Zbog čega je grnčarija iz Zlakuse zaslužila mesto na Uneskovoj listi? Dragan otkriva tajnu zanata koja se prenosi sa koleno na koleno (FOTO)

Nakon krsne slave, pevanja uz gusle i srpskog kola, na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa upisano je i zlakusko grnčarstvo, i to je prvi element koji se našao na listi iz domena zanatskih znanja i veština.

U živopisnom srpskom selu smeštenom pored Užica, skoro svi domaćini bave se upravo grnčarijom, a za zanat se nisu školovali, jer se njegova tajna prenosi s kolena na koleno. Svakodnevno se u Zlakusi napravi na desetine lonaca, šerpi, sačeva i drugih majstorija od gline, a hrana pripremljena u takvim posudama ima poseban ukus i miris. Svaki lonac napravljen je od gline iz sela Vranjani i kalcita iz Rupeljeva.

Pročitajte još:

Sjaj srpske tradicije: Zlakusko lončarstvo na Reprezentativnoj listi Uneska

– Kalcit je mineral, i on jelima daje sasvim drugačiji ukus i miris u odnosu na hranu spremljenu u običnim posudama. Zato je ovo posuđe poznato, jer je napravljeno od čistih, prirodnih materijala, nema ničega veštačkog. Glina koju iskopamo u dubinama zemlje je praškasta, a nakon jedan ili dva dana sjedinjujemo je sa mlevenim kalcitom u odnosu 50:50 odsto. Meša se pet–šest puta, sve dok se ne dobije kompaktna masa, sa kojom možemo početi pravljenje. U zavisnosti od posude, napravi se odgovorajuća veličine ploče, koju kasnije možemo zidati. Kada se to završi, ostaje da se posuda zagladi i stave ručke. U zavisnosti od vremena, iznesemo posude napolje na sušenje, koje traje dva ili tri dana – objasnio je Dragan tajnu grnčarije iz Zlakuse.

A da Tešići ne prave grnčariju uzalud, dokazuje i njegova snaja Jelica, koja ove proizvode, uz pristupačnu cenu, prodaje ne samo domaćim, već i stranim kupcima.

– Lonci vrede  oko 1.200 dinara, ali ima posuda čija je cena više od 20.000 dinara. To su lonci zapremine veće od četrdeset litara. Cena lonca za pripremu hrane za četvoročlanu porodicu je oko 1.500 dinara. Iznenadila sam se kada nas je posetila grupa od osamnaest Indijaca, koji su krenuli put Zlatibora. Kada su videli šta sve ima u izlogu, svratili i dosta toga kupili, ne pitajući za cenu – priča Jelica za agenciju RINA.

Nominacijski dosije kojim je zlakusko lončarstvo predloženo za upis u ciklusu 2019-2020. godine pripremio je Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Nominacija je pripremljena u saradnji sa predlagačima elementa Muzejom na otvorenom „Staro selo” Sirogojno i Udruženjem lončara „Zlakusa” i uz podršku lokalne samouprave, institucija kulture i obrazovnih institucija uključenih u očuvanje tradicionalne veštine izrade kermičkih posuda na ručnom kolu (vitlu).

U Odluci se podseća da se izrada zlakuske lončarije odnosi na znanja i veštine u vezi sa izradom posuda za termičku obradu hrane, koje se koriste u domaćinstvima i restoranima širom Srbije, a izrađene su od gline i kalcita čija su nalazišta u neposrednoj blizini sela Zlakusa, u zapadnoj Srbiji. Znanja i veštine izrade se uglavnom prenose unutar zajednice, najčešće u okviru samih porodica, neposrednim učešćem i radom sa iskusnim zanatlijama, i predstavljaju važan izraz identiteta njegovih nosilaca.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi