"Nije bilo srećnijeg čoveka u Crnoj Gori od mene one noći kada sam osvetio sina": Na Cetinju se krv računa kao dug, koji ne zastareva

- Nije bilo srećnijeg čoveka u Crnoj Gori od mene one noći kada sam osvetio sina, to vam iskreno kažem. Lakše ćete bilo gde da prođete nego da nekome na Cetinju dugujete krv. Ovde se to uvek računalo kao dug – rekao je pre nekoliko godina Cetinjanin Nikola Kaluđerović čiji je sin Željko stradao u kafanskoj tuči krajem osamdesetih godina prošlog veka.

Nikolin sin jedinac Željko ubijen je u kafanskom obračunu 1987. godine, a za zločin je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko. U januaru 1989. godine Kaluđerović je ubio Rajka na ulici, ali i mladića koji je bio sa njim u društvu.

Nekoliko godina kasnije Kaluđerović,koji je poznat kao najpoznatiji crnogorski osvetnik,  je novinarima Nedeljnika rekao zašto je to uradio.

 - Šta drugo da vam kažem, rođeni brat mi je iz osvete ubijen, nedaleko odavde. Ubio je momka na Cetinju, bio je u zatvoru, odslužio kaznu, a 25 godina kasnije ubili su ga. Kada sam izašao iz zatvora, plašeći se osvete za brata, pitali su me da li možemo da te pustimo, Nikola. Možeš, rekao sam. Na sahrani mog brata održao sam govor i rekao Popoviću, ubici mog brata – šta si uradio, imao si pravo. Taj dug nikada ne zastareva. Slobodno sudite sami, nećemo vas teretiti, niti procesuirati, to sam im rekao – rekao je tada Kaluđerović.

Posle krvavog pira Vuka Borilovića (34) koji je na Cetinju ubio 10 ljudi, policija strahuje da bi moglo doći do krvne osvete, o čemu smo ranije pisali.

Printscreen/Facebook/Vuk Borilović

- Veoma je važno, posebno u kontekstu brojnih neodgovornih komentara, saopštenja i ponašanja, sprečiti bilo kakve razloge za dalje sukobe među porodicama, a posebno u kontekstu negativnih običaja koje treba iskoreniti na teritoriji Crne Gore - kaže opširno saopštenje Uprave policije Crne Gore nakon krvavog pohoda Vuka Borilovića (34) na Cetinje u kojem je život izgubilo 11 osoba.

„Negativni običaji“ na koje se policija poziva su stari običaji krvne osvete, kada članovi porodice ubijenog veruju da imaju „pravo“ da ubiju dželata ili njegovog muškog člana porodice da bi „vratili dug“.

Žarko Laušević zbog krvne osvete nije smeo ni na ćerkino venčanje

Jedan od najpoznatijih slučajeva pretnje krvnom osvetom je slučaj crnogorskog glumca Žarka Lauševića. Rođeni Cetinjanin, bio je velika zvezda jugoslovenskog filma i pozorišta u drugoj polovini osamdesetih godina, a osvojio je Zlatnu arenu u Puli za ulogu u filmu Oficir sa ružom Dejana Šorka. U leto 1993. godine, on i njegov brat Branimir napadnuti su pesnicama i flašama u Crnoj Gori nakon nastupa u svađi. On je uzvratio pucnjem i ubio dve osobe, a još jednu teško ranio. Napadači nisu bili naoružani. Laušević je osuđen na 15 godina zatvora, služio je u Spužu i Požarevcu, a 1998. mu je kazna smanjena na četiri godine. Napustio je bivšu Jugoslaviju i otišao u Ameriku, gde se našao u nizu pravnih zavrzlama jer mu je Vrhovni sud u SRJ vratio kaznu na 13 godina. Ali predsednik Srbije Boris Tadić ga je pomilovao 2011.

Žarko Laušević, "Državni službenik 3" Promo/Vladimir Avramović/Irena Canić

Laušević je o svom zločinu i zatvorskoj kazni napisao potresnu knjigu „Godina prođe, dan ne prođe“. Međutim, nad njim je ostala stalna pretnja krvna osveta porodica ubijenih. Zbog te pretnje nije se pojavio ni na venčanju sopstvene ćerke. Kada se 2014. godine nakratko vratio u Crnu Goru, stric jednog od ubijenih se pobunio i izjavio da se drži zakona "zub za zub, krv za krv".

Tokom kratkog boravka u Crnoj Gori, Laušević je posetio i svog zatvorskog cimera Nikolu Kaluđerovića, koji je bio zatvoren zbog krvne osvete.

Nikola Kaluđerović je preminuo pre dve godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi