Prva dodela Oskara u istoriji: Intrigantni detalji, dobitnici i urbane legende (FOTO)

16.05.2021

14:48

0

Autor: Dejan Ćirić

Održana je na današnji dan, 1929. godine, u hotelu Ruzvelt u Holivudu

Tanjug/Photo by Matt Sayles/Invision/AP, File)

Oskar je danas zvanično ime za najprestižniju nagradu u svetu filma koju dodeljuje američka Akademija filmskih umetnosti i nauka. Za Oskara glasaju svi članovi Akademije. Glasanje nije obavezno, pa većina glasa samo u svojim kategorijama. Tako je za osvajanje Oskara u pojedinim kategorijama dovoljno tek nekoliko stotina glasova. Akademiju filmskih umetnosti i nauka osnovao je šef studija Metro-Goldvin-Majer, Luis B. Majer

Kod prve dodele, na današnji dan, 16. maja 1929. godine, nije bilo neizvesnosti jer su se pobednici znali tri meseca unapred. U prvim godinama u takmičenje su ulazili filmovi koji su se prikazivali u poslednjih 12 meseci, od 1. jula do 30. juna. U godini 1932/1933. u kategoriju su ulazili filmovi prikazani u bioskopima u poslednjih 17 meseci. Danas, da bi film mogao ući u konkurenciju, mora se prikazivati određeno vreme u nekoliko bioskopa u Los Anđelesu. Oskar se dodeljuje za filmove iz protekle godine.

Prva dodela Oskara, 1929. godine Profimedia

Prve dve godine nagradu su dodeljivali samo najuticajniji članovi Akademije, da bi 1929. i 1930. to činili svi članovi. Godine 1937 je glasalo oko 15.000 zaposlenih u filmskoj industriji, ali su nominacije objavili članovi akademije. Od 1957. godine Akademija odlučuje o nominacijama i o nagradama. Od tada do danas način dodele se nije puno promenio: članovi akademije, svaki u svojoj kategoriji, odlučuju tajnim glasanjem o pet nominovanih za Oskara, a zatim biraju između nominovanih i pobednika. Sva glasanja su tajna. Obično se nominacije objavljuju oko mesec dana pre objave dobitnika. U ranim dodelama u pojedinim kategorijama je bilo više od pet nominovanih za nagradu, pa se vremenom broj filmskih kategorija za nagradu povećavao.

Prvih nekoliko godina dodela Oskara nije privlačila puno pažnje javnosti i medija. Prvi direktan televizijski prenos ceremonije bio je 1953. godine, a prvi u boji 1966. Svečana ceremonija na kojoj se nagrade predstavljaju jedna je od najuglednijih i najglamuroznijih na svetu. Ujedno je i najstarija svečanost dodele nagrada u medijima, i mnoge druge ceremonije dodele nagrada kao što su Gremi nagrade (za muziku), Zlatni globus (za sve oblike vizuelnih medija), Toni nagrade (za pozorište) i Emi nagrade (za televiziju), stvorene su po uzoru na Oskara.

Profimedia

Istorijat

Prva ceremonija dodele Oskara održana je na današnji dan, 16. maja 1929, na privatnom branču u hotelu Ruzvelt u Holivudu, u čast izvanrednih filmskih dostignuća u periodu od 1927 do 1928. godine. Domaćini dodele su bili glumac Daglas Ferbenks i reditelj Vilijam de Mil. Pobednici su bili najavljeni tri meseca ranije pre zvanične pobede, ali je to  promenjeno na drugoj ceremoniji, godinu dana kasnije. Od tada i tokom prve decenije, rezultati su objavljivani u novinama u 23 časa, veče pred dodelu. Ovaj metod korišćen je sve dok Los Anđeles Tajms nije objavio imena pobednika pre početka ceremonije. Zbog toga Akademija od 1941. koristi zapečaćene koverte kako se ne bi otkrila imena pobednika. Od 2002. dodela Oskara emituje se iz Kodak teatra.

Prva nagrada za Najboljeg glumca dodeljena je nemačkom glumcu Emilu Janingsu (pogrešno Dženings), za njegove uloge u filmovima „Poslednja zapovest“ i „Put svega živog“. Glumac je morao da se vrati u Evropu pre ceremonije, pa se Akademija složila da mu nagradu uruči ranije i to ga čini prvim dobitnikom Oskara u istoriji. Od četvrte ceremonije sistem je promenjen, pa su umetnici nagrađivani u posebnim kategorijama za samo jedan film.

Emil Janings Profimedia

Dženet Gejnor je bila prva glumica u istoriji koja je dobila zlatnu statuetu za najbolju glavnu glumicu i ujedno jedina glumica kojoj je ova nagrada dodeljena za tumačenje uloga u tri različita (nema) filma – 1927. za filmove „Sedmo neboˮ i „Izlazak suncaˮ, a naredne godine za film „Ulični anđeoˮ.

Dženet Gejnor Profimedia

Prvi film koji je dobio Oskara zvao se „Krila“. Bio je to američki nemi film iz 1927. godine. Režirao ga je Vilijam A. Velman, a glavne uloge su tumačili Klara Bou, Čarls Rodžers i Ričard Arlen. Gari Kuper je u ovom ostvarenju imao manju, ali zapaženu ulogu koja mu je otvorila vrata Holivuda.

Do 82. dodele Oskara održane 2010. godine, ukupno je dodeljeno 2.789 Oskara, a 302 glumca je dobilo nagradu. Na 29. ceremoniji, održanoj 27. marta 1957, uvedena je kategorija za Najbolji film na stranom jeziku. Do tada su takva ostvarenja bila nagrađivana nagradom za Specijalno dostignuće.

Pročitajte još

Dizajn

Pozlaćena statueta napravljena od britanijuma na crnoj metalnoj osnovi, dugačka 34 centimetra i teška 3. 85 kg prikazuje viteza napravljenog u Art deko stilu, kako drži krstaški mač stojeći na rolni filma.

MGM-ov umetnički direktor Sedrik Gibons, jedan od prvih članova Akademije, nadgledao je dizajniranje statuete. Budući da mu je bio potreban model za statuetu, njegova tadašnja žena Dolores del Rio, upoznala ga je sa meksičkim rediteljem i glumcem Emiliom El Indio Fernandezom. U početku nevoljan, Fernandez je na kraju pristao da pozira nag da bi stvorio ono što danas nazivamo Oskarom, iako ta činjenica nikada nije zvanično potvrđena. Nakon toga je skulptor Džordž Stenli izvajao Gibonsov dizajn u glini, a Sačin Smit je statuetu napravio od 92. 5% kalaja i 7. 5% bakra, a zatim je pozlatio.

Emilio Fernandez Profimedia

Ime

Koren naziva Oskar se osporava. U jednoj biografiji Bet Dejvis tvrdi se da je ona dala taj naziv po svom prvom mužu, Harmonu Oskaru Nelsonu. Još jedna tvrdnja o njegovom poreklu je da je izvršni sekretar Akademije, Margaret Herik, kada je prvi put videla statuetu rekla da je podseća na njenog „Ujka Oskara“. Trofej je 1939. zvanično nazvan Oskar od strane Akademije filmskih nauka i umetnosti. Još jedna legenda beleži da je Elenor Lilberg, izvršni sekretar Luisa B. Majera, videla prvu statuetu i uzviknula: „To izgleda kao Kralj Oskar“. Na kraju dana pitala je: „Šta ćemo raditi sa Oskarom, staviti ga u trezor?”, i tako je ime ostalo.

Vlasništvo Oskar statueta

Od 1950, statuete su bile zakonski zaštićene uslovom da nijedan dobitnik, kao ni njegovi potomci, ne sme da proda statuetu, ukoliko je prvo ne ponudi Akademiji za jedan američki dolar. Ako dobitnik odbije ovo, Akademija zadržava statuetu. Nagrade koje nisu bile zaštićene ovim dogovorom, prodate su na javnim i privatnim aukcijama za šestocifrene sume.

Profimedia

Ovo pravilo je vrlo sporno, s obzirom na to da je Oskar pod vlasništvom dobitnika, pa tako nije na tržištu. Slučaj unuka Majkla Toda, koji je pokušao da proda dedinu statuetu, dokazuje da se mnogi ne slažu sa ovim pravilima. Kada je Todov unuk pokušao da proda Oskara kolekcionaru filmskog pribora, Akademija je dobila sudski spor, dobivši pritom i trajni nalog. Međutim, iako su neke prodaje bile uspešne, kupci su vremenom vratili sve statuete Akademiji, koja ih čuva u trezoru.

Nominacije

Od 2004. godine nominacije za Oskara objavljuju se krajem januara. Pre toga objavljivale su se početkom februara.

Pravila

Film mora biti dugometražni, najmanje 40 minuta, osim onih koji se takmiče za nagradu u oblasti najboljeg kratkometražnog filma. Film takođe mora biti na traci od 35 ili 70mm, od 24 ili 48 kadrova i sa rezolucijom ne manjom od 1280×720.

Producenti moraju dostaviti zvanične zasluge filmskoj industriji putem interneta pre isteka roka. Ukoliko to ne urade, film neće moći da se kvalifikuje za nagrade Akademije, ne samo te, nego bilo koje godine. Obrazac uključuje zasluge produkcije u svim kategorijama. Onda se svaki obrazac proverava i stavlja se na Listu kvalifikovanih izdanja.

Profimedia

Ceremonija

Glavne nagrade uručuju se na ceremoniji koja se emituje uživo, uglavnom između februara i marta, šest nedelja nakon objavljivanja nominacija. Predstavlja kulminaciju sezone dodela filmskih nagrada, koja obično počinje u novembru ili decembru prethodne godine. Pozvani gosti šetaju crvenim tepihom u kreacijama najistaknutijih dizajnera tog vremena. Muškarci uglavnom nose crna odela, iako moda možda diktira trend nenošenja leptir-mašne.

Profimedia

Dodela Oskara se uživo emituje širom sveta i okuplja milione gledalaca. 2007. godine ceremoniju je gledalo više od 40 miliona Amerikanaca. Akademija već nekoliko godina tvrdi da je broj gledalaca širom planete dostigao milijardu, ali ovo još uvek nije potvrđeno od strane nekog nezavisnog izvora.

Istorijski gledano, dodela Oskara je bila gledanija kada su bioskopski hitovi bili u trci za nagradu. Više od 57,25 miliona ljudi gledalo je 1998. godine trijumf „Titanika“,  a 76. dodela na kojoj je „Gospodar prstenova: Povratak kralja“ osvojio 11 statueta, uključujući i onu za Najbolji film, privukla je 43,56 miliona gledalaca.

Profimedia

Dodela nagrada prvi put je emitovana 1953. godine na En-Bi-Si-ju. Dugo se održavala ponedeljkom, a onda je pomerena za nedelju, da bi više ljudi moglo da gleda. Filmska industrija se dugo protivila nedeljnom emitovanju dodele zato što se poklapala sa bioskopskim projekcijama. 30. marta 1981, ceremonija je odložena za sledeći dan, zbog atentata na predsednika Ronalda Regana.

Godine 1993. uveden je In Memoriam odeljak, u čast onih koji su značajno doprineli filmu, a umrli u prethodnih 12 meseci. Spisak imena izabranih da budu uključeni u In Memoriam odeljak, sastavlja mali komitet Akademije, a ne producenti šoua.

Profimedia

Godine 2010. organizatori su izjavili da govori prilikom primanja nagrada ne smeju biti duži od 45 sekundi. Ovim je trebalo, po rečima organizatora Bila Mekenika, da se izbegnu preterano dugi izlivi emocija.

Pročitajte još

Prostor

Godine 1929. prva dodela je održana u Ruzvelt hotelu u Holivudu. Grejmanov teatar u Holivudu je kasnije postao domaćin, a nakon njega Šrajn auditorijum. Od 1950. do 1960, nagrade su dodeljivane u holivudskom Pantaže teatru, a godinu dana kasnije Oskar se preselio u Santa Moniku. 1969. Akademija je odlučila da vrati ceremoniju u Los Anđeles, ovog puta u Doroti Čendler Paviljon. Od 2002. godine Kodak teatar je postao stalni domaćin dodele.

Instalirajte našu iOS ili Android aplikaciju – 24sedam.rs

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.

Najčitanije vesti