužnih godinu dana bez Đorđa Balaševića: Ispoštovana svaka reč iz čuvene „Slovenske" (FOTO/VIDEO)
Đorđe Balašević, Antonio Ahel/ATAImages

Đorđe Balašević preminuo je u 67. godini, 19. februara 2021. godine u Kliničkom centru Vojvodine. Tri dana pre toga, bio je primljen na bolničko lečenje usled obostrane upale pluća, zbog koronavirusa. Ožalošćena porodica ispratila ga je na večni počinak 21. februara, kao i brojni građani i obožavaoci.

Čitav region plakao je za njim - ostavljali su mu cveće, plišane igračke, citirali njegove pesme.

Kantautorova ćerka Jelena nedavno je objasnila iz kog razloga Balaševići neće obeležavati ovaj dan 2022, u opširnoj objavi na društvenoj mreži Fejsbuk. Kako je napisala, tako nešto se inače nikada nije praktikovalo u njihovoj porodici, ne zbog „nedostatka poštovanja, već upravo suprotno".

- Ne, nije ti potreban taj datum u godini da bi obeležio svoje sećanje na tog nekog. Od svih prelepih i predragocenih dana koje provedeš sa tim nekim, gotovo je uvredljivo obeležavati baš taj dan - naglasila je ona, između ostalog.

 

 

„Slovenska"

Đole je još u pesmi „Slovenska" ispevao: „Ne dozvoli tad da naprave od toga tužni treći čin. Nek' mi ne drže govore, nek' drugom pletu lovore..." - a to je danas, na pomen i ispoštovano.

 

 

Podsećanja radi, građani Novog Sada su dan posle sahrane velikog umetnika na Keju žrtava racije priredili „Noć kad je Đole preplivao Dunav” i na taj način mu uputili zahvalnicu i poslednji pozdrav. Duž čitavog zida bile su poslagane bele ruže, u nebo su se puštali lampioni i hor je pevao, a okupljeni su plakali slušajući njegove najveće hitove i pevali uglas.

Čitav region danima je tugovao pošto se pročula tužna vest o njegovoj smrti.

Kako je jednom napisao u pesmi, tako je i otišao...

Đorđe je još kao školarac pokazivao veliki umetnički talenat, a pesmom koju je napisao u trećem razredu, „Ja neću da kažem”, opisao je upravo ono što se dešavalo posle njegove smrti. „Ja neću da kažem kako sam veliki pesnik, to ćete vi jednom reći…”, njegov je stih, a to je upravo i bio Balašević.

Skroman, a tako veliki, talentovan i danas obožavan. Sudbina ili ne, njegova pesma, objavljena je 1982. u 20. listu „Gimnazijalac” i to baš u februaru, mesecu kada je i napustio ovaj svet.

 

 

Uz pet godina stariju sestru Jasnu, koja je preminula, veoma rano je naučio da čita, pa tako važio za čudo od deteta. Kao školarac, kada je već počeo da stvara svoj bogati opus, maštao je da postane fudbaler. Od sna je, međutim, odustao, kako je jednom prilikom rekao, onda kada je uvideo da mu za to „fali talenta”.

Iako ga je srce „vuklo” ka fudbalskoj lopti, tokom školovanja je napisao stihove ove pesme za koje danas gotovo niko ne zna. A u njoj je, kao da je znao, opisao svoj tihi odlazak, bez velike pompe, tokom kog je ceo Balkan plakao i odavao mu počast na razne načine.

Jednog će dana

stvari postati, ako ne kristalno

ono bar porculanski jasne,

čitajući moje pesme

slepi će početi da veruju

u ljubav na prvi pogled,

naglo ćete početi

nazivati mojim imenom

ulice, škole

i prigradska naselja,

ali nemojte me pogrešno shvatiti.

Jer, ja neću da kažem

kako sam veliki pesnik,

to ćete vi jednom reći,

oni koje me ne uspeju shvatiti

skakaće čoporativno s mostova,

što će dovesti

do totalnog zakrčenja

rečnog saobraćaja,

al’, nema veze,

mornari će onda čitati

moje pesme,

i biće im lepo.

Možda sam preterano skroman,

ali ja stvarno neću da kažem

kako sam veliki pesnik,

to ćete vi jednom reći,

moje slike postaće

osnovni sadržaj

svake poštene ženske tašne,

pisaće o meni

jednočinke, dvočinke, tročinke

i sve ostale „činke”,

samo ne palačinke,

svi znaci horoskopa

biće zamenjeni

jednim velikim, mojim, znakom,

lagaćete deci,

kako smo bili najbolji drugovi,

i neću dalje da tupim,

sad vam je već sigurno jasno,

da ja neću da kažem

kako sam veliki pesnik,

to ćete vi jednom reći.

– ...Novi Sad više neće biti to što je bio sa Đoletom. Izađem na ulicu, sretnemo se, družili smo se. Ali sad, sama pomisao da ga neću sresti... Jako mi je žao. Kao da mi je neko od rodbine umro. Bio je veliki čovek – rekao je za 24sedam posle sahrane prvi komšija pokojnog Balaševića iz čuvene Ulice Jovana Cvijića, gde „rastu druga deca”.

 

 

Bonus video:

 

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti