Proterano najmanje 220.000, poginulo i nestalo oko 2.000 Srba: Pre 28 godina pokrenuta agresija Hrvatske na Srbe u Krajini

U koloni dugoj desetine kilometara preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji, pre tačno 28 godina izbeglo je više od 200.000 Srba. Nestalo je njih oko 2.000. Dece, žena, muškaraca, starih. Među stradalima je više od polovine civila, najviše starijih od 60 godina, podaci su "Veritasa".

Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" počela je u zoru 4. avgusta 1995. godine napadima na Srbe u Krajini.

Do agresije je došlo uprkos činjenici da se ta oblast nalazila pod zaštitom UN, kao sektori "Jug" i "Sever", i da je prethodno prihvaćen predlog međunarodne zajednice o mirnom razrešenju situacije. Odluka o početku akcije "Oluja" doneta je tokom sastanka u vili Josipa Broza Tita na Brionima 31. jula 1995. godine.

Tuđman tražio da Srbi nestanu

Kako se vidi iz brionskih transkripata, tadašnji predsednik Hrvatske Franjo Tuđman definisao je cilj rečima:

"To je sada tema naše današnje rasprave, da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu."

Profimedia

 

Pomenuo je i da, dok operacija bude trajala, treba javno "jamčiti tobože građanska prava".

U sastavu hrvatskih snaga nalazilo se oko 130.000 pripadnika i oko 25.000 pripadnika Armije BiH. Vojsku Srpske Krajine navodno je tada sačinjavalo približno 40.000 boraca. 

Vojna dejstva počela u pet ujutru

Vojna akcija je počela u pet časova ujutro 4. avgusta žestokim dejstvima artiljerije i raketnih jedinicana duž čitave linije fronta. Prva linija odbrane Vojske Republike Srpske Krajine pomerena je, odnosno probijena, na više mesta, prodorom u dubinu RSK. Onesposobljeni su takođe sistemi veza. Sutradan, 5. avgusta, oko podneva, objavljeno je da su hrvatske trupe ušle u Knin. Tog dana zauzet je prostor većeg dela Dalmatinske zagore koji je ulazio u sastav RSK - osim Knina, Drniš, Benkovac, na prostoru Like Plaški, ali i Dubica u Baniji.

Linije kod Slunja probijene su 6. avgusta. Time je prostor RSK presečen. Tog dana zauzeta je Petrinja u Baniji. Posle ozbiljnijeg otpora, te večeri pala je i Glina. 

Vojnić, Topusko i Lapac pali su 7. avgusta. Tog dana u 18 časova Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane Hrvatske, objavio je da je vojna akcija "Oluja" okončana. 

Oni koji su ostali su ubijeni

Brojni civili koji se nisu povukli stradali su. Od 4.000 onih koji su ostali na prostoru sektora "Jug", ubijeno ih je oko 600, ne računajući vojna lica. 

Izveštaj Komisije OEBS-a od 10. avgusta pokazuje da "postoje direktni dokazi o sistematskom paljenju kuća civila i društvenog vlasništva, uključujući preduzeća, od strane HV, civilne policije i pripadnika specijalnih formacija policije".

Profimedia

 

Savet bezbednosti OUN doneo je Rezoluciju br. 1009, 10. avgusta 1995, kojom je od Hrvatske tražena zaštita civila i njihove imovine. Kao i kažnjavanje onih koji su počinili zločine. Među njima je najpoznatiji zločin na Petrovačkoj cesti, kada je avion hrvatskog ratnog vazduhoplovsta 7. avgusta nešto posle 12 časova na putu nedaleko od Bosanskog Petrovca usmrtio 10 osoba, među njima četvoro dece. Ranjeno je više od pedeset civila, među kojima je bilo mnogo dece.

Žitelji Prijedora i Banjaluke prihvatili su veliki broj izbeglica. 

"Maestral" i "Una" nastavak "Oluje" - zločini bez kazne

Kao nastavak "Oluje" izvedena je akcija "Maestral" od 8. do 17. septembra 1995, kada su hrvatske snage, u sadejstvu sa Petim korpusom armije BiH, ubile 655 i prognale oko 125.000 Srba sa područja više opština zapada BiH: Drvar, Petrovac, Šipovo, Jajce, Bosanska Krupa, Ključ.

Usledila je odmah potom 18. septembra 1995, akcija "Una", odnosno napad Hrvatske vojske sa prostora RH na tri opštine Republike Srpske: Novi Grad, Kostajnica i Kozarska Dubica. Namera je bila zauzimanje Prijedora. Hrvatske snage su tokom te operacije počinile i zločine kod fabrike "Knežopoljka", kada su ubijena 44 civila, a ranjeno ih je 38. Hrvatska vojska je, međutim, tada teško poražena i akcija je obustavljena.

Profimedia

 

U presudi Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju, aprila 2011, ocenjeno je da je "Oluja" bila udruženi zločinački poduhvat, na čijem se čelu nalazio predsednik Hrvatske Franjo Tuđman. U presudi stoji da je "cilj bio prisilno i trajno uklanjanje srpskog stanovništva i naseljavanje tog područja Hrvatima". Drugostepenom presudom od 17. novembra 2012. godine, generali HV Ante Gotovina i Mladen Markač oslobođeni su krivice za progon srpskog stanovništva iz Kninske Krajine 1995, čime je poništena prvostepena presuda kojom je Gotovina bio osuđen na 24 godine, a Markač na 18 godina zatvora. Oslobođeni su po svim tačkama optužbe.

Zločini utvrđeni u prvostepenoj presudi nisu negirani.

Savo Štrbac: Imovina Srba je opljačkana, popaljena i minirana

Predsednik dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac podseća da je pored velikog broja žrtava tokom "Oluje", kompletno devastirana terirorija Banije, Korduna, Like i Severne Dalmacije.

- Najpre opljčkana, pa popaljena i minirana. Međunarodne organizacije su do kraja te 1995. godine izašle sa popisom od oko 22.000 uništenih objekata. Ali nije to, to. Mnogo je više od toga - naveo je Štrbac.

Printscreen/Youtube

 

On je rekao da je na osnovu podataka koje je prikupio “Veritas” tokom "Oluje" proterano više od 220.000 ljudi i ocenio  da “tihi egzodus” traje i dan-danas. Kako kaže, od kada je Hrvatska ušla u EU, na jednog srpskog povratnika, njih pet ili šest je napustilo Hrvatsku.

Malobrojni Srbi koji su ostali bili su naknadno izloženi iživljavanju, maltretiranju i pljački.

Starica svedočila u Hagu kako su je hrvatski vojnici zlostavljali

Do kraja 1995. godine ubijeno je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama, podaci su Helsinškog odbora za ljudska prava. Osamdesetšestogodišnja starica iz okoline Knina, svedok tužilaštva na suđenju trojici hrvatskih generala u Hagu, ispričala je kako su je hrvatski vojnici zlostavljali tokom akcije "Oluja" u avgustu 1995. godine i opljačkali njeno selo.

Rekla je da su hrvatski vojnici pucajući po kućama 6. avgusta ušli u njeno selo iz koga je dan ranije izbegla većina stanovništva. Ona je posvedočila da su nju, među retkima koja je ostala, nazvali "četničkom kurvom", prisilili je da se skine u donje rublje i s njima igra košarku.

Uzeli su sve - stoku, žito, vino, rekla je ona tokom svedočenja.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi