Nauka iza priča o fantastičnim zverima i natprirodnim bićima: Jednorozi, grifoni, kraken i ostali kriptidi kroz naučno objašnjenje

Priče o fantastičnim zverima i natprirodnim bićima stare su koliko i ljudska istorija. Od vukodlaka i vampira do jetija i dubokomorskih čudovišta, mitska bića su inspirisala nebrojene narodne priče i kulturna dela – da ne spominjemo neke složene prevare.

Takođe su oterali mnoge neustrašive istraživače u divljinu, u nadi da će prikupiti konačan dokaz postojanja takvih bića. Nekoliko je identifikovano kao stvarne vrste, neke su potvrđene kao fikcija, a neke su i dalje predmet strastvene debate.

Stvorenja koja još nisu opisana u nauci su poznata kao kriptidi – što označava njihov „skriveni“ status – a proučavanje ovih misterioznih životinja je kriptozoologija.

Ali šta je prava nauka iza mitskih bića?

Vampiri

Vampirski slepi miš u Americi pije krv, ali legende o vampirima su prethodile Kolumbu. Vampiri su mnogo puta prikazivani u književnosti, filmu i televiziji. Ali naučnici su spekulisali da je legenda nastala u jednom od nekoliko veoma stvarnih zdravstvenih stanja.

Najčešće se navodi porfirija, retka grupa poremećaja koji izazivaju nepravilnosti u proizvodnji hema, molekula koji se nalazi u krvi. Porfirija dovodi do nakupljanja toksina u koži, čineći obolele osetljivim na svetlost i izazivajući propadanje usana i desni, što verovatno objašnjava prikaze vampira kao očnjaka ili lica unakaženog.

Još jedan predlog je da opisi vampira odražavaju neke simptome koje doživljavaju ljudi koji pate od tuberkuloze, uključujući bledu kožu i krv oko usta. Tuberkuloza je veoma zarazna, što možda dovodi do verovanja da se vampirizam prenosi ispijanjem krvi.

Međutim, postoje ljudi koji misle da je legenda o vampirima rezultat nesporazuma i straha od smrti i raspadanja. Koža se kontrahuje nakon smrti, stvarajući iluziju da kosa i nokti nastavljaju da rastu. Neke stvarne životinje – uključujući vampirske slepe miševe i pijavice – se hrane krvlju, iako je malo dokaza da su ova stvorenja inspirisala mit.

Profimedia

Jeti

Vekovima stara legenda o velikom dvonogom dlakavom stvorenju sa ogromnim stopalima koje luta Himalajima dugo je zaokupljala maštu istraživača i kriptozoologa širom sveta.

Duh glečera sličan majmunu pojavljuje se u mitovima o narodu Lepča koji je autohtoni u Nepalu, Butanu i severoistočnoj Indiji. Ali jeti je postigao globalnu slavu početkom 20. veka kada su britanski planinari prijavili viđenja, od kojih su neki dobili uzorke krzna, kostiju i kože. Međutim, savremena nauka je opovrgla tvrdnje da su ovi uzorci došli od jetija.

DNK analize 2014. i 2017. godine otkrile su da su navodni primerci jetija, u stvari, pripadali smeđim medvedima, crnim medvedima, polarnim medvedima i drugim – veoma stvarnim – sisarima.

Profimedia

Morske zmije

Džinovska riba veslo, koja naraste do 8 metara, možda je inspirisala priče o ogromnim morskim zmijama koje su prestrašile rane istraživače.

Priče o ogromnim morskim zmijama datiraju još iz antike, ali su postale sve češće kada su Evropljani počeli šire da istražuju okeane u 15. veku. Naučnici smatraju da je dobar kandidat za izvor takvih priča džinovska riba veslo, najveća koščata riba na svetu, koja može da naraste do 8 metara (26 stopa) dugačka i ima naviku da pliva vertikalno.

Pronađena u umerenim i tropskim vodama, ova džinovska riba većinu svog života provodi u dubokom okeanu, izlazeći na površinu samo u vreme stresa. Neki izveštaji sugerišu da se riba uzdiže kao odgovor na seizmičku aktivnost pre zemljotresa ili cunamija, što bi moglo da objasni mit da su morske zmije preteče propasti.

Drugo moguće objašnjenje za viđenje morske zmije je da su u izveštajima opisane morske životinje upletene u ribolovnu opremu, uvijajući se oko sebe dok pokušavaju da se oslobode.

Profimedia

Grifon

Legende o čudnom, krilatom stvorenju sa telom lava i glavom orla datiraju iz 7. veka pre nove ere u Centralnoj Aziji.

Pretpostavlja se da je inspiracija za ovo mitsko stvorenje, za koje se govorilo da čuva zlatna blaga, došla iz ranih otkrića fosila dinosaurusa.

Jedna vrsta o kojoj se raspravlja je bio Protoceratops, kljunasti dinosaurus koji je živeo u Aziji
pre 71 milion godina. Njegove fosilizovane kosti otkrili su skitski rudari zlata u pustinji Gobi pre oko 2.000 godina. Ali opisi grifona prethode ovim nalazima.

Profimedia

Kraken

Džinovsko stvorenje nalik hobotnici koje razbija brodove, kraken je nastao u skandinavskom folkloru na prelazu iz 18. veka, ali priče o ogromnim zverima sa pipcima odavno se pričaju širom sveta.

U ovom slučaju, stvarnost nije tako daleko od mita: dve vrste enormnih dimenzija, a zapravo su lignje otkrivene su u dubokim okeanima, što može objasniti poreklo priča.

Ogromnu lignju, koja može da naraste do 13 metara (42 stope), prvi su opisali naučnici krajem 19. veka, dok je kolosalna lignja, otkrivena početkom 20. veka, narasla do oko 10 metara (32 stope).

Živeći na tako velikim dubinama, ova stvorenja su teška za proučavanje i relativno malo se zna o njihovim navikama, iako je analiza njihovog sadržaja želuca otkrila da love ribu i manje lignje, a ne mornare. Njihovi glavni predatori su kitovi, a tragovi na živim kitovima nagoveštavaju epske bitke između glavonožaca i kitova.

Uprkos ogromnoj veličini, malo je verovatno da će takve lignje imati sposobnost ili sklonost da napadnu velika plovila. Uprkos tome, lako je razumeti zašto bi viđenje jedne od ovih zveri izazvalo strah u srca mornara.

Profimedia

Sirene

Čudna, često prelepa vodena bića sa ljudskim torzoom i repovima nalik ribama pojavljuju se u folkloru milenijumima.

Mit je možda nastao u Siriji oko 1000. godine pre nove ere u obliku Atargatis, boginje plodnosti koja je skočila u jezero i pretvorila se u ribu.

Mnogo kasnije, evropski mornari koji su istraživali otvoreno more u 15. veku vratili su se sa izveštajima o viđenjima sirene. Kristofer Kolumbo iz opisa sirene u blizini današnjeg Haitija 1493. sugeriše da prave životinje na koje su ovi istraživači verovatno naišli „nisu tako lepe kao što se kaže da su, jer su njihova lica imala neke muške crte“.

Stvorenja koja su takvi mornari videli najverovatnije su bile morske krave i dugongovi - veliki morski sisari biljojedi. Narastu oko 3-4 m (9-13 stopa), ponekad se uzdižu iznad površine tako što „stoje“ na repu.

Još jedan faktor koji je možda doprineo viziji mornara bio je skorbut. Simptomi ove bolesti koja pogađa pomorce na dugim putovanjima, a koja je uzrokovana nedostatkom vitamina C, su halucinacije. Kombinujte usamljene mornare sa vizijama izazvanim skorbutom i morskim sisarom otprilike ljudske veličine, i možete zamisliti kako su se priče o sirenama mogle razvijati.

Profimedia

Minotaur

U grčkoj mitologiji, Minotaur je bio stvorenje sa glavom bika i telom čoveka, koje je živelo pod zemljom u centru lavirinta.

Priča u svom najranijem obliku datira iz bronzanog doba minojske civilizacije na ostrvu Krit. Međutim, prikaz Minotaura kao hibrida čoveka i bika došao je kasnije; prvobitno je opisan jednostavno kao zver puna besa koja je živela ispod zemlje i izazvala uništenje iznad.

Ovo nam daje trag o poreklu Minotaura, što bi moglo da pruži objašnjenje za razorne zemljotrese. Krit leži direktno iznad glavne zone subdukcije - regiona gde jedna tektonska ploča klizi ispod druge, izazivajući potrese. Ostrvo se nalazi na maloj Egejskoj ploči, koja se podiže dok se mnogo veća Afrička ploča podvlači ispod nje.

Kao rezultat toga, Krit je bio izložen mnogim velikim zemljotresima. Takva seizmička aktivnost je možda iznedrila mit o Minotauru - mnogo pre nego što se razvila nauka o tektonici.

Profimedia

Jednorozi

Često prikazan kao beli konj sa jednim spiralnim rogom koji izvire iz njegovog čela, jednorog je jedno od najpoznatijih mitskih stvorenja. Najraniji prikazi jednoroga datiraju iz 3300. godine pre nove ere u Južnoj Aziji i verovatno su zasnovani na bugovima, izumrlom dvorogom divljem volu.

Pogrešan prevod hebrejske reči za aurohs (ili možda oriks), re'em, iz 3. veka pre nove ere, na grčku reč monokeros, „jedan rog“, mogao bi da objasni kako je nastao kasniji mit o jednorogu.

Legenda je postala popularna u srednjem veku kada su mornari doneli kljove u Evropu i prodali ih kao rogove jednoroga. U stvari, takvi rogovi su uvek dolazili od narvala, kita srednje veličine sa jednom kljom – zapravo izduženog, spiralno rastućeg očnjaka – dužine do 3 m, piše Science Focus.

Profimedia

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi