Bio je otac srpske UDBE kom su odsekli glavu i bacili u potok: Zamerio se Titu, pa završio u grobu! (VIDEO)
Koliko je ovaj čovek bio važna ličnost, u prilog tome ide i činjenica, da je osnovna škola u selu Roćevići 1970. godine nadomak Kraljeva, dobila upravo njegovo ime
Na današnji dan navršilo se tačno 57 godina od kako je u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali, u selu Šopići kod Lazarevca poginuo Slobodan Penezić Krcun, koji je bio tadašnji predsednik Vlade Republike Srbije i partijski funkcioner! Ostala je velika misterija u vezi sa pogibijom ovog kontroverznog političara za kog su mnogi smatrali da je bio jedan od retkih, koji je smeo da se suprotstavi nekadašnjem predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
Prema zvaničnoj verziji, Krcunov automobil je navodno proklizao usled čega je vozač izgubio kontrolu nad vozilom, koje je sletelo sa puta i pri brzini od 130 kilometara na sat udario je u drvo. Međutim, prema drugoj verziji ovog tragičnog događaja, nesreću je navodno, iscenirala UDBA, koja se prvog posleratnog rukovodioca OZNE rešila baš po Titovom naređenju. Poznat je i vic u kojem Tito, kada mu saopštavaju da je Krcun poginuo, pogledavši na sat pita: „Šta, već je pola dva?“ što je kasnije pobudilo mnoge sumnje u vezi sa pogibijom njegovog saradnika.
Printscreen/Bia
Koliko je Krcun bio važna ličnost, u prilog tome ide i činjenica, da je osnovna škola u selu Roćevići 1970. godine nadomak Kraljeva, dobila upravo njegovo ime. Urađena su i dva postamenta ispred škole na kojima su postavljene biste Slobodana Penezića i Radoša Rakića, studenta medicine i prvoborca iz susednog sela Pekčanice, koji je kao pripadnik partizanskih jedinica poginuo u Bosni 1943. u svojoj 22 godini.
Za Titovog saradnika, petooktobarske promene 2000. godine su bile kobne. U noći između 21. i 22. decembra, lokalni lideri protesta odrubili su glavu sa poprsja i postamenta postavljenog u čast srpkog političara Slobodana Penezića Krcuna. Sledeće noći odrubljena glava bačena je u seoski potok koju je vremenom prekrio otpad.
Pročitajte još:
Bistu Radoša Rakića, iako je bio komunista i Titov partizan, niko nije dirao jer stoji i danas ispred škole koja od 2000. godine nosi ime pesnika Jovana Dučića. Spekulisalo se, da Radoševu bistu niko nije smeo da skrnavi jer su Rakići najveća familija u Pekčanici i okolnim selima, pa su se egzekutori plašili posledica.
Detalji iz biografije
Slobodan Penezić Krcun rođen je 2. jula 1918. godine u Užicu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Кao učenik, viših razreda, Užičke gimnazije, preko literarne družine „Napredak“, uključio se u rad omladinskog revolucionarnog pokreta.
Nakon mature, 1937. godine, otišao je u Zemun, gde je upisao Poljoprivredno-šumarski fakultet. Posredovanjem Dobrivoja Radosavljevića, uključio se u rad studentskog revolucionarnog pokreta i februara 1939. godine postao član Кomunističke partije Jugoslavije.
Početkom 1940. godine je postao sekretar Partijskog biroa u Zemunu i član Univerzitetskog komiteta SКOJ-a, a iste godine, i član Pokrajinskog komiteta SКOJ-a za Srbiju. Bio je oženjen Grozdanom Zinom Belić-Penezić, sa kojom je dobio troje dece.
Poslednji susret sa Titom
Krcunov poslednji susret sa Titom opisuje u svom radu istoričar Venceslav Glišić. On navodi da je Tito 1963. pozvao Krcuna na Brione i da mu je ovaj tada rekao da je nekorektan prema Srbima poslednjih godina i da ih udaljava od sebe i upitao kako to da su mu sumnjivi svi Srbi istaknuti ratni komandanti. Tito se naljutio i hteo da se udalji, a Krcun mu je dobacio - „Jedino ne znam kad će doći red na nas dvojicu“, misleći na sebe i Rankovića.
Ubrzo posle toga došlo je do saobraćajne nesreće. Pored Krcuna, poginuo je i Svetolik Lazarević, a nekoliko dana kasnije i vozač Milorad Lomić. Olga Živković i Ljubo Mijatović su bili ozbiljno povređeni.
Josip Broz Tito Profimedia
Mijatović je pričao da kad su kola proklizala na desnu stranu i kad je vozač pokušao da ih vrati na drum, ona su izletela na levu stranu i udarila u drvo. Krcun je samo uspeo da kaže - Šta to uradi? Krcun je od siline udara bio smrvljen između prednjeg sedišta i haube. Oba preživela svedoka tvrdila su da je reč o proklizavanju kola, dok su Krcunova majka i sestra mislile da je reč o ubistvu. Tito nije prisustvovao sahrani već je poslao venac. Na dan Krcunove sahrane Tito je primio glumca Kirka Daglasa.
Strastven navijač
Bio je strastven navijač Crvene zvezde i retko je propuštao njene utakmice. Skoro od osnivanja je bio u njenoj upravi i među inicijatorima da se izgradi veliki stadion i prikupljao je sredstva za izgradnju. „Partija pa Zvezda“, često je govorio, a Tito je jednom prilikom rekao da su „naročito strasni navijači Penezić i Isa Jovanović, njih će kap udariti na utakmici“. Drugi hobi bio mu je lov i dugo godina je bio predsednik Lovačkog saveza Srbije. Posebno je cenio Tita, ali se nije libio da mu kaže svoje mišljenje o nekom problemu, pa je verovatno odatle i potekla priča da mu je rekao: „Druže Tito, šteta što nisi Srbin“.
Bogata karijera
Posle oslobođenja Jugoslavije, obavljao je mnoge odgovorne funkcije u republici i Federaciji. Od novembra 1946. do decembra 1953. godine obavljao je dužnost ministra unutrašnjih poslova u prvoj, drugoj i trećoj Vladi Narodne Republike Srbije. Od 16. decembra 1953. bio je potpredsednik, a od 9. juna 1962. godine predsednik Izvršnog veća Skupštine Socijalističke Republike Srbije.
Od novembra 1954. godine bio je član Saveznog izvršnog veća. U vreme dok je bio potpredsednik Izvršnog veća NR Srbije, nalazio se i na mestu predsednika republičkog Odbora za unutrašnju politiku.Novembra 1944. godine je bio poslanik Antifašističke skupštine narodnog oslobođenja Srbije, a kasnije je u više saziva, biran za narodnog poslanika Narodne skupštine NR Srbije i Savezne narodne skupštine.
Na Osnivačkom kongresu Кomunističke partije Srbije, maja 1945. godine, izabran je za člana Centralnog komiteta, a na Petom kongresu КPJ izabran je za člana Centralnog komiteta Кomunističke partije Jugoslavije. Imao je čin general-pukovnika JNA u rezervi.
Neoborivi dokazi
Biograf Slobodana Penezića Krcuna,Venceslav Glišić izneo je detalje u vezi pogibijom. Kako je naveo, smatra da je Krcunovu likvidaciju naredio Josip Broz Tito. On je zabeležio priznanje Mihaila Švabića, tadašnjeg potpredsednika Krcunove Vlade.
-Tri dana uoči Krcunove pogibije održana je tajna sednica Izvršnog komiteta CK Srbije na kojoj se raspravljalo o Krcunu, jer je stigao zahtev od partijskog vrha da se ispita da li je Krcun širio vesti o Titu kako radi na razbijanju srpskih kadrova. To je bio šok za sve nas. Krcun, iznenađen tvrdnjama, održao je malom krugu ljudi sjajan govor, šteta što nije snimljen. Tog dana dugo smo sedeli Žarko Veselinov, Krcun i ja.
Tri dana kasnije, telefonom me zove Žarko i saopštava mi: "Krcun je poginuo". Prva pomisao mi je bila da se ubio, pomislio sam, onako emotivan, posle svih stravičnih optužbi, sigurno je izvršio samoubistvo. Istraga posle smrti je obustavljena, intriga je ostala, a mislim da nije bila naivna. S' obzirom na to da je Tito pomenut u intrigi, on je naložio istragu koja je imala za cilj da se Krcun likvidira - naveo je Švabić.
Odmah posle Krcunove pogibije u saobraćajnoj nesreći, Srbi su znali da je čovek ubijen. Ono što je naknadno utvrđeno jeste da oldsmobil koji je nabavljen preko Udbinih spoljnotrgovinskih preduzeća nije imao nikakvu dokumentaciju. Dugogodišnji Krcunov vozač Lomić je pitao: "Zašto ova kola? Nismo ih do sada koristili?" Rečeno mu je: "Samo ti vozi".
Nakon što je tragično skončao telo Slobodana Penezića Кrcuna bilo je preneto u Beograd i izloženo u auli zgrade Savezne skupštine, gde su mu brojne delegacije, kao i građani odali počast. Sahranjen je 8. novembra u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari