Zarađivao 20.000 evra mesečno da bi potčinio Srbe, ali mu to nije pošlo za rukom: Ko je Valentin Incko

Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko, kome mandat ističe 1. avgusta, doneo je odluku da iskoristi tzv. bonska ovlašćenja i nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

Kako je saopšteno iz Kancelarije visokog predstavnika, Zakon koji sledi i koji čini sastavni deo ove odluke stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi, sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova.

pročitajte još:

Reakcije iz Srbije na Inckovu odluku: Istina se ne može nametnuti zakonom

Republika Srpska odbacuje Inckovu odluku

Ovakva odluka dočekana je sa bezadovoljstvom u Republici Srpskoj.

– Ova odluka pokazuje da je on tipični srbomrzac – poručio je srpski član

Predsedništva BiH Milorad Dodik na vanrednoj konferenciji za novinare.

– Republika Srpska odbacuje tu odluku – rekao je Dodik.

– Sve govori o tome da on nema pravo na ovu odluku, koja je pravno neutemeljena – rekao je Dodik, koji je više puta pred novinarima poručio da genocida u Srebrenici nije bilo.

Srbi, istakao je, ovu odluku Incka nikada neće prihvatiti i dodao da je ovo “poslednji ekser u kovčegu BiH”.

Visoki predstavnik kao kolonijalni namesnik

Formalno, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu je međunarodni predstavnik Organizacije ujedinjenih nacija koji nadgleda i koordinira sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Prvobitno ova funkcija je smišljena kako bi predstavnik međunarodne zajednice nadgledao implementaciju mirovnog sporazuma. Međutim, vremenom (posebno “bonskim ovlašćenjima iz decembra 1997. godine) visoki predstavnik je dobio praktično neograničena ovlašćenja, uključujući i da: donosi amandmane na ustave Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, donosi zakone i njihove izmene i dopune, smenjuje izabrane funkcionere i državne službenike i zabranjuje im učešće na izborima, oduzima građanska prava i lična dokumenta bez prava na žalbu.

To znači da je u praksi visoki predstavnik, kao funkcioner koji je nametnut spolja a ne demokratskom voljom građana, postao vladar Bosne i Hercegovine bez ograničenja. Ovakva funkcija bi mogla da se uporedi sa namesnicima sila u zemljama trećeg sveta za vreme kolonijalizma.

Kao praktično jedini narod sa državotvornom idejom u BiH, Srbi su od početka bili na udaru visokih predstavnika, dok su na Bošnjake gledali sa simpatijama. Ironično, narod koji se najviše poziva na suverenost BiH, prvi je “prigrlio” stranca koji je došao da apsolutistički vlada u zemlji u koju se Bošnjaci zaklinju.

Ko je Valentin Incko?

Valentin Incko je rođen 22. maja 1949. godine u Klagenfurtu u porodici Koruških Slovenaca.

Završio je studije prava i stranih jezika, posle čega je završio studije na Diplomatskoj akademiji u Beču.

Po starom austrougarskom receptu, Austrija je svoje građane slovenskog porekla uvek upućivala u (ili na) Srbiju.

Tako je i Incko, 1981. godine od 1982. do 1986. bio zaposlen je u Ambasadi Austrije u Beogradu kao ataše za kulturu i štampu.

Takođe, od oktobra do decembra 1992. godine Incko je bio šef misije OSCE-a u Raškoj oblasti, a bio je i osnivač i prvi direktor Austrijskog instituta za kulturu u Pragu.

Do 1999. radio je kao ambasador Austrije u Sarajevu, a posle toga kao šef Odeljenja za srednju, istočnu i jugoistočnu Evropu, centralnu Aziju i južni Kavkaz u Saveznom ministarstvu spoljnih poslova u Beču. Tu je ostao do 2005. godine. Od 20. januara 2005. godine pa sve do 2009. godine Valentin Incko je bio ambasador Austrije u Republici Sloveniji, posle čega postaje visoki predstavnik u BiH.

Uvek protiv Srba

Nastavljajući praksu svojih predhodnika, Incko je od početka svog boravka u BiH iskazao sve osim simpatija prema srpskom narodu i Republici Srpskoj. Logično, Srbi kao jedini narod na tim prostorima koj ije svestan svoje istorijske uloge i snage, za razliku od ostalih nisu bili spremni da prihvate bilo koga ko bi došao da im naređuje u njihovoj kući.

U brojnim političkim obračunima između predstavnika Republike Srpske i Valentina Incka, austrijski diplomata je pokazao da, pored diplomatskog školovanja, nema znanja i visprenosti da bi se izborio sa istinom.
Incko je često zaboravljao na diplomatski rečnik i pravila, pokušavajući valjda da pokaže moć, koju u stvari nije imao.

Tako je jedan školovani diplomata sebi dozvolio da pojedine srpske predstavnike iz Republike Srpske naziva “kukavicama”, “osobama koje se nalaze u civilizacijskom mraku” itd.

Jedna od poznatijih izjava ovog “diplomatskog amatera” je kada je na pitanje

Milorada Dodika šta radi na božićnom prijemu odgovorio:

– Ja sam Tito ovde.

Ovakva izjava može da prođe kao šala u nekom od ugostiteljskih objekata na sarajevskoj Baščaršiji, ali svakako je daleko od diplomatskog rečnika i najbolje pokazuje diletantizam ovog “diplomate”.

Rad protiv Srba dobro naplatio

Obavljati funkciju visokog predstavnika u BiH nije preterano zanimljiv i prestižan posao sa stanovišta zapadnih demokrata. Iz tog razloga na toj poziciji uglavnom završavaju trećerazredni kadrovi koji nisu uspeli da se izbore za bolje mesto.

Ipak, sa finansijske tačke gledišta, to je veoma isplativ posao. Naime, plata visokog predstavnika u BiH je zaista velika, čak i za zapadne uslove dok, s druge strane, odgovornosti praktično nema.

Zato se prosečne diplomate tako silno otimaju za ovo mesto. Dok predstavnik diplomatske misije u nekom od ratom zahvaženih područja u svet pored brojnih obaveza stalno strahuje za svoj život, visoki predstavnik u BiH uživa u luksuznoj rezidenciji i prima ogromnu platu. Za to vreme jedina njegova obaveza je da pokuša da obuzda Srbe koji ne žele stranog tutora nad svojom glavom. Srećom, taj posao za sada daje veoma loše rezultate.

O kolikim primanjima se radi, jednom prilikon otkrio je Milorad Dodik kada je izjavio da je Inckova plata “24.000 evra mesečno” te da bi on” treblo bolje da radi za taj iznos”.

OHR je demantovao tu izjavu navodeći sledeće:

– Predstavnik međunarodne zajednice i EU u BiH ima primanja koja odgovaraju najvišem platnom razredu EU, što je na nivou komesara Evropske unije. To iznosi otprilike 20.000 evra mesečno.

Sofisticirana korupcija EU

Naravno, visoka plata, luksuzne vile i automobili i brojne druge pogodnosti se ne dobijaju “na lepe oči”, nego je potrebno steći naklonost određenih država i, po dolasku na željenu poziciju, raditi u njihovom interesu.

Taj primer jedan je od brojnih argumenata koji ruše snove evrofanatika koji našem narodu konstantno ispiraju mozak pričama o uređenosti zapadnih društava u kojima kriminal, mito i korupcija praktično ne postoje.

O tome govori i izveštaj Evropske komisije u kojem se kaže da ni jedna od 28 od zemalja EU nije imuna na korupciju niti je našla način da je dovoljno suzbije.

pročitajte još:

Dodik posle Inckove odluke: Ovo traži žestok odgovor, pa i proglašenje nezavisnosti već naredne sedmice

– Procenjuje se da korupcija EU, na godišnjem nivou košta 120 milijardi evra, što je jednako godišnjem budžetu EU. Dakle govorimo o mnogo novca – izjavila je komesarka zadužena za unutrašnja pitanja Sesilija Malmstrom.

Dakle, oni kod kojih je korupcija jednaka godišnjem budžetu daju sebi za pravo da drže lekcije o poštenju drugima. Samo naivna osoba bi mogla da poveruje da skup najbogatijih država Evrope ima želju da pomaže ekonomski slabijim zemljama, a ne da ih dovede u poziciju ekonomske zavisnosti i iskoristi koliko je to moguće.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi