Mali: Ðilas bi voleo da vidi u svom džepu novu pomoć od 100 evra mladima

Ministar finansija i potpredsednik SNS Siniša Mali izjavio je danas, povodom izjava ekonomiste Ljubomira Madžara i novinara Milana Ćulibrka, da oni uz pomoć medija Dragana Ðilasa pokušavaju da proture laži kako bi unizili fantastične rezultate koje je Srbija postigla.

Mali je u saopštenju napomenuo da je jasno da bi Ðilas voleo da vidi u svom džepu novu pomoć od 100 evra mladima, ali i 20.000 dinara penzionerima.

"Država im daje pomoć jer time pokazuje da misli na njih, stvara se doza optimizma, koja je preko potrebna, jer predstavlja i ekonomski podsticaj. Sa druge strane, taj novac se svakako vraća u budžet. Najavljena dodatna podrška mladima biće uplaćena u junu, a dodatne prijave, za one koji u međuvremenu napune 16 godina biće otvorena od 16. do 31. maja. Pametnom je jasno da nije istina da je reč o političkoj kampanji, jer deo prijavljenih nije punoletan i ne može da glasa", istakao je Mali.

Dodaje da se pomoć daje kontinuirano od početka pandemije.

"Zato ovakvi komentari mogu samo da me navedu da se priupitam da li ovolika negativna kampanja znači da gazda Ðilas sa svojim mašinskim mozgom glasno pati jer ovaj novac nije mogao da prebaci na račune od Mauricijusa, preko Švajcarske, do Hongkonga", rekao je Mali.

TANJUG/ Sava Radovanović

 

Dodao je da mu je jasna nebriga tajkuna za građane, što je dokazao dok je bio nosilac vlasti.

Ministar je ocenio da oni, uz pomoć Ðilasovih medija, poturaju sulude ideje i uporno ponavljaju da je novac za mlade i penzionere nepotrebna mera, kojom se kupuju glasovi, te da se država za to zadužuje.

"Draga gospodo, država se ne zadužuje da bi isplaćivala novac koji je namenjen za pomoć građanima radi sprečavanja posledica pandemije virusa korona. Za dve godine, od kada je pandemija izbila država je za pomoć privredi i građanima izdvojila 8,7 milijardi evra, što je oko 18 odsto BDP-a. Namerno ili slučajno, tek oni zaboravljaju da napomenu da je država pre izbijanja pandemije imala četiri godine suficit u budžetu, zbog čega njihove izjave da je budžet konstatno u minusu mogu da prokomentarišem samo kao budalaštinu", kaže Mali.

Država je uspela, dodaje, da uštedi dovoljno novca i spremno dočeka i zdravstvenu i ekonomsku krizu koja je nastala, zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i fiskalnoj konsolidaciji na koju je bila prinuđena zbog opšte krađe dok je Ðilas bio, kako je rekao Mali, glavni šerif u gradu, a njegovi sateliti sedeli u vladi.

Prvi put u istoriji država je pomogla jer je mogla i želela, a efekat je rast BDP-a, naveo je Mali.

On je kazao da je prošle godine Srbija imala jednu od najvećih stopa rasta u Evropi, od čak 7,5 procenata.

"Kada pogledate kumulativno, uz rezultat od minus 0,9 odsto u 2020. godini, rast je 6,5 procenata. Naša privreda je pokazala da je otporna na krizu, a tome je svakako doprinela i odgovorna država, pošto smo uspeli da brzim i efikasnim merama održimo nivo privredne aktivnosti i zato je Srbija prva po stopi rasta ekonomije u doba najveće krize", rekao je Mali.

TANJUG/ Rade Prelic

 

Dodaje da nije tačno da je Srbija prezadužena zemlja.

"Veoma smo daleko od toga. Naime, nominalna vrednost javnog duga jedne države nije pokazatelj da li je neka zemlja prezadužena ili ne. Iznos javnog duga jeste važan parametar, ali se obično meri i predstavlja kao odnos duga prema BDP-u i kroz sposobnost države da servisira svoje obaveze. Mi smo takva država, jer privreda zemlje raste, a raste i iznos prihoda koje možemo da iskoristimo za plaćanje svih svojih dugova, odnosno da kroz zaduživanje obezbedimo ulaganja u određene sektore poput infrastrukture, zdravstva, ekologije, a kako bi se povećao životni standard i kvalitet života građana", ističe ministar.

Kako kaže, pored nominalne vrednosti javnog duga uvek je neophodno dodati i odnos učešća javnog duga u BDP-u, da bi se stvorila jasnija slika o zaduženosti jedne zemlje.

On je upitao, kako je rekao, stručnjake kako ocenjuju zaduženost SAD, čiji javni dug iznosi oko 30 triliona američkih dolara ili Nemačke od 2.433 milijarde evra.

"Iako je vama teško da slušate koliko su druge evropske zemlje zadužene, napomenuću da je u Italiji javni dug sada veći od 160 procenata, u Francuskoj preko 120 odsto, dok je u Grčkoj 225 procenata. U regionu, Crna Gora ima javni dug veći od 90 odsto, a Severna Makedonija 72 procenata. Kada je u pitanju naš odnos duga u BDP-u, on na centralnom nivou vlasti, prema poslednjim pokazateljima, iznosi 52,1 odsto. Dakle, iako ih najverovatnije bole naši rezultati, činjenica je da je javni dug Srbije pod kontrolom i da nemamo razloga za zabrinutost, pošto smo na nivou ispod 60 procenata propisanih Mastrihtom", objasnio je Mali.

Kako je rekao, Ðilasove stručnjake boli i pominjanje fiskalne konsolidacije, jer nonšalantno prelaze preko činjenica da je prethodna vlast dovela državu do ivice egzistencije zbog čega su teške mere bile neophodne.

"Naš BDP u apsolutnom iznosu je u 2021. godini, prema našim procenama, iznosio oko 53 milijarde evra, što je znatno više nego 2012. godine, kada je bio 33,7 milijardi. To, draga gospodo, znači da smo za nepunih 10 godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne vrednosti. To je nova vrednost za naše građane", poručio je Mali.

Napomenuo je da u poređenju sa današnjim rezultatima može da se izvuče pogrešan zaključak da je javni dug 2012. godine bio pod kontrolom.

TANJUG/ Rade Prelic

 

"Naime, mi smo zatekli razorenu državnu kasu - privredni rast je iznosio minus 0,7 odsto, odnosno, on nije postojao, nije bilo novca ni za plate ni za penzije, a kamoli za investicije", dodaje ministar.

BDP u apsolutnom iznosu je, kaže, tada iznosio samo 33,7 milijardi, a danas je 53 milijarde evra.

Zbog nedostatka novca, država je morala da se zadužuje narednih godina, pa je dug 2015. godine došao do 70 odsto BDP-a i bilo je neophodno vreme da se ekonomija i privreda pokrenu, da se započnu investicije i da dođe do stabilnog rasta BDP-a, naglasio je Mali.

Istakao je da je važno za šta se država zadužuje i pod kojim uslovima i podsetio da su se u vreme onih koji su doveli državu do ivice bankrota krediti uzimali po ogromnim kamatnim stopama od 7,25 odsto na 10 godina, te da je dolazilo do zaduženja samo da bi se isplatile penzije, jer para u fondu nije bilo.

Kada su u pitanju kineski krediti, Mali je objasnio da se kao izvor finansiranja neophodnih projekata koriste dugoročne pozajmice od 13, 15, pa i do 25 godina, što je i jedino ekonomski opravdano.

"Ne grade se projekti od nekoliko stotina miliona evra iz budžeta. Za njihovu sigurnu realizaciju potrebno je obezbediti stabilno i redovno finansiranje. U ovom trenutku gradimo 10 brzih saobraćajnica i auto-puteva, gradimo metro, pruge, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i kanalizaciju širom Srbije. Dakle, radimo sve ono o čemu nazovi političari, koji su ''jahali'' po državnim finansijama, nisu ni razmišljali dok su udobno sedeli u foteljama".

Podseća da je budžetom za kapitalne investicije izdvojeno na nivou opšte države čak 485,8 milijardi dinara, što je 7,3 odsto BDP-a i dodaje da dodatni novac dobijamo kroz odgovorno zaduživanje, što je očigledno nezamislivo za prethodnu vlast.

"Srbija definitivno nije ni u kakvom dužničkom ropstvu, ni prema Kini, ni prema bilo kojoj drugoj zemlji ili međunarodnoj finansijskoj instituciji", zaključio je Mali.

Ekonomista Ljubomir Madžar je ranije izjavio na TV N1 da penzionere neće boleti glava kada danas dobiju 20.000 dinara državne pomoći jer ne vide šta stoji iza toga, kao i da je dug "zao drug", a glavni i odgovorni urednik NIN-a Milan Ćulibrk je rekao da, ako se podeli javni dug Srbije na sve punoletne, ispada da je svaki građanin dužan oko 5.000 evra i da je državna pomoć toliko jasna kupovina glasova.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi