Svojevrsnim spektaklom „Njujork siti balet“ oduševio publiku na otvaranju 18. Beogradskog festivala igre

Jedna od najznačajnijih umetničkih manifestacija u Srbiji – Beogradski festival igre (BFI) otvoren je 18. put gostovanjem spektakularne trupe “Njujork siti balet” na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, što je izazvalo veliko oduševljenje svih prisutnih ljubitelja modernog plesa.

Ova uspešna kompanija premijerno je izvela svoj program u subotu uveče na sceni Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, a sinoć je prvi put imala susret sa beogradskom publikom.

Direktorka i osnivač BFI, Aja Jung na samom otvaranju festivala istakla je da Njujork nikad nije bio tako daleko, kao u proteklih godinu dana, jer je bio plan da “Njujork siti balet” gostuje na 17. izdanju 2020. godine, i to baš pred nalet pandemije. Stigli su do Budimpešte, ali su zatim morali da se vrate natrag u SAD.

Jung je navela da su u doba korone u poslednjih 12 meseci umetnici izgubili mnoge angažmane, a probe su održavali u improvizovanim prostorima, daleko od baletskih sala na koje su navikli, pod maskama i bez dodira. Trupa njujorškog baleta nije nastupala godinu dana pred auditorijumom, nije se sretala sa svojim kolegama, ansamblom i orkestrom.

– Program, kao i punoletstvo, tera vas da pokažete ozbiljnost, odgovornost, upornost, u ime prethodnih 17 godina koje takođe nisu bile jednostavne. Virus i dalje režira, i surovo se poigrava sa svima nama. Još uvek uzima živote, plaši nas, puni bolnice, menja planove, prizemljuje avione, zatvara aerodrome, uvodi strašne mere, ali smo ipak večeras tu, u pozorištu – rekla je Aja Jung.

Ona je zahvalila ministarki kulture Maji Gojković koja je bila prisutna na otvaranju, trupi iz Njujorka na odličnoj saradnji prilikom gostovanja, svim pokroviteljima i prijateljima festivala, svom malom i vrednom organizacionom timu koji stvara festival.

Kolažna, fragmentarna predstava sastavljena je iz sedam posebnih celina, kao vrsta koreografskih minijatura koje se nižu jedna za drugom, kao na beskrajnoj pokretnoj traci. Prva tri mini baleta pripadaju više “staroj školi” klasičnog baleta, na šta nije često navikla redovna publika BFI, kao što je “Classical Pas de Deux”.

Plesni komad “Andantino” na muziku Čajkovskog delo je američkog koreografa Džeroma Robinsa (1918-1998), koji je bio svestran u svojoj karijeri kao reditelj, igrač i pozorišni producent, stvarajući u oblasti baleta, pozorišta, filma i televizije.

Koreografija “Dijamanti” gruzijsko – američkog baletskog umetnika Žorža Balanšina (1904-1983), takođe je bila u formi klasike, na muziku Čajkovskog.

Balanšin se smatra ikonom i ocem američkog baleta, jedan je od osnivača trupe Njujork siti baleta, a bio je njen umetnički direktor više od 35 godina, i izuzetno produktivan sa čak 465 naslova, uz kreiranje tradicije klasičnog baleta.

Znatno moderniji zvuk i stil igre stiže sa plesom “Neodoljivo”, na muziku slavnog kralja popa Majkla Džeksona i njegov hit “Smooth Criminal”. Istina, možda sam performans deluje više kao neko atraktivno takmičenje u plesu uz hitove po mnogima besmrtnog i neprolaznog pop muzičara.

Sledi još jedan “Classical Pas II”, da bi nakon pauze – intermeca u vidu klavira i violine, program zahvatio ozbiljniji i zahtevniji zamah, dolaskom najveće zvezde ove trupe Daniela Ulbrihta, sa delom “Đavolci”. Iako najavljeno da će izvesti komad sa još dvoje kolega, ipak je Ulbriht sam plesao, i to apsolutno izvanredno, uzvišeno i na svaki način vrhunski, jedino što je to bilo dosta kratko, da bi publika stigla da se stvarno uživi i istinski uživa u viđenom.

“Đavolci” su rađeni u koreografiji danskog baletskog igrača, reditelja i vizuelnog umetnika Johana Koborga, prvaka Kraljevskog danskog i londonskog baleta, osvajača nagrade Grand-pri Rudolfa Nurejeva.

Upravo tada kreće uzlazna putanja i gradacija večeri, jer ostali performansi su sve bolji i atraktivniji za sva čula, fantastičnu estetiku i ispunjavanje duše.

Pretposlednja koreografija “Posle kiše” predstavila je duet plesni spektakl britanskog autora Kristofera Vildona, prisutnog u ovoj trupi od 1993. godine, predstavnika savremene i neoklasične igre. “Posle kiše” je bila odlična plesačka i akrobatska poslastica kao uvertira za ono najbolje ostavljeno za kraj, gde je Daniel Ulbriht ponovo pokazao i dokazao da je jedan od najboljih svetskih modernih plesača današnjice.

Komad “Tri muškarca” veliki umetnik je otplesao sa dvojicom kolega – Džozefom Gatijem i Denisom Drozikom, na veoma privlačnu muziku čuvenog Astora Pjazole, redovno prisutnog kompozitora na svetskim repertoarima koncerata vanserijskih muzičara ili baletskih trupa. Daniel se smenjivao sa prijateljima iz trupe, ostavljajući publiku bez daha, sa veštim i promišljenim akrobacijama, i kao da je taj poslednji koreografski rad ponajviše od svih predstavljao posebnu celinu, od koje je komotno mogla da se stvori celovečernja predstava.

Pročitajte još

Dimitris Papajoanu predstavlja spektakl „Mastilo“ na Beogradskom festivalu igre

Tim trijumfalnim delom uspešno je završen nastup „Njujork siti baleta“ posle 70 minuta, gde je druga polovina bila znatno atraktivnija i uspešnija, a svakako je nedostajalo još programa, što se videlo na licima publike, koja je bila u potpunosti omađijana, hipnotisana i presrećna.

I pored svih zabrana i pandemije BFI nastavlja da se održava, a sledeći projekat na programu je 23. i 24. marta – “Normalno” Đulijerma Botelja, trupe “Alias” iz Ženeve, na sceni Beogradskog dramskog pozorišta.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi