Masakr u Dobrovoljačkoj ulici: Ubistvo 42 golobrada vojnika i dalje čeka kaznu

Na današnji dan 1992. godine, u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu ubijena 42 vojnika tadašnje Jugoslovenske narodne armije, ranjen je 73, a 215 njih je zarobljeno i mučeno u logorima.

Komanda Druge armije – komandant general Milutin Kukanjac i načelnik štaba general Simeon Praščević, na osnovu iskustva JNA iz događaja u Sloveniji i Hrvatskoj, odlučili da izmeste jedinice iz kasarni u Sarajevu, na Pale, u Lukavicu i druga pogodna mesta. Tako su hteli da izbegnu da muslimanske paravojne formacije sa malim snagama kontrolišu jedinice u kasarnama, da ih isključivanjem vode i struje iscrpljuju i nanose im gubitke.

Napad na Dom JNA

Dana 2. maja 1992. godine, u 12 časova, izvršen je napad na Dom JNA u Sarajevu od strane Zelenih beretki. Tom prilikom je bilo opkoljeno deset pripadnika JNA koji su u tim trenucima pružali otpor.

YouTube

General Kukanjac uputio je pukovnika Milana Šuputa iz 65. zaštitnog motorizovanog puka sa dva BOV-a, tri puha i 40 vojnika u pomoć ka Domu JNA. Upali su u zasedu i ostali blokirani u Ulici Đure Đakovića, uz šest poginulih.

Kukanjac tada zove Vojnu bolnicu, odnosno majora Marka Labudovića koji je vodio Diverzantski odred, da krene u pomoć grupi pukovnika Šuputa. Labudović govori da ne može to izvršiti jer nema čime i da će izginuti. Tek posle poziva Šuputa i vapaja kolega, Labudović nije mogao da ne reaguje, iako je bio svestan u šta se upušta. 

Ukupno 15 diverzanata pod komandom Labudovića kreće ka Domu JNA sa dva pincgauera, a pratila su ih i dva sanitetska vozila sa jasno vidljivim oznakama sa nenaoružanim osobljem u belom. Na Skenderiji upadaju u zasedu, gine 14 lica, od toga 10 iz Diverzantskog odreda uključujući i komandanta Labudovića. Ranjeno je pet diverzanata, od kojih su dva zarobljena. 

Pošto je i Komanda 2. VO napadnuta Kukanjac je naredio Vojnoj policiji u kasarni “Viktor Bubanj“ da se sa tri transportera probiju od Švrakinog naselja do Bistrika. Starešine i vojnici su sa tri borbena vozila čisteći barikade pred sobom uspeli da stignu do Skenderije. Međutim, kada su prvi BOV i BVP prošli most i skrenuli u Dobrovoljačku ulicu prema Bistriku, komandir drugog BOV-a je ugledao ranjene diverzante, i umesto u Dobrovoljačku prema Komandi 2. VO skreće na most, gde posada pod jakom vatrom uspeva njih trojicu da uvuče u transporter.

Istog dana, oko 13 časova, izvršen je napad na vozilo koje je transportovalo hranu za komandu Druge vojne oblasti. U vozilu su bili kapetan Petrović i vozač. Kapetan je poginuo na licu mesta, a vozač, teško ranjen, uspeo je da stigne do komande gde je izdahnuo. Napad je prestao oko 20 časova.

Hapšenje Izetbegovića

Oko 19 časova, 2. maja 1992. na Sarajevskom aerodromu, JNA je zarobila Aliju Izetbegovića, kada se vraćao iz Lisabona, a držan je u kasarni u Lukavici.

Posredovanjem UNPROFOR-a, dogovoreno je 3. maja 1992. oslobađanje Izetbegovića, ali da Muslimani u Sarajevu prestanu da napadaju Komandu 2. vojne oblasti JNA i dopuste izlazak iz nje general-pukovniku Milutinu Kukanjcu sa oficirima i vojnicima JNA prema Lukavici.

Istog dana, oko osam časova, odlučeno je da general Kukanjac napusti komandu, međutim, vojska i oficiri to ne dozvoljavaju. Posle odustajanja od te odluke vratilo se poverenje vojske i oficira. Oko 13 časova u razgovoru između kanadskog generala Mekenzija, koji je bio prvi komandant UNPROFOR-a u BiH, i generala Kukanjca dogovorena je razmena, tada uhapšenog Alije Izetbegovića, za izvlačenje vojske i oficira iz komande ka Lukavici. Razmena je dogovorena za 15 časova. 

YouTube

JNA u komandu dovodi lično Aliju Izetbegovića sa ćerkom i pratnjom u kojoj su bili Zlatko Lagumdžija, Jusuf Pušina i još neki iz Izetbegovićevog vrha. Tada je Izetbegović obećao da će konvoj biti bezbedan i vojska je napustila kasarnu. Pokret je počeo u 18 časova.

U pratnji mirovnih vojnika UN i generala Luisa Mekenzija, Kukanjac, oficiri i vojnici JNA oko 300 lica u oko 40 vozila krenuli su na zapad prema Lukavici. Manji prvi deo kolone JNA je propušten, to jest vozila OUN u kojima su bili i Izetbegović i Kukanjac. 

Prevara

Kada se Izetbegović odvojio i otišao prema zgradi Predsedništva BiH, prema naređenju Ejupa Ganića i Stjepana Kljuića, muslimansko-hrvatske jedinice napale su drugi deo kolone JNA koji je bio između Skenderije i Komande 2. vojne oblasti u Dobrovoljačkoj ulici. 

YouTube

Vatra je otvorena iz streljačkog naoružanja, a korištene su i tromblonske mine. Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo u kojem je poginuo primarijus dr. pukovnik Radulović. Ubijen je i pukovnik Mihajlović, oficir bezbednosti, koji je u penziju otišao dan ranije. Oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali...

Prema podacima MUP-a Republike Srpske u napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja bilo je 42 poginula vojnika i civila od čega 5 oficira, 73 ranjenih a 215 je zarobljeno ili oteto.

Ratni zločin

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je zbog ratnog zločina poternicu za 19 lica. Među optuženima nalaze se Ejup Ganić, Haris Silajdžić, tadašnji komandant Teritorijalne odbrane BiH Hasan Efendić, Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani „Zagi“, Jovan Divjak, Fikret Muslimović, Kerim Lončarević, Ivo Komšić, Stjepan Kljujić. 

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je predmet „Dobrovoljačka“ preuzelo od Vojnog suda u Beogradu pokrenutog još 1992. godine. Jedan sudski proces vezan za ovo počeo je da se vodi 2022. godine.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi