Ko je čovek koji igra sa predsednikom Vučićem šah, a koga mnogi smatraju najpametnijom osobom u Srbiji?

Srpska napredna stranka predala je listu za predstojeće izbore, sa više od 58.000 potpisa podrške, a na toj listi, odmah iza imena dr Danice Grujičić je ime proslavljenog matematičara Stojana Radenovića. Čoveka koji je svojim radovima objavljivanim u naučnim časopisima podigao ugled Beogradskog univerziteta na prestižnoj Šangajskoj listi.

Danas je zvanično i počela kampanja SNS, a predsednik Aleksandar Vučić uputio se u Merošinu na jugu zemlje, kako bi poslao snažnu poruku i čuo šta ima da mu poruče građani.

Na putu ka Merošini, predsednik je igrao šah. Sa druge strane table sedeo je upravo Stojan Radenović koji je odlučio da svojim imenom i kredibilitetom podrži listu naprednjaka na aprilskim izborima.

"Dok putujemo ka Merošini, partija šaha sa izuzetnim Stojanom Radenovićem. Zajedno možemo sve!", napisao je Vučić na zvaničnom Instagram nalogu.

 

 

Radenović je naveo za medije, prilikom predaje liste da je podržao SNS, jer vidi očigledan rezultat i istakao da je pristojna Srbija potrebna svima, pa i političkim protivnicima.

"Ovo sam shvatio kao igru i nadmetanje sa ljudima koji ne misle kao ja, ali su tolerantni u razmeni ideja", rekao je Radenović.

Šira javnost čula je ime profesora Stojana Radenovića 2015. godine kada je svrstan među 100 najuticajnijih naučnih umova u oblasti matematike na listi koju objavljuje kompanija "Tomson Rojters". Laskavu titulu Stojan je zaslužio zahvaljujući velikom broju naučnih radova koje je objavio u najprestižnijim naučnim časopisima, kao i visokoj citiranosti u svetu nauke.

TANJUG/ JADRANKA ILIC

 

 

Već naredne godine, stiglo je i svojevrsno priznanje - Beogradski univerzitet našao se među 300 najboljih na prestižnoj Šangajskoj listi. 

Profesor Radenović je u penziji, ali i dalje neumorno radi i piše naučne radove.

-Za nauku treba da ste rođeni, kao za umetnost, slikarstvo, da ste ostrašćeni - istakao je on jednom prilikom.

Nakon što se našao na spisku najuticajnijih naučnih umova u svetu, tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić dodelio mu je srebrnu medalju za izuzetne zasluge u oblasti naučne i prosvetne delatnosti, povodom Dana državnosti 2016. godine. Tadašnji rektor BU Vladimir Bumbaširević rekao je da je upravo Radenović zaslužan za skok univerziteta između 201. i 300. mesta na Šangajskoj listi.

Radenović je u međuvremenu počeo da svoje radove potpisuje za Univerzitet u Saudijskoj Arabiji, a Beogradski univerzitet je pao na Šangajskoj listi. Tada je usledio poziv predsednika Srbije.

Matematičar je tada objavio da se „vraća“ na UB. 

A. K./ATAImages

 

- Aleksandar Vučić je naš predsednik izabran na demokratskim izborima. Zvao me je direktno iz Njujorka. Pomislio sam da je bio siguran da sam nešto dobro uradio u životu. Priznajem da je taj poziv za mene zaista mnogo. Zašto nije zvao nekoga od onih koji ga samo kritikuju, a ne rade dobro ni posao za koji im država plaća? Snishodljivosti nije bilo, možda malo treme. Ali izvinite, predsednik je predsednik. I on je jedan, a nas matematičara, istraživača je dosta. Ali eto pozvao je mene, rekao je svojevremeno Radenović, koga su pojedini mediji kritikovali tada jer je od predsednika na poklon dobio lap-top?!

On je, odgovarajući na kritike, između ostalog poručio: „Rušeći mene, ruše Vučića“.

Ove kritike nisu uticale na nučne krugove, pa se i 2020. godine, zbog rezultata u matematici i broja radova objavljenih u međunarodnim časopisima i visokoj citiranosti, našao na listi najuticajnijih svetskih naučnika.

Njega istovremeno raduje što na se na listama najboljih naučnika nalazi sve više mladih istraživača iz Srbije, jer oni predstavljaju budućnost zemlje. Zalaže se za nauku i nagrađivanje mladih naučnika, smatra da Srbija ima sjajne predavače, škole i dosta genijalaca.

- Mene uspesi drugih ljudi raduju, oni me inspirišu i izazivaju me da i ja napredujem – rekao je svojevremeno profesor.

A. K./ATAImages

 

Rođen 1948. u selu Dobra Voda kod Leskovca, do 1979. godine bio je profesor u Četrnaestoj gimnaziji, da bi potom doktorirao i naredne dve decenije predavao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Od 2000. godine je radio na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je dočekao i penziju. Sa 65 domaćih i preko 150 stranih koautora objavio je oko 400 radova u međunarodnim časopisima, od čega je više od 200 časopisa sa SCI liste.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi