Spasilac Ljubljane: Sudbonosna odluka srpskog oficira Stevana Švabića zauvek je promenila istoriju Slovenije (FOTO)

Pukovnik Stevan Švabić bio je značajna nacionalna figura i heroj borbe Slovenaca za novonastalu državu SHS, koja je formirana raspadom Austrougarske nakon Prvog svetskog rata.

Rođen je u selu Božurnja kod Topole, u velikoj i poznatoj familiji koja je bila bliska sa obe srpske dinastije, i sa Karađorđevićima i sa Obrenovićima.

Nakon školovanja odlučuje se za vojnu karijeru i veoma brzo skreće pažnju na sebe. "Male novine" iz decembra 1890. godine donose reportažu o obeležavanju slave kraljeve garde - Nikoljdanu, u kojoj se navodi da je konjički narednik Stevan Švabić svojim govorom ostavio izvanredan utisak na sve prisutne oficire, kao i na samoga kralja Aleksandra Obrenovića.

Švabić u vojničkoj hijerarhiji brzo napreduje, služeći uglavnom u već pomenutoj elitnoj gardi, a uzeo je učešće u svim vojnim akcijama srpske vojske s kraja 19. i početka 20. veka.

Tokom balkanskih ratova, kao potpukovnik bio je pomoćnik načelnika štaba Prve armije generala Bojovića i ađutant prestolonaslednika Aleksandra. Posebno se istakao kao glavnokomandujući Pčinjskog letećeg odreda, kada su pod njegovom komandom bili i legendarni vojvoda Vuk i njegovi četnici. Strog i pravedan, ostao je upamćen kao oficir čija je vojska ispunjavala najteže zadatke u sukobima sa višestruko brojnijom bugarskom vojskom.

Tokom Prvog svetskog rata, tačnije druge ratne godine 1915, kao komandant puka u borbama u dolini Morave Švabić biva teško ranjen - ostaje bez ruke, zbog čega je onemogućen da se sa glavninom srpske vojske povuče, te biva zarobljen od strane neprijatelja.

Veći deo zarobljeništva proveo je u logoru nedaleko od Salzburga.  

Komandant srpskih trupa u Sloveniji

Po završetku rata, kada se vraćao iz zaroblјeništva sa 470 oficira i 300 vojnka, zaustavili su ga 5. novembra 1918. na lјublјanskoj železničkoj stanici predstavnici vlasti i zamolili ga da im pomogne u odbrani Ljublјane i sređivanju stanja u Sloveniji.

Naime, Slovenci su bili na samom početku formiranja institucija i vojske i u velikim poteškoćama sa uspostavljanjem granice sa Italijom i Austrijom, pa su računali na bratsku pomoć Srba. Nakon razgovora sa komandom Srpske vojske u Zagrebu, konjički potpukovnik Švabić ostao je sa svojim vojnicima u Sloveniji.

Švabić u svojim sećanjima na momente koji su uticali na njega da se odluči da ostane i pomogne im kaže:

- Na lјublјanskoj železničkoj stanici vri kao u košnici. Mnogobrojni vozovi bili su prepuni vojnika bivše austrougarske armije. U povratku sa italijanskog fronta zakrčili su stanicu. Mi, onako nenaoružani, upadosmo u tu gomilu naoružanih, razuzdanih, obezglavlјenih i na svako zlo spremnih bivših vojnika, koji su se bez ikakvog reda vraćali sa fronta i usput plјačkali i otimali sve na šta su naleteli žureći da što pre stignu svojim kućama.

Najkraće rečeno, vladali su haos, rasulo i bezvlašće. Vlast nije imala snage da zavede red.

- Znajući da je Ljublјana bila strateška tačka i centar iz koga se snabdevala austrijska vojska na italijanskom frontu, procenio sam da u njoj mora biti smešten ogroman ratni arsenal koji je trebalo sačuvati za našu državu, kao i da se blagovremeno zaposednu Ljublјana, njena oblast i Trbovlјe i da se sve to sačuva od Italijana koji su nastupali za rasturenom austrijskom vojskom.

Zato je pristao da ostane zajedno sa svojim oficirima i vojskom i stavio se na raspolaganje Narodnoj vladi Slovenije i Narodnom veću u Zagrebu. O tome on piše:

- Za tren oka sam odlučio da sa svim oficirima i vojnicima ostanem u Ljublјani, da zavedem red i mir i da sačuvam sve ono što je bilo izloženo opasnosti da pređe u tuđe ruke. Iako iznemogli, izmučeni i izgladneli, ostali smo da pomognemo stvaranju Kralјevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Oficiri i vojnici su s pažnjom i oduševlјenjem saslušali moju odluku - svedočio je o ovim događajima Švabić.

Švabić je postao komandant srpske vojske u Ljublјani i delovao je u ime Antante. Od srpskih oficira i vojnika – bivših zaroblјenika, formirao je srpski 26. pešadijski puk koji je brojao oko 2.000 lјudi.

Sa tom jedinicom je održavao red i mir u Ljublјani i industrijskim gradovima. Razoružavao je raspuštenu i razularenu austrougrasku vojsku. Na svim pravcima gde su Italijani nastupali organizovao je dalјinsko izviđanje i osmatranje. Na taj način je kontrolisao njihovo nastupanje dok su polako, bez otpora, zauzimali slovenačku teritoriju i došli do pred samu Ljublјanu. Samostalno je odlučio da se s raspoloživim snagama suprotstavi dalјem nadiranju Italijana, iako su ga predstavnici Narodne vlade nagovarali da to ne čini, smatrajući da srpske snage nisu dovolјno jake da zaustave Italijane i da zato mogu nastati velike žrtve među lokalnim stanovništvom.

Švabić je 9. novembra 1918. sa jednim pešadijskim bataljonom i jednom mitraljeskom četom zauzeo položaje na liniji Verd - Raskovec - Pekel - Zaplana.

Potpukovnik Švabić sastavio je notu u oštrom tonu protiv daljeg prodiranja Italijana i uputio je njihovim komandantima.

Nota je glasila:

- Vojska Kralјevine Srbije je u ime Antante zaposela oblast Ljublјane. Imam naređenje da sprečim svaki ulazak savezničkih italijanskih trupa u zaposednutu oblast. Biće mi vrlo neprijatno ako, u cilјu izvršenja naređenja, budem morao upotrebiti oružje, za šta imam ovlašćenje. Ako bi moralo doći do prolivanja savezničke krvi, Srpska vojska skida sa sebe svaku odgovornost. Molim komandanta da naredi da se saveznička italijanska vojska zaustavi na vododelnici Soče i Save, dok kralјevska srpska vlada ovo pitanje ne reguliše sa kralјevskom italijanskom vladom.

Komandant Srpskih trupa u Slovenačkoj, potpukovnik Stevan Švabić s. r.

Nota je postigla vrlo dobar rezultat. Italijansko napredovanje, kojem su cilj bili Ljubljana i trbovljanski rudnici uglja, zaustavljeno je, čime je izbegnuta sudbina kakvu su tada doživeli delovi Istre i Kvarnera.

Švabić je upozoravajućom i vrlo korektnom notom italijanskom komandantu divizije generalu Juliju Latinu pokazao da je ne samo odličan vojnik i strateg već i prefinjen i dobar diplomata.

Retko se u istoriji ratovanja dešavalo da komandant jedne strane pred konflikt upozori protivnika i tako izbegne sukob s nesagledivim posledicama. Oštro i jasno, vojničkim rečnikom, stavio je do znanja da ne blefira i da ozbilјno namerava da vojnom akcijom spreči dalјe napredovanje Italijana i njihov ulazak u Ljublјanu. Istovremeno je ulјudno i sa visokim poštovanjem savezničke vojske, biranim rečima, upozorio:

- Molim komandanta da izda naređenje svojim jedinicama da se italijanska vojska zaustavi na vododelnici Soče i Save.

To je linija koja je određena Londonskim sporazumom u pregovorima kada je Italija pristupila Antanti. On je dovolјno odlučno rekao da će u suprotnom doći do oružanog sukoba. Sa dužnim poštovanjem navodi na zaklјučak da je to jedina mogućnost da do sukoba ne dođe između dve savezničke vojske.

Zaustavivši napredovanje savezničke italijanske vojske, Švabić je omogućio formiranje Slovenije, onakve kakvu danas poznajemo.

Stevan Švabić je sa srpskim vojnicima imao i znatno učešće u boju za severnu granicu prema Štajerskoj. Srpski vojnici su znatno potpomogli Slovence u borbi Rudolfa Majstera, a neretko su se slovenački vojnici predstavljali pod srpskim imenima, što je plašilo austrijske vojnike.

O herojskim delima vojske koju je predvodio tada još uvek potpukovnik Švabić slovenački mediji pisali su hvalospeve, poput ovog:

- Još pre nego što smo se mogli nadati, stigla je nama Slovencima i Hrvatima velika pomoć od braće Srba protiv Talijana!

Mirnodopski period i brojne počasti za velikog patriotu

Nakon sudbonosnih događaja za slovenački narod, Švabić se vraća u Srbiji i prestolonasledniku i Vladi stavlja se na raspolaganje.

Tokom narednih godina obavlja brojne značajne funkcije, između ostalog bio je i jedan od osnivača Aerokluba i njegov dugogodišnji generalni sekretar, kao i komandant pukovskog okruga u Starom Bečeju. Nosilac je brojnih domaćih i stranih vojnih i mirnodopskih odlikovanja.

 

Privatna arhiva

 

Tokom dvadesetih godina prošlog veka, još za njegovog života jedna ulica u glavnom gradu Slovenije ponela je njegovo ime, a 1930. godine Švabić postaje i počasni građanin Ljubljane. 

Privatna arhiva

 

Mediji između dva svetska rata često su pisali o tada već pukovniku Švabiću, ističući da je reč o izvrsnom patrioti koji je svoj život posvetio nacionalnom dobru.

Preminuo je početkom 1935, a iz braka sa suprugom Julijanom imao je ćerku Ljubicu Belu. 

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi