Kako se Sveti Nikola transformisao u Deda Mraza

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sveti Nikola slavi se 19. decembra i za njega se smatra da je zaštitnik putnika i moreplovaca, dece i studenata. Upravo je Nikoljdan, uz Aranđelovdan i Đurđevdan, jedna od najčešćih krsnih slava kod nas.

Prema legendi, ovaj svetac nije javno davao novac ljudima, već ga je krišom stavljao u njihove džepove kako bi se iznendaili kada ga pronađu, a iz te priče nastao je lik Deda Mraza, koji je nastavio da ispunjava dečje želje, da bude darežljiv i dobar, baš kako se u pričama opisivao Sveti Nikola.

možda će vas i ovo zanimati

Prodaje se prva božićna čestitka iz 19. veka: Zbog ovog detalja bila je predmet skandala

Dekorišite kuću kao Skandinavci, oni su najbliži Deda Mrazu i sigurno znaju novogodišnju tajnu

Prema narodnom verovanju, Sveti Nikola uoči praznika stavlja deci poklone u cipele, zato je običaj da se deci za ovaj praznik kupuju pokloni.
Sveti Nikola je na ikonama najčešće prikazan kao visok čovek sa sedom bradom koji nosi štap i deci iz džaka daje poklone, negde ima mitru na glavi, dok je u zapadnom hrišćanstvu predstavljen kao Božić Bata.

Od sveca do simbola industrije zabave

Lik veselog dede u crvenom kostimu krajem svake godine očekuju deca širom sveta, a mnogi mališani ove godine će se sa njim videti na jedini mogući način: onlajn.
Međutim, malo njih zna kako je zapravo nastao dekica koji im ove godine neće doći kroz kamin, a naročito ko je bio njegov predak.

Prvi zapisi o Svetom Nikoli, episkopu i dobročinitelju poreklom iz Male Azije, potiču iz 4. veka nove ere. Poznat po nesebičnoj pomoći i humanosti, Sveti Nikola bio je svešteno lice o kom brojne legende i priče koje se mogu povezati sa likom Deda Mraza.

Pomenuli smo da je posebno bio naklonjen deci, a jedna legenda kaže da je pomogao trima siromašnim devojčicama u nevolji tako što je tri večeri zaredom prolazio pored njihove kuće i kroz prozor im ubacivao vrećice sa novcem kako bi preživele.

Godine 1686. godine pojavljuje se u liku Božić Bate (Father Christmas), koji je tokom 17. veka postao deo britanskog folklora, povezan sa tradicijom darivanja i prazničnog radovanja.
Nekadašnji Novi Amsterdam, današnji Njujork, 1804. godine za svog sveca zaštitnika izabrao je baš Svetog Nikolu, a baš tada se svetac „preobrazio“ u Deda Mraza.

Od tada je duga bela brada i oreol oko glave postaju zaštitni znak sveca. Krzneni ogrtač dobio je u drugoj polovini 19. veka kada je njegov lik počeo da se pojavljuje u pesmama, a sada već tradicionalna crvena boja zamenila je prvobitnu žutu 1868. godine i tada su Deda Mrazu dodate kočije i irvasi.

Početkom 20. veka Deda Mraz je počeo da se pojavljuje u knjigama, časopisima i reklamama, a presudnu ulogu u tome odigrala je kompanija „Koka-Kola“, koja je tokom dvadesetih i tridesetih godina 20. veka osmislila praznične reklamne kampanje čiji je glavni junak bio deda rumenih obraza i duge bele brade u crvenom ogrtaču.

Vremenom je Deda Mraz u i na reklamama počeo da pije „koka-kolu“, a koju godinu kasnije dobio je džakove pune igračaka i radosna dečja lica kojima ide u susret.
Ostalo znamo svi, a danas nema deteta na svetu koje ne zna ko je bradati čiča u crvenom kaputu. I koje mu bar jednom nije poslalo pismo.

Dragi Deda Roditelji, znate šta vam je činiti.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi