Bosanac za 24sedam: Muzika se voli, ali se i uči! To što je Viki završila akademiju, ne znači da je stručnjak

Dragan Stojković, poznatiji pod nadimkom Bosanac, još kao mali zavoleo je harmoniku, koja mu je kasnije, osamdesetih godina, donela veliku slavu. Tokom bogate karijere sarađivao je sa raznim poznatim imenima, a već dugo je aktivan član žirija u ,,Zvezdama Granda”, rame uz rame sa Anom Bekutom, Marijom Šerifović, Jelenom Karleušom, Viki Miljković i Đorđem Davidom.

U razgovoru za 24sedam, istakao je da muziku, pre svega, treba voleti, a onda i objasnio kako bira pevače u ovom šouu, te da li mu je posao muzičkog urednika u Radio Beogradu pomogao da to bolje čini.

– Celog života sam radio kao producent, urednik u RTS-u, odgovorni urednik. To su sve stepeni zvanja koje diktiraju znanje, škola i položaj koji zauzimate u jednoj firmi kao što je RTS, a san svakog normalnog čoveka od integriteta je da bude u najboljoj kući. Tu sam bio, što se kaže, odmalena, u smislu mojih početaka. I odmalena sam imao tu priliku da uđem u PGP RTV, kasnije PGP RTS, da svoj zanat pečem prvenstveno kao muzičar, producent, kompozitor, a posle mi je zvanje bilo urednik. To je, dakle, zvanje, a ne zanimanje. Zanimanje je baviti se muzikom, a zvanje je biti muzički urednik. Tako da mi, u ovoj poziciji, to nije bilo izazovno, jer pored toga što sam solista na harmonici, ja sam i kompozitor, a sve ploče koje sam snimao i muzičke materijale koje sam uradio, sam sam i odsvirao. Moje kolege u žiriju ,,Zvezda Granda” su pevači, njih je uvek producent maltretirao, pa bi oni sada malo to da rade svojim mlađim kolegama. Trude se, ali tek će se videti koliko su uspešni. Misle da je problem u kvantitetu, ali u stvari je u kvalitetu. Svako tu ima neku kalkulaciju, a ja nisam imao nijednu. Da sam se ja pitao, ne bih to ni radio, ali eto, moralo je, pa hajde.

– Uzeo sam minimalan broj kandidata. Pevački, da samo jednog izvedete na put, moralo bi da se radi svakog drugog-trećeg dana i po pet-šest sati, da bi shvatili šta je muzika. Ona se, pre svega, voli, a zatim oseća i uči. Kao kada gledate sliku. Recimo, kubizam. Oko ovamo, ono tamo… Ali kada sam pročitao ,,uputstvo” stručnjaka, počeo sam da gledam drugim očima. Isto tako, slušao sam IX Betovenovu simfoniju, a ne slušam klasiku bogzna šta… Međutim, na RTS-u je bilo nekoliko emisija koje su Francuzi pravili, gde su tri najveća poznavaoca dela pokušala to da približe narodu. Prvi stav je bio ovakav, drugi onakav, treći… Ovde viola, onde čelo, pa onda puste u celini, pošto ispričaju sve važne stvari i navedu za njih primere. Tada sam počeo da slušam klasiku kao čovek koji zna šta sluša. To je bilo za mene jedno otkrovenje. Zato, muzika se i uči. Ako imaš dobrog pedagoga, on će da ti pomogne da spoznaš i saznaš neke stvari koje čuješ, a ne možeš da ih odgonetneš – objašnjava Stojković.

Bosanac je muziku zavoleo još kao dečak, iako su ga roditelji pripremali da postane lekar, pravnik, pa i pilot. Otac Milun prvu harmoniku kupio mu je kada je bio u petom razredu osnovne škole, a prvu veću, s 38 basova, pazario je u jednoj knjižari u Sarajevu. Kako se svojevremeno navodilo u domaćim medijima, ona mu je bila glavna zanimacija dok su njegovi vršnjaci „igrali lopte“, a komšiluk bi se okupljao da ga sluša, iako on nije obraćao pažnju na njih, već svirao samo za svoj groš.

Na naše pitanje da li misli da je veći stručnjak od Viki Miljković, koja je završila muzičku akademiju, dao je jasan odgovor.

– Ona je sigurno završila školu, ali škola ne znači stručnost. Kada bi svi koji su završili muzičke akademije bili vrhunski muzičari, pa gde bi ovom svetu bio kraj?! Mislim da je ona završila teoretski odsek, i to ne znači ništa kada je praksa u pitanju. Bukvalno, ništa. Čak se iz teorije zaboravi dosta stvari, za koje ja ponekad „peckam“ Viki – rekao je uz osmeh.

Osim sa Viki, Bosanac se šali i sa Jelenom Karleušom, koja je umela čak i da ga imitira. Sve o čemu vodi računa je da to radi s merom.

– Te šale moraju da postoje da ne bi bilo dosadno. Međutim, uvek vodim računa da, što se mene tiče, prema drugima to bude na ivici pristojnosti. Jer, rijaliti znači gledanost, ali i propast za onoga ko u njemu učestvuje. Ne bih, ipak, da učestvujem.

A šta misli o „seljačkoj muzici“, koju je često pominjala JK u emisijama?

– „Seljačka muzika“ ne postoji. Samo takozvana etno-muzika, koja se peva onako kako se to nekada radilo, koristeći građu iz etnoloških istraživanja, narodne običaje i nošnje… Kod nas je za sve to kriva država, koja je upropastila KUD-ove, samo da bi uzeli pare. Ne samo sada, nego i unazad 30 godina. Tada je počela strašna propast. Jer, došli su „seljaci u glavi“, malograđani koji su pokušali da svoju prošlost zabašure i postanu nešto što u glavi nisu. Obukli su odela, ali ostali su „ona seljana“.

Za razliku od pojedinih kolega, koji su se i te kako žalili na svoju finansijsku situaciju, Bosanac tvrdi da koronavirus na njegov posao nije uticao.

– To je samo unelo zabunu. Inače, nema nikakav uticaj (na posao). I dalje sam putovao, ali nisam radio. Sam sam odabrao priču – ili ću da poslušam nekoga ko je nekome dao za pravo da nešto kaže, ili ću sam donositi odluke i onda sam sebe i kriviti, a to je najgore. Kad se razboliš, pa sam sebe kriviš što si „stao na trn“. Ako staneš slučajno, opsuješ pa izvadiš trn. Ali ako gaziš namerno, onda ti svi kažu: „Pa i neka si se ubo.“ Prestao sam aktivno da se bavim muzikom u smislu jurnjave, nekakve zarade… Ne moram. Imam. Deca (Aleksandar i Aleksandra) su mi živa i zdrava, dobro sam, kao i moja supruga. Putujemo više, druga neka zadovoljstva nadoknađujem, a što se tiče korone, mislim da je tu u problemu ceo svet. To je veoma veliki udarac za pevače, jer postoji jedna stvar koju niko od njih nije shvatio. Možda i jeste, ali po ovoj reakciji vidim da nije – kad puno zarađuju, oni isto toliko i troše. Imao sam teoriju da, kad god sam dobro zarađivao, kažem supruzi: „Sad štedi“, a i ja sam štedeo. Kad stane, e, onda troši koliko možeš. Potroši sve! Naše velike zvezde su bacale, trošile, kupovale, ne razmišljajući o tome šta će biti kad nešto dođe. Evo, došlo je. I, šta sad, gde?

– Mislim da se država tu jako ogrešila, ogorčen sam što nisu pomogli sve muzičare i pevače. Na prvom mestu muzičare, koji plaćaju socijalno i koji su članovi udruženja esnafa. Sram bilo državu i ministre koji se voze u onim „audijima“, jer su „pustili“ celu jednu branšu, koja sedi uz jednu lepu curicu ili dva momčića i svira u klubu za 50 evra, a ne uz Jelenu, Viki, Dragana Bosanca… Svi zajedno, posle toliko podele, dok ovi piju viski koji košta 60 evra i viču: „Tiše malo!“, da bi ugovorili biznis. Sram ih bilo. Ne tražim za velike, nego za male! Oni su ti koji velike čuvaju i pune budžet socijalnom, odvajajući od onih istih 50 evra. A ovi se ne sete da kažu – evo pola godine plate, ako treba, plaća vam država. Ministarstva zdravlja i kulture izgleda ne razgovaraju međusobno. To je, po mom mišljenju, propast države u odnosu na narod. Država mene ne štiti ni od čega, pa ni od korone. Matija Bećković je divno rekao: „Kakva je ovo bolest koju lekari leče, a nemaju leka?“ Meni su dragi ljudi otišli, umrli, znam da korona nije naivna stvar. Sve poštovanje lekarima koji rade i leče, spasavaju šta se spasti može. A ovi što se fotografišu, njih sram bilo.

Volim otadžbinu, a država je prolazna kategorija

– Država je prolazna kategorija. Ona je političko uređenje otadžbine. Volim otadžbinu Srbiju, ali državu „ne mirišem“. Može biti kraljevina, carevina, ustavotvorna republika, menja se. To je država. Ali otadžbina je ono za šta se gine, koja se voli. Državu ne znam zašto bih voleo. Što mi uzima 22 odsto? Turci su uzimali desetak. Država su pojedinci koji žele otadžbinu da prigrabe sebi – rekao je Bosanac.

Na to što će glavnu reč u „Grandu“ voditi Aleksandar Milić Mili, dok će Saša Popović biti kreativni direktor, on nema zamerke:

– Mili je dobar momak, odličan. Jedini koji je ovde sa mnom producent, kompozitor. Gleda kako da taj šou sačuva, zadrži, unapredi. Da li će i koliko će u tome uspeti, da li će to biti sa nama ili će dovesti novu ekipu, videćemo.

Inače, u potpunosti se slaže sa izjavom Đorđa Davida, da Popoviću mozak radi brže nego svim članovima žirija zajedno, te ističe i da je dobro „dok Saša misli“.

– Slažem se da Saša brzo misli. Međutim, on je ovu emisiju prodao, prema tome, šta će tu moći da uradi… Voleo bih da nešto može. Ovaj kovid je uneo dosta problema… Dobro je dok Saša misli – rekao je Bosanac, i dodao da sa Popovićem, koji mu je komšija na Bežanijskoj kosi, u retkim prilikama popije kafu, ali da tada ne pričaju o poslu.

– Pričamo o harmonikama i tračarimo – kratko je rekao kroz osmeh Stojković, pa dodao da jedva čeka da isto tako tračari i sa kumom Nadom Obrić, koja je nedavno operisana.

– Čuli smo se prekjuče, operisana je i dobro se oseća. Nema posledica od karcinoma. Očišćen je u Nemačkoj, hvala dragom Bogu, pa da moja kuma što pre dođe i da pijemo kafu. I da tračarimo! Nemačka medicina je kraljevska. Oni su narod na koji se treba ugledati u svemu. Mi Srbi, nažalost, stalno biramo pogrešne saradnike i volimo neke koji nas gledaju onako, kao ćufte. Da li da nas jedu ili ne, zgaze ili ne… E mi se za njih vežemo – zaključio je Bosanac, pa odjurio na još jedno maratonsko snimanje „Zvezda Granda“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi