Prvi put se obeležava Njegošev dan, mitropolit Joanikije: Dolaze bolja vremena za Crnu Goru

Crna Gora danas prvi put obeležava Njegošev dan, a tim povodom mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije ocenio je da dolaze bolja vremena za Crnu Goru jer je, kako je naveo, počela da se vraća Njegošu s obzirom na to da se ove godine praznik proslavlja u celoj Crnoj Gori, uključujući u mnogim institucijama.

Visokopreosvećeni Mitropolit Joanikije u arhipastirskoj besedi govorio je o sveta tri jerarha kojih se ovih dana sećamo, o Sv. Petru Cetinjskom, Petru Drugom Petroviću Lovćenskom Tajnovidcu i blaženopočišem Mitropolitu Amfilohiju, sa čijim  danom počinjemo ta naša sećanja i slavlje.

- I pravo je da počnemo sa njegovim danom, jer je on podsetio i nas i Crnu Goru, a i mnogo šire, na dvojicu velikih svetih Petrovića: Petra Prvog i Petra Drugog, na njihovo delo, na njihovu žrtvu, na njihovu duhovnost, svetost. I kako je on sve nas podsećao na njihove vrline, tako se i on osvećivao i pridruživao ovoj velikoj dvojici pa ovde u ove dane slavimo spomen na svetu trojicu Božijih ugodnika i jeraraha, nesumnjivo, svi su veliki i svetoga života.“

Osvrnuvši se posebno na Petra II Petrovića Njegoša, koji je rođen na današnji dan, Mitropolit je podsetio da je Crna Gora odmah posle končine Lovćenskog Tajnovidca imala probleme da prihvati njegovu veličinu.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

- Svi su znali da je veliki, da je genije, ali teško je tu veličinu bilo nositi, primiti. Teško je bilo slediti - kazao je, iznoseći podatak da kralj Nikola za vreme svog života nije štampao Njegoševa dela, tek 1913. godine je prvi put u Crnoj Gori štampan „Gorski vijenac“.

Govoreći o komunističkom vremenu koje je udarilo na Njegošev lik, pre svega razvijajući glupe, odvratne priče kako on nije voleo monaški čin i kako nije držao do svoje vladičanske službe, Mitropolit Joanikije je podsetio da je on svako svoje delo potpisao sa vladika crnogorski.

- Njegovo delo, naročito Gorski vijenac, davno je nazvano narodna Biblija. A da li bi je mudri ljudi tako nazvali da u njegovome delu, naročito u Gorskom vijencu, nisu sabrane večne istine, da nesu saopštene na jedan razumljiv i narodu potpuno prihvatljiv i blizak način? A s druge strane ko je dublje ponirao u tajnu Božjeg svemogućstva i tajnu Božjeg stvaranja? On je Boga kao stvaraoca video kao pesnika koji stvara svetove i sveopštega tvorca poezija, sve što je Bog stvorio, sve Božje stvaranje on je video kao širenje poretka, širenje svetlosti na račun tame - besedio je Vladika, podsetivši da Njegoš sve to saopštava simboličkim jezikom, a i Biblija koristi simbolički jezik.

Po njegovim rečima Njegoš duboko ulazi u tajnu demonske zavisti, tajnu ljudskoga pada, u tajnu anđelske službe i službe nebeskih sila za spasenje roda ljudskoga, on opisuje posledice pada Adamovog.

- Sve je to Njegoš u svojoj Luči saopštio, ali je isto tako proslavio i Boga Tvorca i Hrista Spasitelja i Njegovo ovaploćenje i dolazak u ovaj svet za spasenje roda ljudskoga i Njegovo preslavno tridnevno Vaskrsenje, a onda u Gorskom vijencu, sve je stavio u kontekst praznika, u kontekst Trojičindana, posebno u svetlost Roždestva Hristovoga.

Foto: Mitropolija crnogorsko-primorska

Mitropolit Joanikije se dalje osvrnuo na pojavu, posebno izraženu poslednjih pedesetak i više godina, prepravljanja Njegoša:

- Pre svega prepravili su njegovu poslednju volju, njegov amanet, što se nikad nije diralo ni u jednoj civilizaciji. Ako ima nešto zajedničko u svim narodima ovoga sveta to je da se poštuje poslednja volja čovekova, njegov testament, zavet. To je svetinja za svaki narod, a posebno se poštuje volja velikih ličnosti, to se ne dira. Njegova poslednja volja je bila da se sahrani u crkvu, a zašto bi se on sahranjivao u crkvu ako nije držao do svog vladičanskoga čina, kao što su govorili, lupetali, bolje da kažem?

Dalje je istakao da su pokušali i da preprave njegovo delo, da maknu iz njega ili makar da zapostave ono što im se nije sviđalo.

Dolaze bolja vremena za Crnu Goru

- Mi nemamo nameru da to prihvatamo. Niti da prihvatimo gaženje njegovoga testamenta, niti rušenja njegove crkve na Lovćenu, niti prepravljanja njegova dela, ni njegovog srpskog ogledala. Nemamo nameru to da činimo. Jer ako ćemo da poštujemo Njegoša, onda treba da poštujemo njega u celini kao ličnost, njegovo delo i njegova zaveštanja, a ne kako se nama svidi. To je takva nekultura i primitivizam, da je više dojadilo svakome - poručio je Vladika.

Ocenio je da dolaze bolja vremena za Crnu Goru, jer se počela Crna Gora vraćati Njegošu i to potkrepio time što ove godine proslavljamo u celoj Crnoj Gori Njegošev praznik – Njegošev dan, a i mnoge institucije su se potrudile da obeleže njegov spomen:

„I to je veliki, veliki korak za Crnu Goru i to možemo videti kao znak pokajanja i preumljenje, da više ljudi ne razmišljaju onako kako im se naredi iz nekoga centra političkog, ideološkog, nego su se vratili sami sebi i vratili su se svojim najvećim ljudima. To je najprirodniji poredak stvari.“

Objasnio je da treba da poštujemo svoje roditelje jer preko njih Gospod nas je prizvao u ovaj svet, i oni su roditelji za sva vremena i za svu večnost, te da je to tako u biološkom, a posebno u duhovnom smislu. Naime, duhovnost je jača od biologije, snažnija, trajnija, to je ono seme koje ne umire i koje ne može da se kompromituje. Ono što je duhovno, ako je zaista duhovno, ono je večno, nepropadljivo, kazao je i naveo za primer pored Njegoša i Sv. Jovana Vladimira, Sv. Savu, Sv. Simeona, Sv. Vasilija Ostroškog…

- Njegoš je sabrao sve ono najepše u našem narodu. Ono što je naš narod vekovima negovao u svojoj duši, u svom srcu, on je to video, uzeo i opeevao i ugradio u svoja deela. Nije on samo tu ugradio svoju mudrost, nego i narodnu mudrost i narodno predanje, zapravo ugradio je Jevanđelje i zato je lepo rečeno da je njegovo delo, posebno Gorski vijenac, narodna Biblija. Evo, hvala Bogu, ja mislim da u našem vremenu nema tih ljudi koji, ako su normalni, zdravi, ne bi bili da se vratimo Njegošu i njegovom amanetu. I da vratimo kapelu na Lovćenu, da je opet naše oči ugledaju i da njegove svete kosti počinu, po njegovom zaveštanju, u crkvi i da ih više niko ne dira, da on tamo sluša Božju liturgiju, kojoj je pevao u Gorskom vijencu i Luči.

Sabrane je na kraju svog arhipastirskog slova poučio da je Njegoševa poezija, delo, njegovo viđenje stvari i slobode, njegovo pevanje o Božijoj svetlosti i ukazivanje na Božansko dostojanstvo čoveka, da je sve to jevanđelsko, samo treba čitati onako kako je on to napisao i tumačiti saglasno njegovoj misli i deelu.

- Da Gospod prosveti sve nas se vratimo pravim istinskim vrednostima, a već se vraćamo, već smo blizu, i nadamo se da ćemo se vratiti. A to je povratak samima sebi i jedni drugima i Crnoj Gori i našim svetinjama i našoj istoriji i to će biti najljepše. Tako ćemo najljepše izaći pred lice drugih naroda i tada ćemo, ako shvatamo svoje nasleđe, ako poštujemo vrednosti koje su naši preci poštovali i nama u zaveštanje ostavili, naročito Njegoš, znati da poštujemo i vrednosti i kulture i znamenitosti koje karakterišu druge narode - zaključio je Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije.

 

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi