Šef bezbednosnog aparata komandata VRS za 24sedam: Ruski i grčki dobrovoljci pokazali neverovatnu hrabrost, Srbi ne smeju to da zaborave!

Tokom ratova devedesetih godina u nekadašnjoj SFR Jugoslaviji, na sve sukobljene strane dolazili su i stranci kako bi uzeli učešća u borbama. Za razliku od drugih strana gde je bilo i veliki broj stranih plaćenika, na srpsku stranu su dolazili isključivo dobrovoljci, uglavnom iz većinski pravoslavnih zemalja, koji su odbrambrenu borbu srpskog naroda videli kao napad zapadnog globalističkog Novog svetskog poretka na pravoslavlje.

Nedavno se u određenim medijima pojavila priča da su, navodno, ukrajinski ekstremisti koji su sada bliski neonacisitičkim jedinicama izrazili želju 1999. godine da kao dobrovoljci dođu na Kosovo i Metohiju kako bi se borili na strani Vojske Jugoslavije. Prema nekim informacijama, iz istog centra uskoro će biti plasirano "otkriće" da su se ukrajinski neonacisti borili i u redovima Vojske Republike Srpske.

Dragomir Pećanac/Printscreen/YouTube

Tim povodom, po prvi put u javnosti, za 24sedam govori Dragomir Pećanac, nekadašnji oficir za bezbednost i obaveštajne poslove pri Generalštabu Vojske Republike Srpske.

Ruski dobrovoljci bili neustrašivi

On ističe da je, na početku ratnih sukoba u nekadašnjoj SR Hrvatskoj, na srpskoj strani bilo dobrovoljaca samo iz centralne Srbije, te da u tom trenutku nije bilo stranih državljana. Po izbijanju sukoba u SR Bosni i Hercegovini, i formiranju Vojske Republike Srpske, dolaze i dobrovoljci koji su uglavnom bili poreklom iz pravoslavnih zemalja.

- Najzastupljeniji su bili ruski i grčki dobrovoljci. Rusi su, 1992. i 1993. godine, imali značajnu ulogu na širem području Goražda. Oni su imali četu koja je bila u sastavu 5. Podrinjske lake pešadijske brigade VRS. Ja sam lično zajedno sa njima učestvovao u nekoliko borbi. Tu sam video njihovu neopisivo veliku hrabrost. Ti momci su toliko neustrašivi bili da, tokom borbe, nisu ulazili ni u zaklon. Njihov način borbe i iskazana hrabrost su zaista bili fascinantni. Ruski dobrovoljci su bili u sastavu VRS negde do kraja 1994. godine – rekao je Pećanac.

Ruski dobrovoljci/Privatna arhiva

On je dodao da su Srbi iz Republike Srpske imali izuzetno korektnu saradnju i ruskim vojnicima koji su bili u sastavu mirovnih snaga u BiH.

- Ruski bataljon u sastavu UNPROFOR-a bio je bazirao u širem rejonu Sarajeva. Oni su odigrali jednu fantastičnu ulogu i mi smo imali odličnu saradnju sa njima, a posebno general Lugonja, načenik Odeljenja za obaveštajno-bezbednosne poslove Sarajevsko-romanijskog korpusa. Podsetiću samo na izveštaj ruskog pukovnika Andreja Demurenka vezanog za slučaj Markale, koji je dokazao da taj događaj nema nikakve veze sa srpskim snagama – kazao je Pećanac.

Grčki narod najviše pomagao

Nekadašnji oficir za bezbednost i obaveštajne poslove pri Generalštabu VRS ističe i da Srbi nikako ne smeju da zaborave požrtvovanost i hrabrost koje su pokazali grčki dobrovoljci.

Grčki dobrovoljci/Privatna arhiva

- Grci su dolazili u manjim grupama i u nešto manjem broju od Rusa, ali su takođe bili fantastični borci. Oni su bili u sastavu nekih specijalizovanih jedinica VRS, kao što je na primer 10. diverzantski odred. U toj jedinici je bilo nekoliko Grka, koji su se odlično pokazali. Iz mog iskustva sa tim borcima mogu da kažem da je bliskost grčkog naroda sa Srbima, ako ne veća, a ono ista kao i kod Rusa – kaže Pećanac i priseća se jednog događaja u kojem su učestvovali i grčki dobrovoljci:

- Početkom juna 1995. godine dogodio se napad na jednom delu Srpskog Goražda. Neprijatelj je izvršio prepad na magistralnom putu Goražde-Višegrad i tom prilikom usmrtio nekoliko srpskih civila.  Mi smo u početku mislili da se radi o upadu neke muslimanske diverzantske grupe. Srećom, nedaleko odatle u Vilinoj Vlasi, bio je baziran 10. diverzantski odred, kojeg sam odmah angažovao. Borbe su trajale čitav dan. Sve vreme smo, na osnovu neprijateljskih dejstava, procenjivali da se radi o upadu dve ili tri diverzantske grupe. Negde poslepodne uspeli smo da zarobimo dvojicu neprijateljskih vojnika i oni su nam tokom saslušanja rekli da u napadu učestvuje oko 700-800 muslimanskih boraca. Ja sam izdao naređenje 10. diverzantskom odredu da krene u vraćanje teritorije. Posle određenog vremena njihov komandant Mišo Pelemiš me obaveštava da je jedan Grk nestao u akciji. Posle par sati taj grčki borac se, srećom, vratio živ i zdrav. On je, naime, tokom akcije upao u neprijateljske redove i tamo proveo nekoliko časova, a za to vreme muslimani nisu shvatili da je među njima.

Grčki dobrovoljci/Privatna arhiva

Pećanac dodaje i da je grčki narod ubedljivo najviše pomagao Srbima kada im je bilo najteže.

- Grci su nam, kao narod, pomogli kao niko drugi. Niko nije poslao toliko civilne humanitarno pomoći u Republiku Srpsku kao oni. Ogoroman broj srpske dece su odveli u Grčku na letovanje. Politički su nam takođe pomagali, kao i medijski pišući i praveći televizijske reportaže, kako bi koliko je bilo u njihovoj moći probili zapadnu medijsku blokadu – rekao je on.

Ukrajinskih dobrovoljaca nije bilo

Nekadašnji oficir za bezbednost i obaveštajne poslove pri Generalštabu VRS ističe da su bilo kakve priče o ukrajinskim dobrovoljcima u sastavu VRS izmišljotine koje nemaju veze sa istinom, te treba da posluže u propagandne svrhe.

Ruski dobrovoljci/Privatna arhiva

- Ukrajinskih dobrovoljaca u sastavu VRS nije bilo. Jedini ukrajinci koji su na neki način bili deo ratnih dešavanja u BiH su bili vojnici u sklopu mirovnih snaga. Ukrajina je tada bila u jako teškom ekonomskom stanju, ali je uspela da napravi jednu uslovno rečeno brigadu koja je bila angažovana u sastavu mirovnih snaga na prostoru BiH. U realnosti to je bila četa sastavljena od 150-200 ljudi. Navodno, ukrajinska vojska je u mirovne snage poslala samo probrane ljude, ali kada sam imao priliku da ih vidim shvatio sam da je VRS u odnosu na njih ozbiljna vojna sila. Ukrajinski vojnici su prvo, 1992. godine bili u Sarajevu, da bi 1993. posle potpisivanja Rezolucije 819 UN o formiranju tzv. zaštićenih zona, oni dobili raspored da štite „demilitarizovanu“ zonu Žepa – priča Pećanac i dodaje:

- Ukrajinska jedinica koja je bila zadužena za obezbeđivanje navodno demilitarizovane zone Žepa, bila je sastavljena od 79 vojnika koji su bii raspoređeni na devet osmatračkih mesta oko zone. Nijedan od njih nije došao u BiH sa nekim plemenitim ili humanitarnim motivom, nego im je bila želja da zarade nešto novca. Naravno, dok su pripadnici mirovnih snaga sa Zapada imai neuporedivo veće plate, Ukrajinci su se morali zadovoljiti sa znatno manjim primanjima, ali s obzirom na ekonomsku situaciju u njihovoj zemlji i to im je bilo dobro.

Ukrajinske snage bile "apsolutno beznačajne"

Nekadašnji oficir za bezbednost i obaveštajne poslove pri Generalštabu VRS kaže da je jedan od njegovih zadataka bio i kontrolisanje tri zone: Srebrenice, Žepe i Goražda.

Ruski dobrovoljci/Privatna arhiva

- Putem obaveštajnih saznanja, ja sam krajem maja 1995. godine radio i bezbednosnu procenu enklava, neprijateljskih snaga koje se nalaze unutra, kao i ukrajinskih mirovnih snaga koje su se nalazile oko zone. Zaključak je bio da su ukrajinske snage apsolutno beznačajne – rekao je on.
Pećanac dodaje da je, ispred Glavnog štaba od strane komadanta, bio zadužen da zna sve o navodno demilitarizovanim zonama, koje su ustvari bile pune neoružanja i odakle su muslimanski borci napadali okolna srpska sela. 

- Imao sam svoje saradničke pozicije unutar svake od tih enklava i redovno sam dobijao izveštaje i informacije o stanju u tim mestima. Više puta sam tajno ulazio u svaku od tih enklava i tamo se sastajao sa pozicijama. Između ostalog sam, početkom 1995. godine, uspostavio kontakt sa Ukrajincima i njihovim komandantom Sejmonom Dudnjikom. Putem obaveštajnih podataka koje sam ranije dobio iz Žepe, već tada sam znao da je Dudnjik spreman za saradnju uz određenu novčanu nadoknadu. Preko njih sam dobijao određene informacije koje nisu bile od naročito velikog značaja. Ipak, činjenica je da sam uravo preko Dudnjika uspeo da dođem do Avde Palića. On je bio komadant 285. lake brigade iz Žepe, koja je bila u sastavu 28. divizije iz Srebrenice i kojoj je komadant bio Naser Orić – ispričao je nekadašnji oficir za bezbednost i obaveštajne poslove pri Generalštabu VRS.

U sutrašnjem nastavku intervjua sa Dragomirom Pećancom pročitajte o dešavanjima u Žepi 1995. godine, srpskim saradnicima unutar enklave, ponašanju ukrajinskih mirovnjaka i akciji demilitarizacije zone.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi