Pre 23 godine sa Kosmeta se povukla Vojska Jugoslavije, a podignuta je zastava UN: 200.000 raseljenih Srba nikada se nije vratilo kući

Stojeći na čelu nepregledne kolone vojnih vozila i teškog naoružanja, tadašnji komandant Prištinskog korpusa general Vladimir Lazarević naredio je povlačenje Vojske Jugoslavije. Pogledao je na sat i rekao – vreme je da se krene, izveštavali su mediji tog dana. Bio je 15. jun 1999. godine, tačno u 13 sati. 

Četiri dana kasnije, 19. juna, na zgradi komande Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, podignuta je zastava UN, pošto je Kfor preuzeo kontrolu.

Profimedia

 

Vojno-tehničkim sporazumom, poznatijim kao Kumanovski, koji su 9. juna potpisali general Vojske Jugoslavije Svetozar Marjanović, policijski general Obrad Stevanović i britanski general Majkl Džekson, trebalo je da se obezbedi mir u južnoj pokrajini. Umesto toga, usledio je egzodus Srba. Za vojskom i policijom krenulo je više od 100.000 ljudi, napustivši svoje domove.

Sporazumom su prekinuti vazdušni udari NATO-a na SRJ, a dan kasnije usvojena je rezolucija 1244 u Savetu bezbednosti.

-Nijedno slovo tog sporazuma nije stalo ispred nas i sačuvalo naše živote, našu kulturu, naše gradove. Jednostavno, Kumanovski sporazum je omogućio da se ovde sruči neka vojska da štiti Albance na prvom mestu, rekao je svojevremeno direktor Doma kulture u Gračanici Živojin Rakočević.

Poslednji uniformisani pripadnik MUP-a, koji je napustio Kosmet 20. juna 1999. godine u 19.55 sati bio je Obrad Stevanović, jedan od potpisnika Sporazuma u Kumanovu. 

-Ako uporedite dva perioda iz 1999. godine – prvi, od 1. januara do 20. juna, kada su naše nacionalne snage odgovorne za bezbednost na Kosovu, i ostatak godine, kada odgovornost preuzimaju međunarodne snage – videćete da je od ukupnog broja terorističkih napada u ovom drugom periodu bilo 78 odsto, a u prvom 22 odsto. To je nesporna činjenica koja govori o čemu je reč, ispričao je Stevanović jednom prilikom.

Profimedia

 

Misija Ujedinjenih nacija na Kosovu - UNMIK osnovana je 10. juna 1999. rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Šef UNMIK-a od avgusta 2004. pa do kraja juna 2006. je bio danski međunarodni civilni službenik Soren Jesen-Petersen. KFOR, pod vodstvom NATO-a, koji na bi na Kosovu i Metohiji trebalo da bude garant mira nakon povlačenja jugoslovenskih odnosno srpskih snaga, na Kosovo je ušao 12. juna iste godine.

Kroz njegove redove prošlo je na desetine hiljade vojnika iz 39 država.

I dok UNHCR tvrdi da je broj raseljenih Srba oko 72.000, prema evidenciji Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, broj interno raseljenih sa Kosova i Metohije na teritoriji centralne Srbije je 201.047.

Profimedia

 

Svojim domovima, prema podacima Vlade Srbije, vratilo se samo 11 hiljada. Tokom martovskog pogroma 2004. godine raseljeno je još 4.000 Srba, spaljeno je 900 kuća i stanova i uništeno više od 30 pravoslavnih hramova širom Kosova i Metohije.

Raseljavanje Srba nastavlja se sve do današnjih dana, a napadi na njihovu imovinu su gotovo svakodnevica.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi