Prvi srpski roman o pandemiji: „Dvadeset peti sat“ Aleksandra Gatalice

Pisac Aleksandar Gatalica objavio je roman “Dvadeset peti sat”, višeslojno delo smešteno u doba pandemije Kovid-19, u čijem paralelnom svetu se pojavljuju dvojnici ličnosti kao što su Miloš Crnjanski ili Stanislav Krakov, rečeno je na predstavljanju dela u knjižari “Geca Kon”.

Direktor Sektora za izdavanje knjiga u Službenom glasniku Petar V. Arbutina rekao je da je “Dvadeset peti sat” prvi srpski roman o pandemiji i svemu onome što pandemija može da bude, kako učestvuje i utiče na razne aspekte i determinante našeg života.

– Roman sam doživeo kao dobru studiju, gde je pandemija ili bolest, bila u metaforičnom smislu polazna tačka da Gatalica otvori niz drugih značenja. I vrlo mi je drago što je, u književnosti gde se sve nastavlja i proizilazi jedno iz drugog, neko uspeo da nastavi i otvori prespektivu koju je pedesetih započeo Virgil Georgiju sa ”25 časom” – rekao je Arbutina.

Izdavač Službeni glasnik najavio je ovaj roman kao “uzbudljivo štivo o neverovatnim događajima” tokom pandemije, kada “izbačeni iz ovog sveta, ljudi zamenjeni dvojnicima prave svoju komunu u zaustavljenom vremenu, koju zovu ”Dvadeset peti sat”.

Profesor Petar Pjanović je ocenio da je “Dvadeset peti sat” provokativan, subverzivan, dobro komponovan i pisan roman, na koji je uticalo “Besnilo” Borislava Pekića, kao “izraz modernog proročanstva jer je najavilo ono što danas živimo”.

Pjanović je rekao da se njegov realni sloj može nazvati “modernim pikarskim romanom, političkim trilerom sa elementima ljubavne drame”, u kome je Gatalica napravio briljantne biografske portrete Miloša Crnjanskog, Vladimira Velmara Jankovića i Stanislava Krakova, dok je drugi “prostor čudesnog, bajkovna fantastika”.

Književna kritičarka Slađana Ilić je ocenila da je Gatalica napisao “pre roman sa elementima fantastike nego roman fantastike”, složeno i dinamično delo, sa “preko 20 pripovedačkih glasova koji pripadaju našim vrhunskim intelektualcima, koji su bili u emigraciji i skrajnuti u našoj kulturi”.

Među njima su ličnosti poput Crnjanskog, Krakova, Velmara Jankovića ili Zvonimira Vučkovića, koje Gatalica „nastoji da rehabilituje”.

– Junaci imaju privilegiju i umeće da pređu iz sveta u svet. ”Dvadeset peti sat” je paralelan svet koji nema mnogo toga zajedničkog sa istorijskom stvarnošću. Uspešno je izvedena priča kako se u svetu ”Dvadeset petog sata” gradi paralelan Beograd po meri naših vrhunskih intelektualaca koji su prognani i izbrisani iz naše istorije – rekla je, između ostalog, Ilić.

Gatalica je rekao da je u “Dvadeset petom satu” sklapao “u jednu zanimljivu priču različite slojeve”, od kojih čitalac može pratiti sve, a kao i u drugim njegovim delima, može pratiti i samo običnu kriminalističku priču.

– Najviše sam se u romanu igrao binarnom strukturom. Šta Krakov kaže o Krakovu, naročito šta Crnjanski kaže o Crnjanskom. To mi je dalo priliku da budem kritičan, da napravim neki odmak, da se igram onim što je meni najdraže: da usvajam njihove stilove kazivanja i pisanja – ističe književnik koji kaže da ne veruje u roman “koji na kraju ne rezultira bar jednom suzom”, već veruje “u one koji vas uzmu, koji vam ne daju mira, vežete se za njihove junake i sa njima patite”.

Pročitajte još

Priče i snovi najvećih pisaca: Nova knjiga Mihajla Pantića

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi