Vidojković radikalizuje retoriku: Posle uvreda na račun SPC sada priziva strance da „odrade posao“ u Srbiji

Javni prostor Srbije ponovo je uzburkan nakon novog istupa Marka Vidojkovića u emisiji Dobar, loš, zao, koja se emituje na Nova S.

Nakon što je prethodnih dana izazvao ogorčenje javnosti brutalnim uvredama na račun Srpske pravoslavne crkve i svetosavske tradicije, Vidojković je sada otišao korak dalje – otvoreno prizivajući mešanje stranog faktora u unutrašnje stvari Srbije.

Od uvreda do poziva na stranu intervenciju!

Podsetimo, u istoj emisiji Vidojković je iznosio niz pogrdnih i uvredljivih konstrukcija na račun SPC, pravoslavlja i vernika, koristeći izraze koje su mnogi ocenili kao otvoreni govor mržnje. Taj nastup izazvao je burne reakcije i otvorio pitanje granica javnog govora i odgovornosti medija koji takav sadržaj plasiraju.

Međutim, nova izjava dodatno je podigla tenzije.

Citiramo doslovce ono što je izgovorio:

„Nije rešenje u izborima, pod ovakvim uslovima. Nije rešenje u protestima, koji videli smo, imali smo protest od 500.000 ljudi – ništa se nije desilo! Rešenje je, najbrže i najlakše rešenje je u tome da se domaći i inostrani pravosudni organi ujedine u progonu mafije koja vlada na ovim prostorima i to se nadam da će se desiti… Ja jesam optimista, ali kako vreme prolazi bojim se da će samo stranci morati da odrade taj posao za nas!“

Drugim rečima – izbori nisu rešenje, protesti nisu rešenje, već „stranci treba da odrade posao“.

Kontekst protesta i narativa o „kriminalnoj državi“

Od početka talasa protesta koji su usledili nakon tragedije u Novom Sadu, kada je pad nadstrešnice postao povod za političku mobilizaciju, deo javnosti upozoravao je na snažan spoljašnji uticaj i koordinisanu medijsku kampanju. Vrlo brzo, tvrde sagovornici bliski vlasti, tragedija je prerasla u pokušaj šire destabilizacije, uz narativ koji je u jednom trenutku dobio obrise scenarija obojene revolucije.

Uporedo s tim trajala je konstantna dehumanizacija predsednika države, uz sistematsko potpirivanje atmosfere sukoba sa ekrana tajkunskih medija – od spinova i konstrukcija do otvorenih laži, uključujući i priču o navodno ubijenom dečaku u Valjevu i narative o brutalnosti policije.

Kada se, kako tvrde sagovornici iz političkog života, pokazalo da su mnoge od tih tvrdnji zasnovane na manipulacijama i da nisu potkrepljene dokazima, usledio je novi zaokret – prizivanje stranog faktora.

„Stranci da presude“?

U tom kontekstu posmatra se i najnoviji istup Vidojkovića. Njegova poruka da bi „stranci morali da odrade posao za nas“ tumači se kao otvoreni apel da se politički obračun prebaci van domaćih institucija.

Kritičari ovakvog stava ukazuju na paradoks: oni koji se pozivaju na demokratiju i suverenitet sada kao rešenje nude intervenciju spolja. Posebno je osetljiva formulacija o „ujedinjenju domaćih i inostranih pravosudnih organa“, jer se postavlja pitanje – po kom osnovu bi strani organi postupali u unutrašnjim političkim procesima suverene države?

Nakon što su, kako ocenjuju sagovornici bliski vlasti, narativi o „kriminalnoj vlasti“ ostali bez konkretnih optužnica i dokaza, sada se, tvrde oni, u pomoć dozivaju oni koji su decenijama presuđivali Srbima bez krivice, dok su pravi zločinci ostajali na slobodi.

Paradoksalno, optužbe o navodnom kriminalu vlasti, kako se ističe, nisu uspeli da dokažu ni tužioci koje deo javnosti dovodi u vezu sa blokadersko-opozicionim krugovima.

Radikalizacija umesto debate

Umesto političke borbe kroz institucije, izbore ili argumentovanu raspravu, retorika se, ocenjuju analitičari, dodatno radikalizuje. Posle napada na Srpsku pravoslavnu crkvu, sada se, smatraju kritičari, prelazi na otvoreno prizivanje spoljne intervencije.

Zato se, umesto pravne argumentacije i institucionalne borbe, bira najjednostavniji put – napad na šefa države, na Crkvu i na svakoga ko ne deli isti politički stav.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi