Ustaše se plašile osvete za svoja nedela, pa se borile i posle pada Berlina: Poslednja bitka Drugog svetskog rata u Evropi odigrala se u BiH

25.01.2022

20:45

0

Autor: Milan Ivanić

Tih dana je u Odžak, pored lokalnih ustaša, došlo mnoštvo onih koji su bežali pred partizanskim jedinicama na zapad

Ustaše se plašile osvete za svoja nedela, pa se borile i posle pada Berlina: Poslednja bitka Drugog svetskog rata u Evropi odigrala se u BiH
Wikipedia

Kapitulacijom Trećeg rajha, 8. maja 1945. godine, zvanično je završen Drugi svetski rat u Evropi, ali i pored naredbe o polaganju oružja, manji deo nemačkih jedinica nastavio je borbu još nekoliko dana. Ipak, poslednja bitka ovog velikog sukoba nije se odigrala u Nemačkoj nego na teritoriji današnje Bosne i Hercegovine. 

Partizanske jedinice vodile su borbu za Odžak od 16. aprila do 28. maja, iz čega se vidi da su ustaše ostale verne Trećem rajhu čak 20 dana posle njegovog pada.

Tvrdo ustaško uporište

Naime, tokom opšte bežanije ustaša prema Austriji, u ovom mestu je došlo do koncentracije veće grupe njihovih snaga. Odžak je, inače, bio poznato ustaško uporište, a o tome najbolje govori poruka koju su ustaški prvaci iz ovog mesta, neposredno pred pad zločinačke Nezavisne Države Hrvatske, poslali Paveliću: “Ako nisi siguran u Zagrebu, dođi kod nas u Posavinu“.

Petar Rajkovačić (sedi na mestu suvozača)/Wikipedia
 

Tih dana je u Odžak, pored lokalnih ustaša, došlo mnoštvo onih koji su bežali pred partizanskim jedinicama na zapad. S obzirom na to da se radilo o osvedočenim ubicama i zločincima, koji su se plašili osvete za svoja zlodela, oni su odlučili da se ne predaju i da se bore do kraja. Zarobljavanja su se najviše plašili njihovi komandanti, “umrljani krvlju do ramena”, tako da je vojnicima zaprećeno streljanjem ukoliko budu uhvaćeni prilikom pokušaja predaje. 

Podaci o jačini jedinica u ljudstvu i naoružanju variraju, ali strani izvori kažu da su ustaške snage imale oko 4.200 boraca, dok je partizana koji su opkolili Odžak bilo oko 9.000.

Komandant ustaša je bio zloglasni Petar Rajkovačić, a pomoćnici su mu bili Pavelićevi “vitezovi”, ustaški pukovnik Avdaga Hasić, inače kotarski predstojnik NDH iz Kladnja, i Ibrahim Pjanić iz Gračanice. Ustaše su bile dobro naoružane i raspolagale su topovima, minobacačima i teškim mitraljezima. 

Partizani slali mlade Srbe u sigurnu smrt

S obzirom na to da se Odžak nalazi u ravnici, do samog grada je bio brisani prostor bez ikakvog zaklona, što je za partizane dodatno otežalo situaciju. Onda je stigla naredba da se mesto oslobodi do 25. maja, navodnog rođendana Josipa Broza Tita. Partizanski komandanti su zato, kao na Sremskom frontu, svoje vojnike koje su činili uglavnom mobilisani srpski mladići netremice slali u besmislene juriše koji su se uglavnom završavali neuspešno. 

Wikipedia
 

U nekoliko navrata linije su se pomerale, ali nije bilo značajnijih promena položaja. U operaciju se 22. maja uključuje prvi put i ratno vazduhoplovstvo sa eskadrilom od sedam sovjetskih aviona, a stižu i oklopno-mehanizovane snage. Ovo je drastično uzdrmalo moral ustaša, koje su počele da se predaju u velikom broju. 

Jedan deo zločinaca je krenuo u proboj i, uz ogromne žrtve na obe strane, u tome čak i uspeo. Ipak, i dalje je veliki broj ostao u Odžaku.

Pad Odžaka

U kasnim večernjim satima 24. maja partizanima je naređen poslednji juriš na neprijatelja i oni su konačno zauzeli Odžak 25. maja u ranim jutarnjim satima. Borbe su, međutim, još tri dana nastavljene u okolnim selima.

Na kraju, brojke poginulih su delovale zastrašujuće. Poginulo je više od 1.200 partizanskih boraca, od toga dva komandanta brigada, jedan politički komesar i više od 30 oficira. Kod ustaša je bilo preko 1.500 poginulih i oko 1.000 ranjenih i zarobljenih. 

Wikipedia
 

Razlog za ovako visoke gubitke bila je loša partizanska strategija, koja se zasnovala na potpunom opkoljavanju neprijatelja i besmislenim jurišima.

Sudbina ustaškog komandanta Petra Rajkovačića ostala je nepoznata. Prema jednoj verziji, uspeo je da se probije kroz partizanski obruč i da se, nekako, domogne Španije. Prema drugoj, izvršio je samoubistvo, prethodno ubijajući svoju suprugu i decu.

Današnja hrvatska istoriografija bitku za Odžak predstavlja kao stradanje “hrvatskih mučenika”, naravno, ne navodeći da se radilo o okorelim zločincima koji su od 1941. do 1945. godine počinili stravične zločine nad srpskim narodom na tim prostorima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti