Bizarne odluke hrvatskih sudova: Guranje ruke u gaćice nije bludna radnja; „Ličko rukovanje“ i ostali skandali

Pažnju javnosti ovih dana privukla je oslobađajuća presuda u Hrvatskoj u slučaju optužbe za bludne radnje nad mladom ženom u zagrebačkom noćnom klubu. Obrazloženje suda izazvalo je burne reakcije i podsetilo na raniji slučaj „ličkog rukovanja“, kada je sudija prvobitno oslobodio optuženog uz tvrdnju da je njegov postupak „isto što i rukovanje“.

Oslobađajućom presudom Opštinskog krivičnog suda u Zagrebu 24-godišnji državljanin Turske oslobođen je optužbe za bludne radnje nad mladom ženom u zagrebačkom noćnom klubu.

Advokat Vlaho Hrdalo smatra problematičnim obrazloženje prema kojem namera zadiranja u polni integritet nije dovoljna za postojanje krivičnog dela. Hrdalo je presudu na LinkedInu nazvao „antikanonom“ — izrazom kojim opisuje sudsku odluku za koju smatra da je toliko pogrešna da bi mogla da se proučava kao primer loše sudske prakse.

Tužilaštvo je navelo da je optuženi imao „nameru zadiranja u polni integritet“ žrtve. Sud je ocenio da je takva formulacija preširoka, neprecizna i nedovoljno određena, te zaključio da opisano ponašanje, onako kako je navedeno u optužnici, ne predstavlja krivično delo.

Hrdalo, međutim, smatra da je upravo takvo obrazloženje pravno problematično. Posebno ističe deo presude u kojem se, prema njegovom tumačenju, navodi da radnje nisu preduzete radi zadovoljenja polnog nagona, već „s namerom zadiranja u polni integritet“.

Slučaj „ličkog rukovanja“

Ova presuda podsetila je i na slučaj lokalnog moćnika Jose Mraovića. On je 2005. godine ušao u hotelsku sobu američke košarkašice, koja je nastupala za klub u Gospiću, i gurnuo joj prst u anus.

Sudija Branko Milanović ga je na prvom suđenju oslobodio, zaključivši da ni prst ni anus nisu polni organi, pa se taj čin ne može smatrati silovanjem. Ustvrdio je i da je to „isto što i rukovanje“, nakon čega je nastao izraz „ličko rukovanje“.

Uprkos toj oslobađajućoj presudi, Mraović je kasnije pred sudom u Rijeci nepravosnažno osuđen na tri godine zatvora, a potom mu je pravosnažno izrečena kazna od dve godine zatvora.

Mraović se žalio Evropskom sudu za ljudska prava. Tvrdio je da mu je država povredila pravo na pravično suđenje jer je postupak za silovanje afroameričke košarkašice, koja je boravila u njegovom hotelu dok je igrala za gospićki klub, vođen iza zatvorenih vrata. Sud u Strazburu odlučio je da njegova prava nisu povređena.

Mraović je preminuo krajem 2020. godine od komplikacija izazvanih koronavirusom.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi