Hrvatima u Zambiji preti kazna i do 20 godina zatvora: Misterija oko usvajanja dece

Osam hrvatskih državljana je uhapšeno u Zambiji zbog sumnje da su pokušali trgovinu decom, odnosno da su izvršili niz malverzacija oko usvajanja mališana iz Afrike. Njima preti kazna od "ni manje od deset, ni više od dvadeset godina". Ovo je – za sada – samo jedan od mogućih scenarija na osnovu onoga što se juče čulo u sudnici u mestu Ndola, nedaleko od granice sa Kongom, gde je hrvatskim državljanima pročitano šta im se stavlja na teret, a oni se izjasnili da nisu krivi.

Četiri para privedena su zambijskim vlastima dok su pokušavali da uhvate let kući sa četvoro dece iz Demokratske Republike Kongo. Zambijske vlasti navode da su papiri za usvajanje dece bili sumnjivi.

Ne osećaju se krivim

Ostaje da se vidi šta će biti dalje, kakvim će dokazima voditi lokalna policija i tužilaštvo. Takođe, nije beznačajna ni činjenica da je reč o strancima – da li je percepcija ovdašnje javnosti da „stranci bolje i lakše prolaze na sudu nego domaći ljudi koji su zbog džointa u zatvoru“ ili će biti im otežavajuća okolnost ako na u ovom slučaju sud odluči da pokaže zube.

Foto: Tanjug/AP Photo/Salim Dawood

Hrvatski državljani su juče ujutru privedeni na sud, ali je postupak prvo odugovlačen, a potom ponovo pokrenut kada su se stekli uslovi da svi shvate za šta im se stavlja na teret.

Tužilaštvo je saopštilo da im se na teret stavlja krivično delo trgovina ljudima, odnosno decom, u pokušaju. Svi su razumeli optužnicu i izjavili da se ne osećaju krivim. Tužilaštvo je tada navelo da su bitni elementi optužnice Zakon o suzbijanju trgovine ljudima Republike Zambije i njegov član 3, stav 1 i 2 (trgovina ljudima sa kaznom od 23 do 35 godina), u vezi sa članom 12 za krivično delo trgovina ljudima (decom) u pokušaju, za koje je sprečena kazna od 10 do 20 godina. Ali treba napomenuti da se radi o tumačenju zakona, jer niko u Hrvatskoj nije upoznat sa svojim pravosuđem i tumačenjem zakona. Takođe, nejasnoću su dodatno uneli i lokalni mediji, koji su optužbama za trgovinu decom dodali i opasku „u svrhu eksploatacije“.

Provereni advokat, a uslovim kao svima

Tužilaštvo je pripremilo zajedničku optužnicu za sve optužene, saznaju hrvatski mediji. Državljane Hrvatske na sudu zastupa advokat po službenoj dužnosti Kelvin Silvimba. Međutim, hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, koje ni na koji način nije bilo uključeno u proces usvajanja, sada pruža konzularne usluge hrvatskim državljanima. U saradnji sa državama članicama EU koje imaju predstavništvo u Zambiji, sastavila je listu proverenih advokata i poslala je optuženima i njihovim porodicama. Do sada nisu angažovali novog advokata. Uslovi u kojima se nalaze Hrvati, kažu nam, nisu ni bolji ni gori od onih u kojima se nalaze ostali zatočenici, a čuju se i sa svojim porodicama. Nisu idealni, ali nemaju većih zamerki na rukovanje. Hrvatski konzul ih je posetio četiri puta i doneo im stvari koje su tražili, uključujući lekove i hranu. Iako je njihov advokat juče na sudu tražio da im se dozvoli da ostatak suđenja provedu uz kauciju i da neće uticati na svedoke, tužilac Fransis Mulenga se tome usprotivio, tvrdeći da su stranci i da postoji opasnost od bekstva. Nastavak postupka i odluka o jemstvu biće sutra. Čekajući sudski rasplet u Zambiji, hrvatske institucije pokušavaju da "pohvataju" konce tog slučaja, koji je razotkrio niz nelogičnosti i praznina u našem sistemu kada je reč o usvajanju dece iz inostranstva.

Foto: Tanjug/AP Photo/Salim Dawood

 

Hrvatsko ministarstvo rada, penzijskog sistema, porodice i socijalne politike ranije je saopštilo da su dva od četiri uhapšena para koja su usvojila decu iz Konga u Zambiji upisana u Registar potencijalnih usvojitelja. Jedan par je registrovan 2021. godine, a drugi 2022. godine, što znači da od tada imaju pozitivno mišljenje o podobnosti za usvojenje. Kasnije se, međutim, saznalo da su preostala dva para u postupku upisa u registar.

Haška konvencija

Zatražili su dodatna pojašnjenja od Ministarstva.

- Osobe koje žele da budu procesuirane kao potencijalni usvojitelji podnose pismo namere i zahtev za mišljenje o podobnosti za usvojenje Centru za socijalnu pomoć. To što je neko podneo zahtev za izdavanje navedenog mišljenja ne znači da će dobiti pozitivno mišljenje o podobnosti za usvojenje, na osnovu kojeg će biti upisan u registar potencijalnih usvojitelja – rekli su iz ministarstva.  Oni takođe objašnjavaju kako je Ministarstvo rada i socijalne politike centralni organ koji se bavi Konvencijom o zaštiti dece i saradnji u vezi sa međudržavnim usvajanjem, takođe poznatom kao Haška konvencija. Ukoliko naši građani žele da usvoje dete iz zemlje koja je potpisnica te konvencije, obraćaju se ovom ministarstvu kao centralnom organu.

Foto: Tanjug/AP Photo/Salim Dawood

- Ministarstvo nije nadležno za postupke usvajanja iz tzv. treće zemlje, odnosno zemlje koje nisu potpisnice Konvencije. Međutim, i pored toga, pojedini potencijalni usvojioci kontaktiraju Ministarstvo kako bi dobili informacije i savete u vezi sa usvajanjem deteta iz trećih zemalja - kažu oni.

Zambijske vlasti kažu da su deca bezbedna. Međutim, službeniku hrvatskog konzulata nije bilo dozvoljeno da ih vidi. Šef sirotišta iz kojeg su deca usvojena u Demokratskoj Republici Kongo navodno je u bekstvu.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi