Nebojša Bakarec: Građanski rat „Z“- čekajući varvare!

Ponašanje dela opozicije, Đilasove opozicije „Nasilje protiv Srbije“ je definitivno ušlo u novu fazu.

Setimo se da se opozicija od 2016. do 2018., ponašala relativno normalno. Tada ih nije predvodio Đilas, koji se tek početkom 2018. vratio u politiku. Desio se manji protest opozicije, 2016. posle, izbora, ispred RIK-a, došlo je 2000 ljudi. Protestovali su zbog toga što neke stranke nisu prešle cenzus od 5%. Nije bilo nasilja. Posle Vučićeve pobede 2017. godine (60%), opozicija je protestvova zbog njegove pobede!?! Imali smo svakodnevne, slabe i beskrvne proteste, tokom dva meseca. Nije bilo nasilja. Druga faza je nastupila sa Đilasovim povratkom u politiku. Opozicija je glatko izgubila beogradske izbore 2018. iako su tvrdili da pobeđuju. Već u novembru 2018. Đilas je iskoristio prvu priliku, i organizovao je bezrazložne petomesečne proteste, koji su održavani subotom. Protesti su okupili do deset hiljada ljudi, u najbrojnijem trenutku. Nivo nasilja i vandalizma je vidno porastao. Svake subote bio je blokiran centar grada, šetnjama. Taj deo grada je povremeno vandalizovan. U toku tih ptotesta, krajem marta 2019. Đilas je predvodio napad na RTS, kada je rulja upala u javni servis sa motornim testerama, vandalizovala ga, prekinula rad RTS, na osam sati, kada je prećeno novinarima RTS. Kroz koji dan Đilas je organizovao napad na predsedništvo, uz sukobe sa policijijom kod „Londona“. Povređeno je šest policajaca. 

N.Bakarec

Sledeće godine, posle izbora 2020. koje je bojkotovala Đilasova opozicija, Đilas je početkom jula organizovao napad na Skupštinu Srbije, u pokušaju da nasilno preuzme vlast. Napadi na Skupštinu i deo grada oko nje trajali su sedam dana, i povređeno je 140 policajaca, uništeni su hol i ulaz u Skupštinu, i vandalizovan je taj deo grada. U ovom slučaju, napadi su se održavali usred pandemije Kovida, i ludački napadi na Skupštinu Srbije su ličili na napade zombija. Nešto ranije Đilas je organizovao i beskrvan napad na Skupštinu Beograda, koju su odbranile žene iz SNS. U svim tim slučajevima masa ljudi nije prelazila 5000, a prosečno je bilo par hiljada protestanata, ponekad samo stotinak. Posle izbora 2022. na kojima je učestvovala cela opozicija, opozicija je bila zadovoljna ulaskom u parlament, i činilo im se da su pobedili u Beogradu. Međutim, konačni rezultat je bio 56 odbornika za vlast, i 54 za opoziciju. Đilas kao da je bio u raskoraku, pa taj put nije organizovao proteste. U periodu od Đilasovog povratka u politiku, početkom 2018. mnogostruko je porastao broj napada na prostorije SNS, širom Srbije. Do tada ih je bilo desetak, a od tada sedamdeset i više. U tom periodu su drastično porasle dehumanizacija i pretnje predsedniku Vučiću, članovima njegove porodice, i generalno pripadnicima vlasti. Dehumanizaciju i pretnje nasiljem su nosile đilasovske stranke, Šolakovi mediji i pojedine javne ličnosti. Kao što vidite, ova druga opoziciona faza je bila znatno nasilnija od prehodne. Posle dve tragedije, u maju 2023., Đilas je odlučio da je došlo vreme da se zaoštre stvari. Tada je postalo jasno da je Đilasov deo opozicije generator nasilja u Srbiji. Od tada su pretnje nasiljem i opšta dehumanizacija, poprimili mnogo ozbiljnije razmere, postali su stalni narativ opozicije. Pretnje smrću, sakaćenjem, jurenjem po ulicama, bacanjem u reke, postale su svakodnevne, putem Šolakovih medija i u Skupštini Srbije.

U Skupštini Srbije, mesecima je vođena teška borba. Đilasova NATO opozicija nam je pretila da će nas hapsiti, zatvarati, juriti po ulicama, ubijati, bacati u reke. Setimo se da su ustaše masovno bacale tela ubijenih Srba u reku Savu. Starca Vukašina Mandrapu, srpskog seljaka iz sela Klepci u Hercegovini, je u januaru 1943., u konclogoru Jasenovac zaklao ustaša. Istorija pamti reči starca Vukašina koje je ustaši rekao "Radi ti, dijete, svoj posao". Lideri Đilasove NATO opozicije su radili svoj posao i ponavljali su one poruke Sergeja Trifunovića, citiram:„Pišaćemo po vašim grobovima“. Podsećam na onu čuvenu pesmu Jovana Jovanovića Zmaja, „Svetli grobovi“ koju đilasovci ne znaju:„Bejaste li, braćo moja mlada, Da l' bejaste vi na groblju kada. Svaka stopa: Grob do groba. Groblje j' spomen doba sviju, Groblje — knjige što se štiju“.  

N.Bakarec

Đilas je od maja organizovao „Proteste protiv nasilja“, subotom. U periodu maj, juni 2023. dogodilo se više fizičkih napada na poslanike SNS i na druge neistomišljenike Đilasove opozicije. Na početku tih protesta, u maju, Đilas je jedne subote uspeo da okupi 30.000 građana. Od tada je broj protestanata drastično opadao, da bi se 4. novembra 2023. okupilo samo 1000 građana. Đilas i opozicija su zahtevali izbore u decembru. Izbori su raspisani i održani 17.12.2023. Đilas i opozicija su bili uvereni u totalnu pobedu. Doživeli su totalan poraz, čak i u njihovom najjačem uporištu, Beogradu. U izbornoj noći, opozicija je bila skamenjena, poražena, a opet im se pokvarila i aplikacija za unos i prikaz rezultata. SNS i Vučić su počistili opoziciju na parlamentarnim, pokrajinskim, beogradskim i lokalnim izborima. SNS je u svakom pomenutom segmentu izbora ostvarila bolji rezultat nego 2022. godine. U parlamentu Srbije i Vojvodine – apsolutnu većinu, u Beogradu sa SPS, polovinu odborničkih mesta (izbori još nisu konačni - sledi ponavljanje na određenom broju b.m.). Opozicija se od šoka, oporavila tek naredni dan, kada je počela da ostvaruje svoj unapred pripremljen plan o nepriznavanju izbora, i laži o krađi. Uz svoje mentore sa zapada, pripremili su nasilje i pokušaj izazivanja građanskog rata! 

N.Bakarec

Organizovali su proteste ispred RIK-a, koji su privukli par hiljada ljudi, uz tendenciju osipanja. Ophrvani frustracijom zbog poraza, Đilas i njegovi su odlučili da bez razloga napadnu Skupštinu Beograda, nedelju dana posle izbora. Napad je trajao tri sata, uveče 24.12.2023., i podrazumevao je vandalizaciju ovog spomenika kulture, i nasilje nad policijim koja je bila unutar zgrade. U okolini Skupštine grada, okupilo se manje od 3 hiljade ljudi, dok je u napadu na Skupštinu grada učestvovalo njih stotinak. Povređeno je osam policajaca. Napad su predvodili Miroslav Aleksić, Srđan Miliviojević, Nebojša Zelenović, Ćuta Jovanović i Miloš Parandilović, sve lideri Đilasove liste. Policija je privela tridesetak nasilnika, i oni su već 27.12.2023. procesuirani u tužilaštvu, gde je sedam njih prizalo krivično delo, i pušteni su, dok je za 11 lica određen pritvor. Napad na Skupštinu Grada je ličio na napad zombija. Đilasova opozicija je za petak 29.12. i subotu 30.12.2023. najavila nasilje, blokade i konačni obračun sa vlastima Srbije. Đilasova opozicija pokušava da izvede „Majdan“, tj. da izazove građanski rat, uz nasilno preuzimanje vlasti. Ova treća faza Đilasove opozicije, je kao što vidite, još nasilnija od prethodne. Ovaj put Đilas i njegovi janjičari, pokušavaju da ubrzaju spiralu nasilja, u nadi da će iz toga izvući neku korist. Činjenicu da đilasovci nemaju kritičnu masu, tj. da ih podržava par hiljada ljudi, svojim prisustvom, oni pokušavaju da nadoknade podrškom Šolakovih zapadnih antisrpskih, veoma agresivnih medija, i Đilasovim i Šolakovim milionima evra. Značajnu podršku Đilasovoj listi, pružaju pojedine evropske zapadne države, pre svega Nemačka!

Primeri mržnje i nasilja

Da bih opisao nasilje Đilasovog dela opozicije i njihovih medija, navešću karakteristične primere.

Bivši poslanik Dveri Srđan Nogo je zapretio vešanjem na Terazijama predsedniku Vučiću i premijerki Brnabić 17.10.2018. Jedan od Đilasovih poslanika, Željko Veselinović pozvao na silovanje premijerke Ane Brnabić 24.12.2018. Režiser Goran Marković je 30.12.2018., izjavio: „kroz institucije ne može ništa da se uradi… uveren sam da je jedino rešenje u Srbiji apsolutna pobuna i ulica”. Književnik (i bivši ambasador Srbije u Austriji 2005.-2009.) Dragan Velikić je 24.12. 2018. za „Danas“ izjavio:„Ja zaista verujem da, ubeđen sam u to, ovaj režim može samo na ulicama da se skloni“. Novinarka „Danasa“ Snežana Čongradin, je 27.12. 2018. napisala: „Režimi Aleksandra Vučića i Milorada Dodika, zasnovani su na pljački i korupciji. Reč je o sili (...) kojoj će suditi, ne nezavisni, već revolucionarni sudovi“. Sociolog i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Jovo Bakić dao je intervju „Danasu“ 01.01.2019. gde je rekao: „Vučiću će suditi revolucionarni sud. Mafija svojevoljno s vlasti ne odlazi. Nije moguće mirnim protestima srušiti režim“. Najbolji primer koji opisuje silnu mržnju prema predsedniku Vučiću je trosatni propagandni film TV „N1“ „Vladalac“ prikazan 17. i 18.02.2020. U tom filmu ime Aleksandra Vučića pominje se 442 puta, uz više od 43 uvrede („zao, neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, beskrupulozan, osion, netolerantan, neuračunjljiv, destruktivan, agresivan, samoživ, autokrata, prevarant, banalan, vođa huligana, negativan rođen…“).

N.Bakarec

Poslanik DS, izabran na Đilasovoj listi, Srđan Milivojević je 07.12.2021. poželeo silovanje, mučenje i smrt Danilu i Andreju, sinu i bratu predsednika Aleksandra Vučića, kada je javno poručio „Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi”. Tajkun Đilas je od 2018. do 2022. izjavljivao: „Mi smo danas u jednom sistemu koji liči na pravi fašizam“,„Mi imamo zemlju koja ulazi u fašizam“, „Srušićemo ovu fašističku vlast“, „Ova vlast je, po mom mišljenju, fašistička“. Đilas je 03.05.2020. pretio predsedniku Vučiću: „Vučiću ti si jedan kreten… Kukavice jedna bolesna… Platićeš kad tad…“.

U jeku protesta opozicije, u maju i junu 2023., pripadnici Đilasove opozicije su izveli više verbalnih i fizičkih napada na poslanike SNS, na novinare i analitičare.

U utorak 23.5.2023. u kafiću u Palmotićevoj, nedaleko od Skupštine, verbalno je napadnut politički analitičar Dejan Vuk Stanković, kome su trojica napadača pretila smrću. Na Đilasovom petom „Protestu protiv nasilja“ održanom 3.6.2023., zagriženi simpatizer opozicije, medijski eksponirani Boško Savković je nosio vešala na kojima se nalazila obešena lutka, slomljenog vrata, sa likom predsednika Vučića! On je priveden i u tužilaštvu je priznao krivično delo i nagodio se sa tužilaštvom. U petak 9.6.2023., oko podneva, na pešačkom prelazu u Cetinjskoj, kod Bajlonove pijace, napao me je krupni mladić, koji me je namerno udario ramenom u vilicu, i pobegao. U petak uveče 9.6.2023. fizički je napadnut Lav Pajkić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, i to ispred ulaza u svoju zgradu. Nanete su mu telesne povrede. U subotu, ujutru, 10.6.2023., na aerodromu „Nikola Tesla“ Dragan Đilas je verbalno napao, novinara, direktora Srpskog telegrafa, Sašu Milovanovića koji je bio sa 12-godišnjom ćerkom. U subotu 10.6.2023., fizički napad doživeo je i Svetozar Vujačić (70), advokat i poslanik SNS! Nanete su mu telesne povrede. Dana 13.6.2023. oko 15 časova, nepoznata žena je na ulazu u Skupštinu, iz Kosovske ulice, prišla gospođi poslanici Vesni Savović Petković, i uputila joj uvrede i pretnju smrću. Događaj su zabeležile kamere Skupštine.

Reakcije na sve ove napade koje sam naveo, u opoziciji i njenim medijima gotovo da nije bilo. Nije bilo osude napada na ljude iz SNS. Bilo je podsmeha. Na primer, službenik tajkuna Dragana Šolaka, Dragoljub Draža Petrović, kolumnista Šolakove TV N1, i glavni i odgovorni urednik Šolakovog lista „Danas“, je 15.6.2023. objavio sramni tekst u kome targetira Lava Pajkića, Svetu Vujačića, Dejana Vuka Stankovića i mene, podsmeva nam se i poziva na naše dalje linčovanje i kaže: „Jednoga dana neko će snimiti krimi seriju o serijskom „ubici“ naprednjaka i njihovih pomagača (…) Nebojša Bakarec, čovek koji bi iziritirao i budističkog monaha, a to mu izgleda uspeva i sa krupnim slučajnim prolaznicima na Starom gradu, jer ko što reče, uvrede i pretnje su svakodnevne (…) advokat Vujačić, takođe čovek koji bi iziritirao i vaseljenskog patrijarha, a kamoli nabildovane slučajne prolaznike. Džek Trbosek bi da je Nebojša Bakarec živeo u doba viktorijanske Engleske, likvidirao i Bakareca, misleći da je prostitutka (…) Dejan Vuk Stanković, Lav Grigorije Pajkić, Nebojša Bakarec i Svetozar Vujačić, osobe koje se nalaze visoko na top listi 20 najiritantnijih pojava savremenog srpskog političkog života“.

Naveo sam samo ovogodišnje slučajeve opozicionih napada na pripadnike SNS, i na one koji su označeni kao bliski vlastima. Ovakvih primera ima na stotine, počevši od 2018. godine, kada je opozicija počela da generiše ekstremno nasilje. Opozicija je od maja 2023., prešla sa reči na dela. 

N.Bakarec

Sandra Božić, potpredsednica Skupštine Srbije i članica predsedništva SNS je 13.6.2023. u Skupštini Srbije javno govorila o nasilju opozicije, kome je ona izložena, ali i drugi pripadnici SNS i otvoreno je citirala uvrede i pretnje koje dobija: „Prostitutko, kurvo, silikonska glupačo, ludačo,botoks sponzorušo, jeftina droljo, smeće sa plavog mosta, pokvarena smrdljiva nakazo, obesićemo te, silovaćemo te, ošišaćemo te, banderašice,da bog da te pojeo rak, uštvo, dvocevko, trocevko, nakazo, netalentovana glupačo, neobrazovana smećarko, starleto, konobarice, striptizeto, seksualna radnice, državna prostitutko, kugo ljudska, seljančuro, splavarušo, džukelo, ovco, kalašturo, abortirana kuravelo, da bog da ti se seme zatrlo, četno klero fašističko nacionalistički šljamu, fukaro, kučko koju treba obesiti o prvo stablo kao picousno vaginalnog Vučića, zgaziti te makar i traktorom, decu kurvi oduzeti, staviti je iza rešetaka da opslužuje stražare… I još stotine i stotine ovakvih gadosti, monstruoznosti i pretnji koje u stotinama meni i mojoj deci upućuju politički protivnici i njihove armije botova na društvenim mrežama. Verujte mnoge nisam mogla ni da pročitam koliko su odvratne. Ovo je javna lomača, zapaljena, na kojoj bi ja trebalo da gorim. Hiperprodukcija ovakvih javnih lomača, a palite ih svakodnevno i za Vučića i za Jovanova i za Orlića, i za mnoge druge, jeste deo hibridnog rata u kojem dehumanizacijom targetirate sve nas kako biste na ulicu prelili bolest sa Tvitera i od nas stvorili legitimne mete, a da sam u pravu kada ovo govorim svedoče napadi na moje kolege Pajkića, Bakareca i Vujačića, u samo dva dana, koje ste vi generisali“.

Aleksandar Vučić i članovi njegove porodice, Srpska napredna stranka, funkcioneri, članstvo i simpatizeri, su izloženi organizovanoj dehumanizaciji i satanizaciji u delu medija, izloženi su nekulturi podsmeha i ponižavanja. Izloženi su negativnim stereotipima, predrasudama, diskreditaciji. Žrtve smo licemerja, dvostrukih standarda, nedoslednosti i specifičnog vida rasizma. Oni koji nas demonizuju – deo opozicije i medija, pokazuje primitivnu agresiju koja je oličena u neprekinutom nizu fizičkog i verbalnog nasilja protiv SNS, a posebno protiv predsednika  Vučića i članova njegove porodice. Postaviću pitanje da li deca predsednika Vučića, imaju ljudska prava? Zvuči apsurdno, zar ne? Apsurdno je da smo došli do toga da se pitamo da li šestogdišnje dete, maleni Vukan Vučić ima ljudska prava! Zapitaću da li i drugi bližnji predsednika Vučića imaju ljudska prava? Da li majka Aleksandra Vučića ima ljudska prava? Zapitaću da li predsednik Vučić ima ljudska prava? Izlišno je, ali reći ću zbog toga što su neki to smetnuli s uma, da Vukan, Milica, Danilo, Angelina, Tamara, Andrej, Anđelko i Aleksandar, imaju jednaka ljudska prava kao i svi ostali.

Dehumanizacija i demonizacija su zasnovane na tome da oni koji demonizuju, u predsedniku Vučiću, i u nama članovima SNS, ne vide ljude koji su kao oni, odnosno oni smatraju da mi uopšte nismo ljudi. Demonizatori šire predrasudu da Vučić i članovi SNS, da mi samo formalno izgledamo kao ljudi, ali da to nismo po svojoj suštini. Njihova predstava o nama je raščovečena, dehumanizovana. To im omogućuje da prema nama, žrtvama, imaju samo neprijateljska osećanja: prezir i mržnju. Prezir – zbog toga što smatraju da smo bezvredni, da smo ispod minimuma ljudske vrednosti; mržnju – zbog toga što smatraju da smo iracionalna, zla bića. 

N.Bakarec

Građanski rat „Z“ – nihilizam i iracionalnost

Generalno gledano, ponašanje opozicije koju predvodi Đilas, je postalo potpuno iracionalno, nihilističko, anarhično, agresivno, psihotično, na ivici terorizma. Od 2018. godine, tajkun Đilas i opozicija koju kontroliše, još bogatiji tajkun Šolak i njegovi mediji, vode hladni rat protiv države Srbije. Hladni građanski rat. Osnovna odlika ovog rata je iracionalni nihilizam. Nihilizam (lat. nihil — ništa), odlikuje potpuna negacija svega, verovanje u ništa, nedostatak cilja i rešenja. Nihilizam je paradoks. U paradoksu nihilizma odsustvo smisla je jedini smisao. Taj paradoks dovodi do toga da samo neistinito može da bude istinito. Zbog toga se paradoks nihilizma izjednačava sa „paradoksom lažljivca“. Američki politički komentator Denis Preger je na temu nihilizma rekao: „Oni koji veruju u ništa su vrlo, vrlo ljubomorni i ljuti na one koji veruju u nešto“. Viktor Igo je rekao: „Nihilizam nema suštinu. Ništavilo ne postoji, nula ne postoji. Sve je nešto. Ništa je ništa“. Alber Kami je primetio: „Nihilizam nije samo očajanje i negacija, već nadasve želja za očajanjem i negacijom“.

To ponašanje Đilasove opozicije koje se agresivno nihilistički protivi apsolutno svemu dobrom što je za 11 godina, vlast podarila Srbiji, taj stepen histerije, nasilja i psihoze, se može uporediti jedino sa ponašanjem zombija u apokaliptičnim horor filmovima. Postoji jedan takav odličan, kvalitetan film, koji sasvim dobro prikazuje ponašanje opozicije koju predvodi Đilas. 

N.Bakarec

„Svetski rat Z“ (World War Z) je sjajan američki apokaliptični akcioni horor film iz 2013. godine, režisera Marka Forstera. Jedan deo filma se odigrava u Izraelu, gde se (u filmu) vodi rat protiv zombija. Radnja filma prati Gerija Lejna (koga igra Bred Pit), istražitelja Ujedinjenih nacija koji putuje svetom kako bi zaustavio širenje virusom izazvane pandemije zombija. Iz današnje perspektive film deluje proročki, kada imamo u vidu KOVID pandemiju iz 2020. godine, rat u Ukrajini (počeo 2022. ) i rat u Izraelu (počeo 2023.). Pandemija KOVID-a je pokazala na simboličkom planu da je pandemija slična svetskom ratu. Još bolje, obrnuto, rat i nasilje su kao virusna zaraza, kao pandemija.

Zapad je 1990. posejao virus rata u bivšu Jugoslaviju i izazvao tri ratna sukoba – u Hrvatskoj, u BiH, i na KiM. Naši, srpski zombiji hodaju od 1990. godine. Hodaju, šetaju, hodaju, protestuju, šetaju, hodaju kao zombiji, vuku se besciljno ulicama 33 godine. Sasvim lepo ih opisuje pesmica iz filma „Crni bombarder“ (Darko Bajić 1992.): „Hodam sad kao zombi, hodam sad kao zombi, hodam sad ko zombi kroz noć. Ich laufe jezt wie ein zombi. Ich denke wie ein zombi. Ich schlafe jezt wie ein zombi. Und kuss doch auch wie ein zombi“. 

Psihoza i zavisnost

Pominjao sam ranije psihozu. Osim nihilizma i iracionalnosti, đilasovce karakteriše i psihoza. Kao da su psihotični zbog toga što su zavisnici. Verovatno znate da postoje novi oblici bolesti zavisnosti. Zavisnost od medija. Internet je medij. Igrice su medij. Televizija je naravno medij. Postoji bolest zavisnosti od interneta. Postoji bolest zavisnosti od igrica. Postoji zavisnost od televizije. Ako previše gledate televiziju zanemarićete svoj život. Ovde govorim o bilo kakvom programu. Međutim na televizijama postoje toksični sadržaji. Zadržaću se samo na informativnom programu. Ako imate televiziju koja radi za interese strane države, a protiv države u kojoj se emituje, ako taj medij u kontinuitetu širi neistine, radi neprofesionalno, ako širi mržnju i predrasude, ako satanizuje i dehumanizuje, vi imate problem. Taj problem je utoliko veći, ukoliko je veća gledanost. Ako npr. neka televizija 6 ili 9 godina truje narod, i ako određen procenat stanovništva gleda samo tu televiziju i njen informativni program, koji je pun mržnje, onda će deo tih ljudi, osim što će postati zavisnici, postati i psihotični, zbog toga što neće sagledavati stvarnost, već će živeti u svojevrsnom balonu (the bubble) koji im je kreirala i servirala, ta televizija, koja radi protiv interesa države u kojoj ti ljudi žive. Neki od tih ljudi će zamrzeti svoju državu i njene vlasti i ponašaće se psihotično, nihilistički i iracionalno. Postaće zombiji tog medija, zavisnici od zla te televizije. Tačno to se dešava u Srbiji. TV N1 radi u Srbiji 9 godina. TV Nova radi u Srbiji 6 godina. Obe televizije su u vlasništvu zapadne kompanije, i Dragana Šolaka, koji je višestruki poslovni partner Dragana Đilasa. Onda nije ni čudo da se npr. u Beogradu jako povećao broj osoba koje su godinama predozirane gledanjem TV N1 i TV Nova. Povećao se broj autošovinista, antisrba, agresivaca, ekstremista i nasilnika, koji su naklonjeni antisocijalnom ponašanju, nasilju, koji su manje ili više psihotični, iracionalni nihilisti. 

N.Bakarec

Đilasova opozicija kao dan „D“, navodi, petak 29.12.2023., kada će započeti blokade svega što im padne na pamet, i te blokade će trajati do mitinga Đilasovog „Proglasa“, koji treba da se održi 30.12.2023. godine. Taj miting najavljuju kao nastavak onoga što su radili 24.12.2023., kada su napali Skupštinu grada Beograda, samo u većim razmerama! Ovo najavljeno nasilje, me podseća na onu čuvenu pesmu grčkog pesnika Konstantina Kavafija „Očekujući Varvare“, evo delova: „Šta ćemo ovde na agori okupljeni? Treba danas varvari da stignu. Zašto u senatu vlada takav nered? Što senatori većaju, a ne donose zakone? Zato što će varvari danas stići. (…) Zašto odjednom nastade toliki nemir i zbrka? (…) Zato što se već smrklo a varvari nisu došli. A neki ljudi su stigli sa granice i rekli da varvara više nema. Pa sad, šta ćemo bez varvara? Oni su ipak bili neko rešenje“. Čini se ipak, da će sve biti u stilu one poslovice „tresla se gora, rodio se miš“. 

N.Bakarec

Naše društvo je suočeno sa željom izrazite manjine da izazove krvavi građanski rat, srpski „Majdan“ ili „6. oktobar“. Ta manjina ima ogromnu finasijsku podršku dva tajkuna – Đilasa i Šolaka, i mnogo važnije, ima finansijsku i političku podršku pojedinih zapadnoevropskih država. Opozicija koju predvodi Đilas je na razmeđi – do sada su vodili „samo“ hladni građanski rat. Posle izbora 2023., oni izgleda žele da Srbiju gurnu u pravi građanski rat. Ne treba ih potcenjivati, ali ni precenjivati. Rekao sam, rat je kao virusna zaraza. Društvo je na udaru zaraze nasilja. Ako je većina u društvu jedinstvena, može se odupreti nasilju. U Srbiji, srećom, postoje prevlađujuće snage koje ujedinjuju ljude i drže ih u zajedništvu. To je široki narodni pokret za državu, predvođen predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem. Srpska napredna stranka je samo deo tog razuđenog narodnog pokreta, koji želi da Srbija ostane stabilna i napredna, i koji kaže da Srbija ne sme da stane! Želim vam svima srećne i mirne božićne i novogodišnje praznike!

Autor ove analize je poslanik i član predsedništva SNS

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi