Hrvatska uporno spotiče Srbiju na putu ka EU, ali nemamo samo sa njima sporna pitanja

Pritisci na Srbiju ne jenjavaju. Priština, Podgorica, pa Zagreb.

Hrvatska u poslednje vreme prilično zaoštrava odnos sa Srbijom, pa je tamošnji ministar spoljnih poslova “zaplivao” na talasu iz Podgorice te poziva Srbiju da prizna genocid u Srebrenici.

Srbija treba da pokaže političku volju za ispunjavanje svih onih kriterijuma i reforme te posvećenost evropskim integracijama, rekao je šef hrvatske diplomatije Gordan Grlić Radman, pred Međuvladinu konferenciju u Luksemburgu, gde je Srbija otvorila prvi klaster u okviru nove metodologije.

“U tom smislu gledamo na područje vladavine prava, pitanje nestalih osoba, prava žrtava rata, procesuiranje ratnih zločina, saradnju s međunarodnim krivičnim sudom, priznavanje genocida u Srebrenici, jačanje dobrosusedskih odnosa kako s članicama EU-a tako i onima izvan EU-a”, rekao je Grlić Radman.

pročitajte još

Predsednik Vučić odgovorio Radmanu: Da nas ucenjuje Hrvatska, taj film nećete gledati

Hrvatski ministar očigledno ne zna da se Srbija još pre 11 godina izjasnila usvojivši Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, ali zato koristi svaku situaciju da naglasi šta sve ta država zamera susedima.

Očigledno je da je samo važno iznositi kritike, kako bi se opravdalo nepružanje podrške u evrointegracijama.

Još 2016. godine Hrvatska nije bila dala saglasnost Srbiji da otvori poglavlja 23 i 24. Jedno od spornih pitanja, tada, bila je nadležnost za ratne zločine.

Iako su u sklopu otvaranja Poglavlja 23 hrvatski zvaničnici pominjali i neka druga pitanja, vezana za položaj hrvatske manjine u Srbiji, to je bio ključni zahtev zvaničnog Zagreba. Ipak, nakon pritiska Brisela ova dva poglavlja su otvorena.

Među sporovima dve države je i pitanje granica. Hrvatska potražuje oko 10.000 hektara spornog zemljišta, dok Srbija smatra da granica, shodno međunarodnom pravu, treba da prati maticu reke i da ide sredinom Dunava.

Osim sa Hrvatskom, Srbija ima nerešena pitanja i sa Rumunijom i Bugarskom, oko nacionalnih manjina. Iako bilateralna pitanja ne bi trebalo da koče evrointegracije, u praksi se to itekako dešava.

“Na primer, Hrvatska je privremeno blokirala Srbiju kod otvaranja poglavlja 26 (kultura i obrazovanje) zbog školovanja nacionalnih manjina, a slične primedbe imale su Rumunija i Bugarska iako se formalno nisu pridružile blokadi, napominje u izjavi za Blic Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Problema bi moglo da bude i sa Rumunijom, i to kada se bude otvarao klaster koji se tiče ekologije, ocenjuje Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose.

“Sa Rumunijom je ostao otvoren problem Đerdapa i nejednakog učešća u uređivanju vodotokova Dunava. Zato treba očekivati da se to pitanje pojavi kada se otvara klaster oko ekologije, i da Rumunija zahteva da se ozbiljno pozabavimo time”, napominje Janjić.

Problemi mogu da se očekuju i oko pitanja manjina. A koliko to u praksi može ozbiljno da bude, pokazao je primer veta koji je Sofija stavila pred Skoplje, pa nije usvojen izveštaj o proširenju na Zapadni Balkan.

Lideri dve zapadnobalkanske zemlje burno su reagovali na novu rampu. Makedonski premijer Zoran Zaev rekao je da je ovo već postao problem cele Unije koja ne može da spreči jednu zemlju da blokira proces proširenja, dok je njegov albanski kolega Edi Rama celu situaciju opisao kao “čekanje Godoa”.

“Ovo je ogroman neuspeh cele EU i loša poruka celom regionu”, kazao je Rama.

Postavlja se na kraju pitanje, do kada Evropa planira pomoću “štapa i šargarepe” da Zapadni Balkan drži uz sebe, a opet da ga ne primi pod svoje skute.

Da li Hrvatska i druge zemlje koje zbog međusobnih nerešenih pitanja Zapadni Balkan drže dalje od EU zapravo prkose interesima Evrope ili one u ime Evrope služe kao “rampa”, kako Unija zvanično ne bi morala da se izjasni.

Predsednik Foruma za strateške studije, dr Neven Cvetićanin, ocenjuje za Blic da se obične države ponašaju uglavnom egoistično.

“Ako je neka država članica nekog ekskluzivnog kluba, a neke druge države žele da uđu u taj klub, onda ta država koristi to pravo za zelenim stolom da postavlja neke uslove. To je krajnje očekivano i za Bugarsku prema Makedoniji, a pogotovo za Hrvatsku prema Srbiji. Tako funkcioniše diplomatski svet, gde svako sebično gleda svoje nacionalne interese i kako da ih ostvari na uštrb nekog drugog”, kaže Cvetićanin.

Dodaje da očekuje od Slovenije kao predsedavajuće da pomeri pregovore sa mrtve tačke, te se konačna agenda očekuje na jesen.

pročitajte još

Da li će se ministri odmarati ovog leta i gde? Pitali smo ih, evo šta su nam odgovorili

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi