Večeras katolici obeležavaju Badnje veče: Običaji i verovanja razlikuju se po svetu, tako u Švedskoj poklone donosi božićna koza, u Rusiji ih deli Babuška

Badnji dan i Božić spadaju u najlepše praznike tokom godine. Tada sve svetli, gradovi su okićeni, kao i naši domovi. A možda je najlepše to što se tada porodica okuplja i uživa u zajedničkom vremenu i običajima.

Rimokatolička crkva i sve hrišćanske crkve koje koje vreme računaju po novom, Gregorijanskom kalendaru, 25. decembra slave Božić, najradosniji hrišćanski praznik, rođenje Isusa Hrista. Tada se slavi rođenje Isusa Hrista, a sama reč Božić, kao deminutiv reči Bog, označava da se na taj dan rodio Isus, mali Bog. I to je izgleda jedna od retkih zajedničkih činjenica u katoličkoj i pravoslavnoj kulturi obeležavanja ovog datuma, koji zapadni hrišćani proslavljaju 25. decembra po novom, gregorijanskom kalendaru, uvedenom reformom pape Grgura XIII 1582. godine.

Večeras je Badnje veče koje se, takođe, obeležava širom sveta, a za njega se vezuju najrazličitiji običaji.

Mnogi običaji počinju da se praktikuju na Badnji dan još od ranog jutra. Na trpezama je danas zastupljena posna hrana, a u pojedinim krajevima Badnji dan započinju priganicama. Na stolu se nalaze orasi, lešnici, badem, smokva, jabuka, posuda sa raznovrsnim žitaricama u koju se stavlja božićna sveća.

Tog dana sređuje se kuća za Božić jer na sam dan Božića ne valja ništa raditi po kući. Kiti se božićno drvo i peku kolači.

Kakva je simbolika jelke

Vrata kuća ukrašena su imelama, a običaj je da onaj ko se nađe ispod venca može nekog da poljubi ili da bude poljubljen. Od imela se prave i venčići koji se takođe ukrašavaju.

Tradicionalni kolač Božićnjak pravi se na Badnji dan, a on predstavlja Vitlejem u malom.

A običaj kom se najviše raduju mališani je “korinđanje.” Tada deca obilaze komšiluk, pevajući i recitujući božićne pesmice, a zauzvrat od domaćina dobijaju slatkiše.

Katolička crkva u ponoć, između Badnjeg dana i Božića, služi svetu misu koja se zove “Ponoćka“. Tokom ove mise, pevaju se božićne pesme i veruje se da tad “iz mraka dolazi božije svetlo”. Potom jedni drugima čestitaju Božić.

Kod katoličkih vernika, po svim crkvama prikazana je scena rođenja Bogomladenca u jaslama, pored kojih se nalaze Marija i Josif. Njima se vernici klanjaju na Božić.

Na samo božićno jutro ustaje se rano, tog dana se obično ostaje kod kuće, a drugi dan se ide u posetu rođacima i komšijama. Mladići su devojkama, kao tradicionalni božićni dar, poklanjali tzv. božićnicu, a to je ukrašena jabuka.

Običaji na Badnji dan po svetu

Širom sveta postoje najrazličitiji običaji vezani za Badnji dan i Badnje veče. Tako se, na primer, u Velikoj Britaniji na Badnji dan kače čarape na kamin ili na ivicu kreveta i u njih Deda Mraz ostavlja poklone. Na sam Božić otvaraju se pokloni i za vreme ručka prati se govor kraljevske porodice. Za vreme večere jedan od običaja je posluživanje pudinga od šljiva.

U Italiji nedelju dana pre Božića deca idu od kuće do kuće obučena kao pastiri i pevaju Božićne pesme, a za to dobijaju novac. Kod njih se za ovaj praznik mesi kolač “panettone”, koji izgleda kao torta ili hleb duguljastog oblika. U devet uveče, na Badnje veče, počinje sveta misa u crkvama. Posle toga se pristupa večeri u krugu porodice. Na Božić u podne papa daje blagoslov svima koji se okupe na trgu u Vatikanu.

U Rusiji se tradicionalni ruski Božić slavi se čak 39 dana, sve do 6. januara, kada se služi večera sa 12 različitih jela u čast 12 apostola – riba, njihova čorba sa cveklom boršč, kupus punjen prosom, huvano sušeno voće itd. Na Božić se pevaju pesme, ljudi se okupljaju u crkvama koje su ukrašene jelkama, svećem i šarenim svećicama. Deci poklone deli Babuška.

Pročitajte još

Kako se Sveti Nikola transformisao u Deda Mraza

Korak po korak: Kako pravilno da stavite lampice na jelku, a da se ne zapetljate kao pile u kučine (VIDEO)

Praznična dekoracija nije kompletna dok joj ne dodate nekoliko svećica

U Francuskoj umesto čarapa, deca poklone pronalaze u cipelama. Crkve zvonima sviraju božićne pesme, a za njih je specifična čokoladna torta koja se naziva “La Buche de Noel”. Šta će biti glavno jelo, zavisi od regionalne kulinarske tradicije – guska, u nekim oblastima ćurka s kestenjem, a u Parizu pašteta od guščje ili pačije jetre. 

U Švedskoj se za Badnje veče postavlja švedski sto na kojem se poslužuju šunka, svinjetina, sušeni bakalar i razne druge poslastice. Božić počinje doručkom tokom kojeg se služi kaša od pirinča s cimetom. Tačno u 15 časova porodica se okuplja ispred televizora i gleda crtaće. Ta tradicija traje već 60 godina. Jedu se tradicionalna jela: mesne ćufte, male kobasice, dimljena jegulja itd. Pokloni se otvaraju tek posle večere. Iako Šveđani veruju u Deda Mraza, tamošnja legenda kaže da poklone donosi božićna koza.

Samo jedan odsto Japanaca veruje u Hrista, ali i u ovoj zemlji se obeležava praznik. Trude se da taj dan provedu čineći dobra dela za druge, naročito za ljude koji leže bolesni u bolnicama.

Na drugoj hemisferi, u Australiji, Božić stiže na plus 30 stepeni, a Deda Mraz na dasci za surfovanje. Božićne večere često se održavaju na plaži ili u vidu piknika uz bazen i kriket.

U SAD-u Božić se slavi poklanjanjem poklona drugima i posećivanjem porodice. Kuće su ukrašene imelama i lampicama. Tradicionalna večera sastoji se od ćuretine, guske, patke ili šunke s povrćem i umacima, a za desert se jedu puding i pite.

Možda će se ovi praznici razlikovati od onoga na šta smo navikli tokom prethodnih godina, ali, ipak, probajte da se prepustite prazničnom duhu i da praznici zapravo slave ljubav prema bližnjima.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi