Aida Ćorović pozvala da se glasa za Đilasa: "Srbija je fašistička država, njegova lista će da prizna genocid u Srebrenici" (FOTO)

Jedna od ideologa Đilasove NATO opozicije i inicijatora inicijative "ProGlasa", Aida Ćorović, na društvenoj mreži X pozvala je građane da na predstojećim izborima podrže Đilasovu listu "Srbija protiv nasilja".

- Osuđena sam za gađanje jajima murala zločinca Ratka Mladića. Živimo u fašističkoj državi. Pozivam sve u nedelju da glasaju za listu Srbija protiv nasilja, jer je ovo nasilje protiv slobode i normalnosti. Nema slobodne Srbije bez priznanja genocida u Srebrenici. Broj 7 u nedelju - poručila je Ćorovićeva.

Printscreen

Na osnovu svega iznetog, nema nikakve sumnje kakvu Srbiju priželjkuju Đilasovi sledbenici, a to smo najbolje mogli da vidimo za vreme mračnog perioda žutog režima od 2000. do 2012. godine. Tada je srpski narod optuživan za izmišljene zločine, visoki državni funkcioneri su se izvinjavali onima koji su ubijali i proterivali naš narod, albanski separatisti su protivpravno proglasili nezavisnost Kosova i Metohije, strani ambasadori su odlučivali o svemu u Srbiji, a naši sunarodnici u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Makedoniji su ili prepušteni na milost i nemilost.

Danas, kada je sve to konačno zaustavljeno najokoreliji autošovinisti i samoproglašena elita iz "ProGlasa" sanja da nas vrati u prošlost, ne bi li ponovo punili svoje džepove, a Srbiju prepustili na upravljanje stranim gospodarima.

I dok Đilas, i njegove sluge lažni desničari, to ne smeju javno da kažu, tu je Aida Ćorović da, bez okolišanja, otkrije njihov pokvareni plan. Ona za razliku od svojih istomišljenika iz opozicije ne krije svoju mržnju prema Srbiji i srpskom narodu.

Ko je Aida Ćorović?

Aida Ćorović dospela je u žižu javnosti pre dve godine kada je jajima gađala mural na kojem je oslikan komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske general Ratko Mladić u centru Beograda. Ona je tada na mural bacila nekoliko jaja, da bi zatim, kada su joj policajci prišli da je privedu, počela da vređa pripadnike MUP-a jer „napadaju ženu“.

Inače, Ćorovićeva je rođena 1961. godine u Novom Pazaru, a studirala je arhitekturu i istoriju umetnosti u Beogradu. 

Kako se navodi na sajtu Otvorenog parlamenta, do ratnih zbivanja na prostoru bivše SFRJ „bavila se likovnom kritikom, arheološkim i arhitektonskim istraživanja“, da bi potom postala „mirovna aktivistkinja angažovana u Beogradskom krugu, Centru za antiratnu akciju i organizaciji Žene u crnom“.

Printscreen/YouTube

Ćorovićeva je jednom prilikom istakla da je na njen aktivistički život presudno su uticali događaji 9. marta 1991. godine kada je učestvovala u demonstracijama. Zanimljivo, dok u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini najekstremnije političke opcije na čelu sa Franjom Tuđmanom i Alijom Izetbegovićem imaju, praktično, plebiscitarnu podršku, u Beogradu se organizuje pokušaj puča u kojem, između ostalog, učestvuju i organizacije za koje danas znamo da su finansirane iz inostranstva. Član jedne od tih organizacija bila je upravo Aida Ćorović.

Ona se posle učlanjuje u Građanski savez, a potom i Socijaldemokratsku uniju, stranku koja je učestvovala u formiranju Demokratske opozicije Srbije.

Kao „nestranačka ličnost“ kasnije ulazi u Demokratsku stranku 2013. godine, a od aprila 2014. do juna 2016. bila je narodna poslanica u Skupštini Srbije.

Aktivizam plaćen iz inostranstva

Godine 1997. u Novom Pazaru, Aida Ćorović osniva nevladinu organizaciju “Urban-IN”, čiji je bila i direktor. Ova nevladina organizacija iz inostranstva dobila je veliku podršku i što je još važnije – donacije.  

Printscreen/YouTube

Novčana sredstva su dolazile iz Norveške, Švajcarske, Engleske, Sjedinjenih Američkih Država, a i od drugih organizacija, poput Soroševog “Fonda za otvoreno društvo”, “Freedom house”, “Norwegian fondation”, “GMF”, “ODOF Palme Center” i drugih. 

Na meti uvek Srbi

Tokom svog rada Ćorovićeva je više puta kritikovala Srpsku pravoslavnu crkvu, zahtevajući da plaća porez, ali i pričama o navodnoj pedofiliji u SPC. Kritike drugih verskih zajednica su, sa njene strane, naravno izostale.

Ipak, posebno mesto u radu Aide Ćorović zauzimaju “zločini srpskih vojnika nad Bošnjacima u Bosni i Hercegovini”, što je nešto što ona najčešće potencira na svojim profilima na društvenim mrežama. S druge strane, indikativno je što se zločinima nad Srbima ona gotovo nikada ne bavi. Srpske žrtve joj verovatno nisu previše interesantne.

Kada se malo bolje pogleda, videće se da se „borba za ljudska prava“ Aide Ćorović na kraju nekako uvek svodi na napadanje svega što je srpsko. Kako drugačije opisati, na primer, protest protiv otkrivanja spomenika Stefanu Nemanji u Beogradu, na kojem je takođe učestvovala ova „aktivistkinja“.

24sedam/D. A.

Ona je tada ocenila da spomenik osnivaču loze Nemanjića ne predstavlja tradiciju i kulturu Srbije i da Stefan Nemanja „nije deo naše istorije“.

- Onaj ko je otišao da vidi makar jednu zadužbinu Stefana Nemanje ili srednjovekovnu crkvu, on zna da ovo nije naše nasleđe – rekla je tada Ćorovićeva.

Kada se sve ovo pogleda, nikoga ne treba ni da čudi kako jedna ovako otvoreno antisrpski nastrojena ličnost pruža podršku Đilasovoj listi na izborima. Na kraju krajeva, ne kaže džabe naš narod: s kim si - takav si.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi