Ispovest povratnice u Prištinu: Komšija je izdavao moj stan 22 godine, daću život za grumen svoje zemlje

Marija Novaković iz Prištine odlučila je da se posle 22 godine vrati u svoj rodni grad i bori za svoja prava.

- Nisam se pokajala zbog odluke da se vratim. Ovo je moj grad i osećam se kao svoja na svome - rekla je Novakovićeva u jutarnjem programu Kurir televizije, i dodala da je nakon lokalnih izbora na KiM situacija mirna.

Marija je sa porodicom izbegla 9. jula 1999. godine.

- Morali smo da odemo jer u Prištini više nije bilo srpskog stanovništva. Kad sam se posle 20 godina vratila i stala na prag svog stana, videla sam da sam svoja na svome i rešila sam da se borim za svoja prava. Ovde sam rođena ja, ovde su rođeni moji preci, moj stariji sin... - kazala je ona.

Kada je stigla, najpre je morala da dokazuje da je stan njen.

- Uspela sam da vratim stan koji je bio uzurpiran. Komšija iz drugog ulaza je uzurpirao stan i izdavao ga sve vreme. Čekam odgovor od nadležnih šta dalje. Komšiluk više nije isti. To su sad drugi ljudi. Želim da tu živim i da dovedem svoju porodicu jer želi da se vrati - kaže Novakovićeva.

Navodi da je bilo i pojedinih loših reakcija komšija, odnosno da su je gledali popreko.

- Stariji sin Stefan je rođen 1995. u Prištini. Dolazio je ovde i posle rata. Mlađeg Lazara sam prvi put dovela na KiM za Vidovdan. Oduševio se Gračanicom. Dete je prvi put videlo KiM i bila mi je bitna njegova reakcija. Kad sam došla na prag svoje kuće posle 20 godina samo sam plakala - rekla je Marija.

Najveći strah sada ima jer ne zna da li će i kako uspeti da pronađe posao.

- Mladima je dosta teško na KiM. Ne mogu da nađu posao. Mi bismo se kao porodica držali. Živeli smo svuda i sad želimo da se vratimo svojim korenima. Mene je samo strah da li ću moći da radim i da se vratim na svoje radno mesto da bih mogla da pozovem porodicu. Kontaktirala sam s vrtićem gde sam radila i predala zahtev za povratak. Nikakav odgovor mesecima nisam dobila. Vodim se i dalje kao radno angažovana - rekla je Marija.

Osvrnula se i na situaciju pre izgnanstva.

- Dešavalo se svašta. Znali su i da nas kamenuju, dok nismo izašli iz stana. Nismo mogli da kupujemo ako nismo znali albanski. Tenkovi su bili ispred zgrada. Nismo imali ni struju, nije radio ni telefon - rekla je Marija.

Srbi u Prištini mogu se izbrojati na prste jedne ruke.

- Upoznala sam jednu gospođu koja živi blizu mog stana. Oduševila se kad me je videla. Zamolila sam nju i popa da se mole za moj povratak na KiM. Ja sam spremna. Daću život za svoju decu i grumen svoje zemlje. Moja duša je ovde, na KiM - rekla je Marija.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi