Tri zločinca su je silovala i ubila samo zato što je Srpkinja: Mirjana (9) jedna od prvih srpskih žrtava mudžahedina

Muslimanska ratna jedinica Armije BiH upala je rano ujutru 28. decembra 1992. godine u selo Donja Bioča, a jedna od prvih srpskih žrtava mudžahedina bila je devetogodišnja Mirjana Dragičević, koju su prethodno na oči majke Rade besomučno silovali.

- Ja sam se ovde rodila, živela, udala se odavde, vratila se 1984. godine kod roditelja sa dvoje maloletne dece i ovde sam živela do rata. Fino sam živela sa roditeljima, tu sam radila, imala sam kuću, fino je bilo... - započela je svojevremeno svoju ispovest Rada Dragičević, majka svirepo mučene, pa ubijene devojčice.

Printscreen/Youtube

Toga 27. decembra 1992. porodica je legla na spavanje ne sluteći šta će za samo par sati da im se dogodi. Oko šest časova ujutru začuli su se prvi pucnji.

- Majka me je probudila i rekla mi je da ustanem da vidim šta je. Bila je i tetka sa nama. Ustala sam, pogledala kroz prozor, pucalo se, ja sam mislila da su to naši. Medutim, nisu. Muslimani su provalili liniju i ušli u selo. Pokušali su da pobegnu. Majka i tetka su pokušale da izađu, a Rada je ostala da obuče decu. Krenula je sa ćerkom ka izlazu, a sin je ostao u susednoj sobi. Moja mama i tetka su zakukale. Onda su ušla njih trojica, mene su gurnuli, a ćerku mi uzeli za ruku i odveli u drugu prostoriju, u kuhinju. Odgurali su nas. Mama je vrištalaa i vikala: "Rado, čuvaj decu!" Ja nisam mogla ništa. Dvojica tamnoputih, mudžahedina, imali su povez oko čela, jedan je belac bio sa njima. Sin je bio u drugoj sobi, i podvukao se pod krevet – pričala je sa bolom Rada.

Kako kaže, čuli su se pucnji, granate su padale... Zločinci su govorili i urlali na nekom njoj nerazumljivom jeziku .

- Moja ćerka je bila u crvenoj trenerci, ja sam je obukla. Nju kada su uhvatili i odvojili od mene, ona je vrištala, plakala... Kada su počeli da je skidaju isto je jaukala, vrištala je, plakala... Ja joj nisam mogla pomoći... Zvala me: "Mama, mama", ali ja joj nisam mogla pomoći, oni su me držali - priča Rada.

Printscreen/Youtube

Sa suzama u očima priseća se tog kobnog dana sa kojim će živeti do kraja svog života.

- Taj prvi kada je silovao, bila je svesna, ali kasnije se nije čula, verovatno se izgubila kad su ova dvojica... Kasnije se ništa nije cčulo, niti je plakala, niti me zvala, ništa... Samo je onako ležala na podu. Kada se to završilo onda su pucali u nju, pa u mene - priča nesrećna žena.

Tada joj je ranjena majka koja je preživela, ali tetki spasa nije bilo, ubili su je. Teško ranjena u stomak i noge bila je i Rada koja je jedva izbegla smrt. 

Printscreen/Youtube

Istog dana, u kontranapadu vojska Republike Srpske je uspela da otera muslimane iz sela, a Radi su pružili prvu pomoć, prvo u Ilijašu, pa u ratnoj bolnici u Blažaju, zatim u Koranu, a onda je prebačena helikopterom za Beograd gde se lečila skoro pola godine.

Njene rane su zacelile, ali bol za Mirjanom, njenom devojčicom niko nije mogao da odagna. Vratila se u roditeljsku kuću, ali to više nije bio dom, tnego mesto koje ju je podsećalo na najveći gubitak u njenom životu... Zato joj je bilo lako da posle Dejtonskog sporazuma da napusti to mesto.

- Tada sam lično zaključala kucu. Nisam dolazila ovde, možda ranije jednom i sada. Nikada se više neću vratiti ovde. Teško mi je kada vidim to mesto. Tu se ne bih nikad vratila da živim, tu gde su mi to uradili detetu – ispričala je Rada, koja i sada redovno odlazi na groblje da poseti ćerkin grob.

Printscreen/Youtube

- Kada dođem, ja se rasteretim, bude mi lakše u plućima, isplačem se i osećam da sam sa njom. Kad dođem na grob ja joj pričam... Teško je... Teško je kad dolazim jer opet je ostavim samu tu. I kad dodem, šta vidim? Evo šta vidim: Ništa – ispričala je Rada.

Mudžahedini nikad nisu odgovarali za svoje zločine

Posmrtni ostaci jedne od prvih žrtava ratnih zločina mudžahedina u BiH, devojčice Mirjane Dragičević sahranjeni su 5. septembra 2012. na groblju na Sokocu kod Sarajeva. Iz MUP Republike Srpske tada su ukazali da, uprkos dokazima, nijedan ratni zločin mudžahedina nije procesuiran u Tužilaštvu BiH, a da vlasti BiH uglavnom deportuju mudžahedine u afro-azijske zemlje, iako su pojedini osumnjičeni za zločine.

Rada, majka ubijene djevojčice, rekla je te 2012. novinarima da je posle 20 godina dočekala da ćerkine posmrtne ostatke prenese iz Ilijaša na Sokolac i sahrani je u srpsku zemlju.

Bonus video: 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi