Poslanici sutra proglašavaju promene Ustava Srbije: Veća nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva

Poslanici Skupštine Srbije sutra će na posebnoj sednici proglasiti promene Ustava Srbije.

Ustavne promene odnose se na oblast pravosuđa, a građani su se o njima pozitivno izjasnili na referendumu 16. januara.

Na dnevnom redu sednice, sa početkom u 17.00, biće proglašenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavnog zakona za sprovođenje Akta o promeni Ustava Srbije, saopšteno je iz Skupštine.

Republička izborna komisija (RIK) saopštila je da je konačni rezultat referenduma o promeni Ustava Srbije u oblasti pravosuđa pokazao da je za promenu glasalo 59,62 odsto glasača, dok je "ne" zaokružilo 39,35 odsto.

Cilj promene Ustava je postizanje veće nezavisnosti sudstva i samostalnosti javnog tužilaštva.

Usvojenim amandmanima menjaju se ustavne odredbe o uređenju sudova i javnih tužilaštava, tako da će sudije, predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova birati Visoki savet sudstva (VSS), a ne više Narodna skupština.

Takođe i glavne javne tužioce i javne tužioce biraće Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština.

Pored ostalog, ukida se prvi izbor sudija na mandat od tri godine i garantuje stalnost sudijske funkcije, koja traje od izbora za sudiju dok sudija ne navrši radni vek.

Amandmani predviđaju i promenu naziva najvišeg suda u Republici, pa će umesto Vrhovni kasacioni sud taj sud nositi naziv Vrhovni sud.

VSS će činiti 11 članova od kojih su šest sudije koje biraju njihove kolege sudije, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skupština i predsednik Vrhovnog suda koji.

Predsednika Vrhovnog suda i predsednike sudova će takođe birati VSS.

Za članove VSS iz reda istaknutih pravnika mogu biti izabrana lica sa najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci, koja ne mogu biti članovi političke stranke i moraju biti dostojna ove funkcije.

Njih će birati Narodna skupština posle sprovedenog javnog konkursa, a detaljni uslovi za konkurs biće propisani zakonom.

Najveće promene tiču se organizacije javnog tužilaštva i predviđaju da funkciju javnog tužilaštva vrše vrhovni javni tužilac, glavni tužioci i javni tužioci.

Glavni tužioci vršiće funkciju sadašnjih javnih tužilaca, a sadašnji zamenici javnih tužilaca postaće javni tužioci i vršiće funkciju javnog tužilaštva zajedno sa glavnim javnim tužiocima.

Najviše javno tužilaštvo se više neće zvati Republičko javno tužilaštvo već Vrhovno javno tužilaštvo, kojim rukovodi vrhovni javni tužilac.

Amandmani predviđaju i da glavne javne tužioce i javne tužioce bira Visoki savet tužilaca, a ne više Narodna skupština na predlog Vlade.

Samo će vrhovnog javnog tužioca i dalje birati Narodna skupština na predlog Visokog saveta tužilaca, posle sprovedenog javnog konkursa.

Visoki savet tužilaca ima 11 članova, od kojih su pet javni tužioci koje biraju glavni javni tužioci i javni tužioci, četiri istaknuta pravnika koje bira Narodna skuoština, vrhovni javni tužilac i ministar nadležan za pravosuđe.

Posle proglašenja uslediće izrada pratećih zakona koje treba uskladiti sa ustavnim promenama koje su građani prihvatili.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi