Gde su nestali milioni maraka Dragana Stojkovića Bosanca? Hvalio se nekretninama, kolima, putovanjima, pa zažalio!

Čuvenom harmonikašu, aranžeru i producentu Draganu Stojkoviću Bosancu nije bilo dobro kada je jednom prilikom, pre mnogo godina, seo, uzeo digitron, pa sračunao kako mu fale silni milioni maraka koje je svakako pošteno zaradio.

Ovaj neplanirani gubitak nazvao je svojim velikim malerom prisećajući ga se za domaće medije 1992, pa zažalio što je uopšte i počeo da razmišlja na tu temu, na šta ga je inače naveo jedan strani producent.

– Otišao sam u Minhen i svratio u prodavnicu ploča kod prijatelja Badže. Kad tamo – jedan producent iz „Poligrama”. Badža me predstavi kao „velikog Bosanca”. Počesmo mi da pričamo, naravno, uz pomoć Badžinih prevoda, jer ja ne znam nemački jezik, i shvatih da bi gospodin iz „Poligrama” da čuje od mene neki vic o Muji i Hasi. Prebacih razgovor na muziku, jer vicevima nisam vičan. Upita čovek mene koliko sam kaseta prodao, a ja, kao iz topa, odgovorih: „Za pet godina, šest miliona.” Živa istina. A on razrogači oči, zgranuto me pogleda, ustade sa strahopoštovanjem i opet mi pruži ruku. „Svaka čast, vi mora da ste strašno bogat čovek.” Šta ću, kao i svaki Balkanac samozadovoljno potvrdih i počeh da mu nabrajam imovinu: jedan „jugo”, jedan „reno”, stan i nešto ušteđevine da mogu u inostranstvo kad hoću. „Šest miliona kaseta, svaka po deset-dvanaest maraka, pa desetak procenata od toga…” – poče on da računa, a ja se sav važan smeškam zbog stana, „juga” i „renoa” – prisećao se za „Sabor” tada harmonikaš.

– Krenuh ja u hotel, a brojevi počeše da me odjednom opsedaju. Jedva sam dočekao da stignem u sobu i dograbim digitron. Počeh da računam — šest miliona kaseta po, recimo, deset maraka, to je šezdeset miliona maraka. Na svakoj kaseti sam bio i autor, i aranžer, i izvođač, znači, pripada mi dobar deo kolača. Da od svake kasete meni pripadne po marka, to je šest miliona maraka. Da je moje samo pola marke po kaseti, tri miliona, da je moje samo četvrt marke, to je milion i po maraka! Računao sam ja i brojao i na prste i opet dolazio do iste količine maraka! Zar je moguće? Pa gde su ti milioni? I u najgorim kombinacijama, to su milioni, a ne stotine hiljada! Prosto neverovatno! Koja to firma ovde toliko zarađuje? Au, kako pravimo dohodak, a još nam svi lepe etikete, zna se kakve. Zar da se, kao muzičar, osećam kao građanin drugog reda, a toliko proizvodim i prodajem? Ima li to igde u svetu? Eto, neka neki ekonomista tu računicu uzme za temu svoje doktorske disertacije. I neka neko pokuša da utvrdi gde su tolike pare. Nema ih, pojela maca. Voleo bih stvarno da znam gde je to sve otišlo! Mogli smo sa tim srediti bolnice, pomagati onima kojima je pomoć potrebna, svašta smo mogli. Stvarno je to neviđeni baksuzluk cele moje profesije, a tim i moj. Kako se samo na Zapadu tretira onaj ko donosi toliki novac! Nemam mira od tog susreta sa gospodinom iz „Poligrama”. Kamo sreće da mi ne ubaci taj dosadni „crvić” – zaključio je on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi