TEMA NEDELJE Kako je Mrka od graditelja postao ujedinitelj, i šta je značilo kad te pošalje u materinu

Suočen sa smrtonosnom dijagnozom, posle bolničkog tretmana, i preostalih nekoliko meseci života, jedan srpski književnik pozvao je prijatelja sa kojim 30 godina nije pričao, da konačno svedu račun – nešto pojednu i izmire se.

Kad su stigli u ugledni beogradski restoran i smestili se, vlasnik lokala prišao je stolu, pitajući književnika kako je, jer je čuo da se zlopati, otkud baš takva bolest...

Uz nekoliko ciničnih opaski na svoj račun, književnik je zapalio cigaretu i odgovorio mu:
- Slušaj, Mirko, p**** ti materina, ja sam za života umeo da živim, pa valjda ću umeti i da umrem.

Tako je i bilo.

Mnogo više od toga bilo je pre neki dan, na Novom groblju, na sahrani počasnog člana Socijalističke partije Srbije Milutina Mrkonjića.

I Mrka je za života umeo da živi, a kada je preminuo, uspeo je ono što u ovoj razjedinjenoj zemlji odavno niko, ni pod kojim uslovima, nije. Da na svojoj sahrani, zahvaljujući umeću življenja, postane ujedinitelj. Jer samo su Mrki, a to nije viđeno još od smrti Josipa Broza Tita, na sahranu došla četiri predsednika, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Boris Tadić i Zoran Lilić, dokazujući, makar i simbolično, da se i vlast opozicija u datom trenutku mogu ujediniti i biti na istoj strani.

Ostalo je zabeleženo kako je Mrkonjić u maniru duhovitog čoveka od integriteta, u jednom selu kod Kraljeva dočekao tadašnjeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kada je SNS, malo pre toga, pobedila DS na izborima.

24sedam/Katarina Mihajlović

- Ti ćeš da vodiš narod, ajde u p**** materinu, dolaziš sa tri automobila. Građani nemaju leb da jedu, a ti dolaziš sa tri automobila...- dočekao ga je Mrka uz zagrljaj i – pečenog vola.

Pokojni premijer Đinđić, umeo je u političkim nastupima kao opozicionar  da „podbode“ Mrku, govoreći da je posle NATO bombardovanja mostove obnavljao pomoću stiropora, međutim, čim su demokrate došle na vlast, Zoran ga je pozvao na saradnju.

Mrka je ponudu odbio, vrativši mu za stiropor:

„Pa vi nećete moći da okrečite ono što smo mi izgradili“.

O tome kakav je bio prema prijateljima, možda najbolje govori manje poznat podatak, da je krajem devedesetih, kada je vlast Slobodana Miloševića, kojoj je i sam pripadao, donela drakonski zakon o informisanju, a Mrkonjićev drugar, tada vlasnik jednog medija, našao se u nemilosti tadašnjeg režima, i zajedno sa redakcijom zapao u takvu bezizlaznu situaciju, da su jedne nedelje, u potpunom očaju, otišli kolektivno u Sabornu crkvu da nad ikonama, kroz molitvu, potraže pomoć.

24sedam/ Katarina Mihajlović

Posle dva dana, vlasniku pomenutog medija, zazvonio je telefon. S druge strane žice bio je Mrka.

„Šta radiš, p**** ti materina – upitao ga je, a onda i dodao:

-Napiši na papirić broj računa koji ti nije blokiran, i iznos koji ti treba da izađeš iz problema, i pošalji po onom tvom malom"

Sutradan je redakcija profukcionisala.

Kao što je na komemoraciji rekao aktuleni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Milutin Mrkonjić je imao nešto izuzetno:

-Nisu njegove funkcije bile važne, on je bio mnogo važniji od mesta koje je zauzimao,..On je čovek koji je izazivao kreativni zemljotres. Imao je neograničenu maštu, snove, ciljeve. Verovao je u graditeljstvo, u mostove i gradio ih je. Hteo je puteve, a kada ih nije uradio, na sebe je prihvatao krivicu, a da njegova krivica nije bila, jer nije bilo novca.

24sedam/Katarina Mihajlović

O svom dugogodišnjem prijatelju legenda srpskog novinarstva Vladan Dinić za 24sedam je izjavio:

- Kada sam u subotu, 27. novembra čuo vest: umro je Militin Mrkonjić - Mrka, nisam poverovao da Mrka uopšte može da umre. Kada sam u četvrtak bio jedan među hiljadama prisutnih na poslednjem, po mnogo čemu veličanstvenom i dostojanstvenom, ispraćaju svog druga, prijatelja, Milutina, opet sam bio u neverici, da njega u ovozemaljskom boravku na zemji neće biti više... Jer, svaka smrt, pogotovu drage osobe, ostane, ma koliko je čovek pripreman na tu vest uvek je - šokirajuća.

S Mrkom je drugovao, družio se, ćaskao i pričao, i, što da ne, bančio po kafanama diljem Jugoslavije, na brojnim gradilištima, mostovima, putevima, autoputevima, još od, davne 1973. godine.

24sedam/ Katarina Mihajlović

- Setih se da me je stalno molio da ga u novinama "nikad ne oslovljavam sa "političar", jer ja to nisam, piši Graditelj, to jesam"...I sad, na poslednjem putu na neko bolje mesto, moj Mrka je, bar za mene, dobio novi nadimak – OBJEDINITELJ – kaže Dinja, dodajući:

- Ne znam da li je Mrka "naručio" kratke govorancije, po sebi, jer i on je više voleo da radi nego da priča, a ta želja mu je ispunjena...Istina, ne znam, zašto mu nije ispunjena njegova želja da bude sahranjen u porodičnoj grobnici, koju je zakupio, kako mi je pričao, pre tridesetak godina?! Ivica Dačić je, istina, dao neko smušeno objašnjenje, a moj prijatelj Mrka je sahranjen sa svim državničkim počastima. Kakve i zaslužuje... Teško mi je ovo da kažem, da je neka sahrana, ma kako dobro organizovana bila lepa, ali bila je, pre bih rekao dostojanstvena. A moj Mrka je uspeo ono što decenijama ovde nije uspeo: da OBJEDINI "zaraćene strane", i vlast i opoziciju. Pokazao je u samrtnom danu da je stvarno moguće, kako je u svojoj istoimenoj knjizi napisao i veliki Dobica Ćosić, da ljudu zaista mogu sve ako imaju dobre volje i razumevanja za - one "druge".

Ah da, dodaje naš sagovornik, kad je počela sahrana i dosadna kiša koja je dosadno rominjala je - prestala... A raspolućena i raspamećena Srbija je u Mrkinu čast, drugi razlog ne nalazi, bar na čas - OBJEDINJENA.

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi